Škripa patika i zvečanje stativa nešto je od čega smo se odvikli i nedostaje nam sve više. Stala je rukometna Evropa, svi šampionati su otkazani bez jasne ideje kada će naredna sezona početi, a bogata post-sezona puna kampova, turnira i raznih zanimljivih projekata, praktično se ugasila u nekoliko meseci. Jedini rukometni Kamp koji prkosi matrici koja je zaustavila čitav svet, jeste Kamp rukometnih golmana u Omišu, koji slavi svoj jubilej, deset godina postojanja.
- U ovom trenutku bitno je samo opstati – jasna je poruka čoveka koji je u protekloj deceniji stvorio i razvijao projekat koji je pomerio standarde u organizaciji i imenima koja su prodefilovala dvoranama širom Dalmacije, Mariom Čaljkušićem.
- Nismo želeli da se povučemo, već da uz poštovanje svih mera, nastavimo da radimo i sa smanjenim brojem golmana i gostiju. Ova godina je trebalo da bude rekordna, jubilarna, imali smo popunjene sve kapacitete već par meseci ranije, ali iz nekih zemalja jednostavno nije moguće doći u ovom trenutku u Hrvatsku, jer su mnogi letovi otkazani. I pored svega, odluka je bila da će se kontinuitet nastaviti i da će svi iz Omiša otići zadovoljni – jasan je čovek koji je od 2011. godine pred rukometnu decu dovodio imena poput Omejea, Hvita, Perića, Šarića, Alilovića, Šege, Burića, Ristovskog, Grimzbo, Grubišić, Kapitanović, Jerkovića, Blažička, Cupare, Miklera, Grahovca, Tahirovića, Prošta, Bašića, Porobića, Đonovića i mnogih drugih – lista je poprilična.
Stotinak polaznika i trenera Kampa radiće ove nedelje na razvoju tehnike, fizičkoj i mentalnoj pripremi.
Prvog dana Kampa na terenu su bili nekadašnji slovenački reprezentativac, Primož Prošt, trener Gumersbaha, Marko Markiš, trener mađarskog Vesprema, Haris Porobić, Dino Špiranec, Vladimir Vujović, Ivana Kapitanović…
