O njemu je dosta pisano, ali nažalost više u negativnom
kontekstu. Ipak, životne lekcije ohrabruju i opamećuju, a rukometno majstorstvo
ne može da nestane preko noći. Golman Cimos Kopera i reprezentacije Srbije,
Darko Stanić (30), svojim izgledom i stilom, jedna je atipična figura, pa čak i
u svetu golmana. Posle suspenzije u Švajcarskoj, rođeni Mojkovčanin, vratio se
rukometu, još jači i spremniji, što su poslednje akcije reprezentacije i
početak sezone u Sloveniji potvrdili. Ovo je njegova priča…
Darko Stanić ponovo u "sedlu"? Pohvatao si "Ose" u Velenju,
bio najbolji golman Superkupa Slovenije…
– Počelo je kao što se samo može poželeti. Dobra je ekipa i
ambicije su velike, tako da moramo da pobeđujemo. Bilo je nezgodno, jer je prva
utakmica bila u Velenju protiv jakog Gorenja. Ipak, pogodilo se da smo odigrali
odlično i nadam se da ćemo tako nastaviti.
Kada si dolazio, slovenačke kolege su mi postavljale pitanje
– Ko je ovaj? Rekao sam im da ćeš biti prava zamena za Tahirovića i nisam
pogrešio?
– Iskreno, kad sam došao u Sloveniju, iznenadilo me to što
niko nije bio zainteresovan da priča samnom. Ipak, nisam ja neki golmanski
početnik, imam neku karijeru iza sebe. Bilo mi je čudno, ali evo, već sada,
posle te prve utakmice, nema toga ko me nije zvao. Svi traže izjave. Novinari…
(smeh)
O kolegama, sve najlepše (smeh). Kako ti je u Koperu?
– Klub ima zdrave osnove. Jak sponzor je stao iza kluba na
neke duge staze. Dobro se radi i imamo dobre uslove. Meni je trenutno ovde
fenomenalno. Na moru smo. Letos je bilo puno dešavanja u gradu, ima gde da se
izađe i vidi šta. Opušteno je, lepo je. Ljudi su me prihvatili od prvog dana
fenomenalno. Baš sam se iznenadio. Slovenija kao Slovenija, ne razlikuje se
puno od nas. Čini mi se da su veći Balkanci nego mi (smeh). Uopšte nemam osećaj
da igram u inostranstvu. Kao da sam kod kuće.
Kako ti se čini Liga? Video si Celje i Gorenje. Može li
Koper do titule?
– Ne poznajem sve ekipe u Ligi. Kada budemo odigrali prvi
deo prvenstva, moći ću nešto više da kažem. Još je rano. Nije lako igrati ovde.
Dosta je teško, pogotovo na strani, gde nije lako uzeti dva boda. Sudije i
čitava organizacija je naklonjena Celju, tako da će nam to biti jedan od
glavnih problema za osvajanje titule. Gledao sam Celje. Kažu da su dosta
slabiji nego prošle godine. Što se nas tiče, kada se bude vratio Aca Stojanović
u ekipu, dobićemo jedan kvalitet koji bi mogao da presudi pitanje šampiona.
Uskoro ce i Liga šampiona. Imate zanimljivu i ujednačenu
grupu. Portland, Medvedi i Steaua. Jel možete biti drugi? Kakva su očekivanja
ljudi iz kluba…
– U klubu očekuju da sve pobeđujemo. Učestvovanje u Ligi
šampiona je bio jedan od najvećih izazova zbog kojih sam došao u Koper.
Ambicije kluba su porasle. Borićemo se za šampionsku titulu. U Ligi šampiona,
budući da smo debitanti, ne traži se neki veliki rezultat. Eto, makar bili i
treći. Verujem da možemo biti i drugi, ali još je rano pričati o tome. Mislim
da možemo dobiti Ruse i Rumune, a za Portland, videćemo.
Da pređemo malo na reprezentaciju. Kako sada gledaš na Niš i
onaj delirijum posle plasmana na SP? Budući da smo se sreli na parketu odmah
posle poslednjeg zvižduka, mogu da potvrdim da je kolega Pejanović u ekstazi skakao
tri metra od zemlje, a ti si bio nešto mirniji – skakao si dva…
– (smeh) To mi je jedno od najlepših iskustava u karijeri,
pogotovo posle svega što mi se izdogađalo u prethodnom periodu. Takav povratak
u rukomet sam mogao samo da sanjam. Zahvalio bih se Jovici Cvetkoviću koji mi
je puno pomogao i verovao u mene. Više je verovao u mene, nego ja u sebe. Dali
smo 100% sebe da se plasiramo na veliko takmičenje. Shvatili smo je kao biti
ili ne biti srpskog rukometa. Makar malo smo vratili veru ljudima. Rukomet je
bio klinički mrtav, ali eto, malo smo obodrili narod. Svi su bili veseli i
radosni. Ja takvu utakmicu nisam igrao u životu. Mogu da mislim kakva je bila
za gledanje. Kada se sve završilo, to je sve izašlo iz nas (smeh). Morali smo
da proslavimo na pravi način.
Šta možemo u grupi sa Dancima, Norvežanima i Egipćanima? Da
li možemo biti u prve tri? I generalno, dokle možemo da idemo…
– To je bilo psihičko breme ove generacije. Taj detalj, da
nismo bili dve godine na velikom takmičenju, uticao je na sve nas da igramo
ispod nekih objektivnih mogućnosti. Mislim da ćemo pravo lice pokazati na
prvenstvu. Ne kažem samo ja, već je to i mišljenje rukometnih stručnjaka sa
strane, da smo reprezentacija koja ima kvalitet i da ćemo to pokazati. Nadam se
da je Hrvatska pravo vreme za to.
Kojim bi to mestom bio zadovoljan? Šta je to "pokazati" u
ciframa?
– Mislim da možemo biti u dve reprezentacije u grupi. To bi
bio uspeh, a posle, sve bi zavisilo sa kim ćemo se sastati. Ne mogu ti reći
koje bi to mesto bilo. Više razmišljam o tome da pokažemo pravu igru. Za
rezultat bi se trebalo poklopiti puno stvari. A nadam se da će prevashodno
našim igrama biti zadovoljna publika u Srbiji.
Pominjao si već probleme i suspenziju koju si imao, posle
koje je usledila pauza. Nepodeljeno je mišljenje da si atipičan golman,
vrhunski, koji nije dao rukometu, ono što realno može. Međutim, imaš 30 godina.
Ima još vremena za tebe…
– Za sve ono što mi se desilo, samo sam ja kriv. Učim se na
greškama. Drago mi je da sam dobio novu šansu. Ne može biti onako, kako je
čovek zamislio. Nekada mi je i žao kada vidim da su neke kolege, realno od mene
slabije, napravili bolje karijere. Skratio sam karijeru zbog svojih grešala.
Ipak, Bog mi je pomogao da se vratim. Našao sam dobar klub sa velikim
ambicijama, u kome mogu da se dokažem. Tu je i reprezentacija kao izazov. Doći
će sve na svoje mesto. Ova godina je bila presudna.
Da podsetimo ljude, punu afirmaciju si stekao u dresu Crvene
zvezde (bio i kapiten) sa generacijom Vučkovića, Manojlovića, Stojkovića, Nikčevića,
Cvetkovića, itd, kada ste igrali stvarno dobar rukomet. Uostalom, palo je i
Celje u prvom kolu Lige šampiona 04/05.
– Video sam na sajtu intervjue Vučkovića i Stojkovića. I oni
su pričali o tom vremenu. Pronašao sam se u tim pričama, gde smo proživljavali
iste stvari. Kada se sada osvrnem na to vreme, žao mi je, jer da smo ostali na
okupu, mogli smo mnogo više da postignemo. Bili smo prava ekipa i druženje je
bilo kako se samo jednom u karijeri nalazi. Imali smo kvaliteta i verovali u
sebe. Hteo bih ovim putem da pozdravim sve momke iz te generacije.
Ti si jedan od retkih rukometaša koji slabo koristi
internet?
– Tako je. Ja sam ti stara garda (smeh). Međutim, sad mi baš
predlažu da kupim računar i najverovatnije ću to učiniti. Do tada, dolazim kod
Ace (Stojanović) da proverim kakvi su komentari (smeh).
ŽIKA BOGDANOVIĆ
photo:sportal.siol & rk koper
