Kao i svuda na
kugli zemaljskoj, tako ste i u Blacu, u svakoj ekipi mogli naći nekoga sa ovih
prostora. Iako je šest ekipa učesnica dolazilo iz šest različitih država, sa
svakom je bilo lako uspostaviti kontakt,
pa čak i lokalnom stanovništvu. U redovima švajcarskog Vaker Tuna (osvojili 4.
mesto na turniru), kao pomoćni trener radi Dobojlija, Dragan Dejanović, a
najubojitiji član bekovske postave je Mirza Čehajić.
Dvadesetdevetogodišnji
levi bek, karijeru je započeo u Gračanici, gde je radio sa trenerom
Mrkonjom.Sledi prelazak u redove sarajevske Bosne i osvajanje titule
prvaka BiH, posle koje odlazi u nemački Minden. Posle Mindena i
Vilmeshafena, put ga je naveo
u švajcarski Vaker iz Tuna.
Mirza, po drugi
put u Blacu? Jednom si bio sa Bosnom, a sada sa Švajcarcima.
– Dobro,
napredovali su u organizaciji. Koliko sam čuo trebalo bi sledeće godine da dođe
Aragon, a želja je i Celje. Momci iz ekipe su jako zadovoljni, smeštajem i
svim. Kvalitet je dosta veliki. Ekipe su jake. Mi smo imali problema sa
povređenim igračima (Šimanski teže povredio koleno), a ovo mojim saigračima služi
da steknu afirmaciju na nekom višem nivou.
Nemačku si
zamenio Švajcarskom. To mu dođe kao neki kontra smer, kada čovek ima 29 godina?
– Teško je kada
se navikneš na profesionalnu ligu i takav život. Ovde imamo samo četiri
profesionalca, svi ostali momci rade i igraju. Bio sam u Mindenu, tamo igrao više
odbranu nego napad. Posle toga sam bio u Vilmeshafenu godinu dana, i produžio
na još dve. Onda sam dobio poziv od predsednika kluba, koji nam je javio da je
glavni sponzor otkazao i da moramo revidirati ugovore na pola dogovorene sume. Tako
smo Milan Vučićević, ja i ostali, morali da nađemo nove klubove, bukvalno preko
noći. Bundesliga je takva liga gde svi klubovi zaključuju liste pojačanja već u
aprilu, tako da sam došao u Švajcarsku, gde nisam nezadovoljan.
Kako se uklapaš
u švajcarsko shvatanje rukometa, gde je naš sport samo još jedan posao, lako
promenljiv?
– Oni su dosta
čudni povodom toga, ali eto, treniramo dosta dobro po dva sata dnevno. Ujutru radimo
u teretani, ja i Šimanski, koji smo došli iz Bundeslige. Održavamo formu, pa
ćemo videti gde će nas put navesti.
Malo ljudi zna
da si ti u jednom, za svakog sportistu neželjenom momentu, povredio jednog od
najboljih golmana Bundeslige i prvog čuvara mreže Češke, Galiju, i tako ga
onemogućio da brani protiv Srbije u baražu za SP. Naravno, povreda je splet
nesrećnih okolnosti, ali eto, pomogao si srpskim rukometašima na taj način.
– Da to je bila
nezgoda, ali više njegova greška. Ja sam ušao na drugog pivota, dobio loptu, i
okrenuo se da šutnem. Bukvalno je uleteo u mene. Skočio sam, pokušao da ubacim loptu
u gol, ali on je bio na 20 cm od mene. Sudarili smo se. Nekako sam pao na njega
svom težinom i desilo mu se najgore. Ukršteni ligamenti i meniskus, duga pauza.
Na taj način sam učinio uslugu Srbiji, a sa druge strane posredno i mom
zemljaku Enidu Tahiroviću, koji je ovog leta otišao u Gepingen za koji je Čeh
branio. Žao mi je momka. On je izuzetno dobar golman. Čuli smo se posle toga
telefonom i pričali.
ŽIKA BOGDANOVIĆ
