Kiril Lazarov u podcastu: „Ponosan na koncept Alkaloida – Konkurencija je sve jača“

Mnogo će vode morati da proteče Vardarom da bi Kire Lazarov trener dostigao ono što je Lazarov igrač napravio u svojoj karijeri, ali prve tri godine na klupi skopskog Alkaloida govore o tome da je na dobrom putu. Unikatni rukometni koncept na ovim prostorima počeo je da ubira plodove, pa je tako posle osvajanja Super Kupa i Kupa Makedonije, na kraju prošle sezone osvojen i EHF Kup. Puno toga za četiri godine od kako je klub formiran, a tri sa legendarnim strelcem na čelu. O svim aspektima vezanim za klub i rukomet u Makedoniji, Lazarov je razgovarao sa Žikom Bogdanovićem u podcastu koji možete gledati na našem Youtube kanalu. Izdvojili smo neke od najinteresantnijih delova…

O Alkaloidu…

• Sa gospodinom Mukaetovim ušao sam u ovaj projekat koji je jako bitan za makedonski rukomet. Bio sam u mnogo vrhunskih klubova, a Alkaloid ide u tom smeru u svim segmentima organizacije. Iz godine u godinu biće sve ozbiljniji. Možda su neke stvari ostvarene prebrzo. Nakon titule u EHF Kupu osećam da su ambicije kod svih brzo porasle. Očekuje se više, uz puno nestrpljenja i nervoze, što se spolja ne vidi. Znam svoj posao, idemo korak po korak. Ovo je projekat gde se u svakom trenutku zna šta se želi i od rezultata, i od igrača. Klub funkcioniše odlično, a mogu da ga uporedim sa klubovima i zemljama u kojima sam bio. Lepo je biti trener ovakvog kolektiva – jasan je Lazarov, koji je govorio i o onome što se manje gleda u profesionalnom sportu – stvaranju igrača.
• Imamo sređenu Autokomandu, fundament, bazu gde možemo da radimo 24 sata. Pored prvog tima, puno smo uradili i sa mlađim kategorijama. Ovo je moja četvrta godina u Alkaloidu, peta od kako klub postoji. Osvojili smo šest nacionalnih titula u mlađim kategorijama. Pored Alkaloida i Multi Esensa, koji je jako bitan za razvoj mladih makedonskih igrača, imamo još šest selekcija pod ova dva imena. Više od 200 makedonskih igrača svakodnevno trenira, imaju svoje trenere, program, ishranu – i za naše standarde funkcionišu izvanredno. Jako sam ponosan na to. To je pravi makedonski koncept. Ovo nije škola, govorim o 200 selektiranih igrača. To je velika baza za budućnost. Svaka čast svima u klubu koji se brinu za toliki broj mladih sportista, makedonske dece.

Od pehara u Makedoniji jedino nedostaje titula šampiona. Da li je to “next step” za klub i kako kada je gotovo kompletan roster sastavljen od domaćih igrača?

• Izdržali smo ove tri godine, u rosteru od 23 igrača imamo 21 Makedonca. Mi možemo da skratimo roster, uzmemo nekoliko kvalitetnih stranaca i budemo 40% jači, ali ova priča – osvajanja Superkupa, Kupa, EHF Kupa, ravnopravnost i kada se izgubi od Vardara, Eurofarma, Ohrida koji imaju po 10 i više kvalitetnih stranaca – drži nas u nadi da ostanemo dosledni strategiji sa makedonskim igračima. Konkurencija je sve jača. Ohrid se jako pojačao, Eurofarm je znatno jači nego prošle sezone, Vardar je dobro selektirao strance. Imaju po 10, 11, 12 stranaca, a mi samo Islanđanina Morsija na levom krilu i Uroša Borzaša. Imali smo tri dobre sezone sa uspesima. Nećemo da skrenemo sa ovog puta, ali dozvolićemo sebi 4–5 stranaca. Dogovorili smo se da idemo tim putem. Konkurencija je sve ozbiljnija i biće sve teže. U isto vreme ponosni smo što se borimo sa našom decom. Mislim da bi trebalo da budemo primer svima. Neću se mešati u tuđe koncepte, ali pozivam sve da daju više šanse domaćim igračima. Klubovi su klubovi, ali nacionalni tim je iznad svih. On objedinjuje, stvara euforiju i zajedničku radost.

Ostali makedonski klubovi oslanjaju se na kvalitetne strance. Vardar je praktično sa jednim, dvojicom Makedonaca došao do osvajanja EHF Lige šampiona…

• Vardaru svaka čast na evropskim titulama. Ja sam za taj koncept, da imaš 16–18 stranaca i osvojiš Ligu šampiona, bez obzira što nema Makedonaca. Ako se odlučiš za 10+ stranaca, onda moraš da budeš konkurentan u Ligi šampiona. Ne vidim svrhu da ne prođeš bar u osminu finala ili četvrtfinale Lige Evrope. Da me niko ne shvati pogrešno, svako ima pravo na svoje funkcionisanje, ali ako bi se Alkaloid odlučio za takav koncept, tu nema nazad – ideš na četvrtfinale i boriš se za Keln. Ja to gledam drugačije. Radiš nešto da ima smisla, da ima veliki cilj.

Evropski pehar stigao je u Skoplje, ali administrativnim putem, s obzirom da AEK nije želeo da izađe na teren pred 6.000 navijača. Titula je titula, ali ostaje žal…

• U mojoj igračkoj i trenerskoj karijeri ništa mi nije bilo žalije nego što nismo odigrali revanš sa Grcima. Bili smo spremni, motivisani, RFM nam je odložio makedonsku ligu da se pripremimo, a AEK nam nije dao mogućnost da se radujemo. Zaslužili smo, odigrali kvalitetno i pametno u Atini, iako smo bili hendikepirani – bez dva srednja beka Miteva i Georgijeva, kao i Kosteskog. Ta titula puno znači, ne samo Alkaloidu već celom makedonskom sportu. Dokazali smo i onima koji nas na početku nisu prihvatali da ne radimo ništa loše za makedonski rukomet i sport.

U kvalifikacijama za EHF Ligu Evrope zapao vam je Hanover, Bundesligaš, prejak…

• Odlučili smo da idemo u rizik. Znali smo ko su mogući protivnici u kvalifikacijama. Od 12 ekipa jedino je Hanover realno bio jači od nas. Iako smo se nadali da ćemo moći da se suprotstavimo, nerealno je bilo da ih dobijemo. Rizikovali smo, jer nisam siguran da bi postojala motivacija za EHF Kup – prerasli smo ga. Izvukli smo najgoreg rivala. Bili smo razočarani nakon eliminacije. Oni su jači, mesecima su prošle sezone bili prvi u Bundesligi. Znali smo da nas čeka ispadanje, ali nema plakanja, idemo dalje. S jedne strane, dobro je jer ćemo imati više vremena za derbije, ali s druge strane nećemo znati u kakvom smo takmičarskom stanju, jer ćemo igrati sa slabijim ekipama u domaćoj ligi. To nije jednostavno – isto se dešava i Barseloni, koja ima ogromnu razliku između domaćeg prvenstva i Lige šampiona.

Makedonska liga da se ubrza…

• Naša liga je stvarno jaka i specifična. Puno puta sam izjavio da je, pored toga što je jaka, i veoma spora. Sada sam bio na derbiju Vardara i Pelistera, kao i u onom za titulu. Problem je što utakmica traje 2 sata i 40 minuta. Nema ritma – 100 prekida, 7–10 VAR situacija, briše se parket. Sve super, to je muški rukomet, ali to nije pravac da sa našom ligom napravimo korak napred. To se u Ligi šampiona ne dozvoljava, igra se mnogo brže, nema pasivnih napada od minut i po, dva minuta. Mi ćemo se izboriti, neko će biti prvi, treći ili četvrti, ali u tom ritmu ne možemo da pratimo Evropu. Makedonac sam, navijam za makedonske klubove u Evropi, ali na tolika ulaganja moramo bolje. Sa načinom na koji se igra i igrom koja traje dva i po sata, to je nemoguće. zbog ovakvog načina igre stagnira i reprezentacija. Ljudi treba da znaju kada utakmica počinje i kada se završava. Na Final4 u Kelnu je takođe tenzija, igra se atomski rukomet, ali zna se koliko traje utakmica. Ljudi koji kupe kartu znaju da ako je utakmica u 19, kući su u 20.45, jer imaju i drugih obaveza u životu. Na makedonskom derbiju može da se desi da krene u osam, a završi sledećeg dana. Ako hoćemo da pravimo iskorak, to mora da se menja.Imamo prednosti, ali i mana koje moramo da rešimo ako hoćemo bliže Evropi. Tako stagnita i reprezentacija. Ako se igraju utakmice koje se ne igraju u ritmu Evro,e onda nemamo šanse da budemo kompetitivni.

Prednost svih su pune hale…

• Dobro rade u Bitolju, naučili su dosta toga. Normalno je da se u poslu prave greške i da se na njima uči. Impresionira me publika i atmosfera u Bitolju, isto kao i Vardarova. Kada gledam Ligu šampiona u Bitolju, to je stvarno impresivno. Ko god da dođe, Barsa ili Magdeburg, gledam iz perspektive igrača, teško je izgubiti u takvoj atmosferi. Takvi navijači, takva atmosfera, to je ogromna prednost. Setimo se kako je to izgledalo kod Vardara tokom Samsonenkove ere. I Ohrid puni dvoranu na derbijima. Mi imamo našu publiku, ali ona je više porodična – ljudi dolaze da gledaju event.

Filip Kuzmanovski je preokrenuo istoriju Eurofarm Pelistera…

• Pričamo stalno, nisam bio za to da se takav igrač vrati u Makedoniju, bez obzira gde. Čudno mi je da, pod navodnicima “nije uspeo” u Magdeburgu, Hanoveru, Veclaru, a imao je šansu. Vratio se i preporodio. Dobro igra, vođa je, pravi kapiten. Svaka čast. Nije Eurofarm isti sa njim i bez njega. On je srce i duša Eurofarma. Tu su i braća Atanasijević, Peševski, Nikolče Mitrevski – dobijaju šansu i imaju bitne uloge, što je dobro za reprezentaciju.

Zlatno doba makedonske lige…

• Da, sada je interesantno. Kada su se borili Vardar i Metalurg, sistem je bio drugačiji, igrala se SEHA, kasnije su se uključivali u ligu, odlučivalo se na dve utakmice. Sada sve kreće od septembra. Imamo četiri jake ekipe i još nekoliko koje mogu da iznenade. Sviđa mi se što se svaki bod prenosi u plej-of. To je najregularnije bez obzira što smo već dva kod kuće izgubili. Biće teško osvajati bodove i kod kuće i na strani.

Uroš Borzaš igra dobro na startu sezone…

• Uroš je odličan momak, prezadovoljan sam njim. Radimo dva meseca, svakodnevno ga proučavam i mislim da smo na dobrom putu. Ima veliki potencijal i očekujem da bude sve bolji. Profesionalac je, lagan za rad, nekada čak i previše trenira. Kažem mu da se odmori – nije sve u treningu, mora i glava da bude odmorna. 

Marko Mitev blizu povratka…

• Nećemo da žurimo. Izgleda dobro, u trenažnom je procesu. Radi sa loptom, skače, šutira, ali po strani. Veliki je hendikep njegov izostanak i za klub i za reprezentaciju. Hrabar je, karakteran, i verujem da će se brzo vratiti kada krene da igra.  Cenim ga i volim, ne samo kao rukometaša. Mali dečko koji je pokazao da se može i s tim predispozicijama. Zdravlje je najbitnije. Nadam se da će biti spreman za januar i reprezentaciju. Hrabar je, ne treba ga uveravati da je dobro, da ga ne boli. On je pravi momak.

Veliki talenat, mlađi brat Damjan Mitev…

• On je najveći talenat makedonskog rukometa, ali ponese ga euforija kada ga pohvalite. Morate pažljivo s njim. Talentovaniji od brata. Korak po korak. Ima rukomet u malom prstu, ali treba pojačati kile, fizikalije. Zovem ga „makedonski Duvnjak“. Liči na Domagoja sa kojim sam proveo dosta u karijeri. Može se koristiti na više pozicija. Treba biti strpljiv.

Ivan Galevski, još jedan biser, između stativa…

• On je sa mnom još od kampa koji sam pravio pre dosta godina. Veliki talenat. Predobro je to i premlado. U jednom trenutku izgleda vrhunski, a sutra je nova utakmica i vidiš da je na početku. Golmani kasnije sazrevaju. Puno puta nas je spasio, nekada izvlačimo mi njega. Obostrana je to ljubav. Očekujem da će imati dobru karijeru. Na pravom je mestu. Mi smo jedini klub koji daje šansu mladim golmanima. Ni jedan veliki klub koji ulaže dosta neće se odlučiti za dva mlada golmana. Klub ih čeka i veruje u njih, želi da ih sačeka. Nije to iskusan golman koji će sigurno odbraniti toliko i toliko. Imali smo periode da od golmana nismo imali ništa po dva meseca, treba sve to istrpeti i praviti rezultat. Kizić 24, Galevski 20-21, Nikolovski 17. Veliki ciljevi, a mladi golmani, nije to lako. Klubovi veruju golmanima od 35+, čak i 40. Paličke i ostali. Tu smo da probamo da demantujemo.

Očekivanja od EHF EURO 2026 sa Danskom, Portugalom i Rumunijom u grupi…

• Takav je sistem takmičenja, nismo imali sreću u žrebu. Danska je Danska, Portugal je igrao polufinale Svetskog prvenstva, pogledajte Sporting u Ligi šampiona. Već tri-četiri godine igraju dobro. Rumune ne treba potceniti. Mi smo proces podmlađivanja skoro napravili, odradili 80%. Dolazi nova generacija, imamo problema sa povredama, Lazarevski, Marko Mitev, Nikola Kostevski. Na prošlom EP smo ostvarili cilj, dobili Švajcarsku, a nismo mogli sa Francuzima i Nemcima. Na SP 2025 imali smo dobro izdanje, bili blizu sa svima. Neiskustvo je koštalo da u konačnom redosledu ne budemo bolje plasirani. Probaćemo dobro da se spremimo, da izaberemo igrače koji će se boriti i stvoriti dobru atmosferu. Ako se stvori hemija, onda je trener manje bitan. U suprotnom džabe svi planovi i strategija. Koncept Evropskih prvenstava je jako težak i za puno bolje reprezentacije od naše. Ne sviđa mi se, moraju manje selekcije da dobiju veću šansu – jasan je Lazarov.