Odbrojavaju se sati i minuti do početka velikog finala Lige šampiona koje su sjajnim partijama u dosadašnjem delu sezone zakazale dve ekipe koje su i najviše pokazale, Đer i Budućnost. Prva utakmica na programu je u subotu u Vespremu(17.15, ehftv.com, Arena Sport), dok je revanš 13.maja u Podgorici. Igračica koja je pre šest godina bila akter jednog finala istih rivala, samo tada u dresu poraženog Đera, Ana Đokić, bila je naš sagovornik pred najvažnije mečeve Budućnosti u klupskoj istoriji.
Kako su protekle pripreme?
-Spremali smo se kao za svaku drugu ekipu, nismo potencirali „igramo finale, igramo finale“. Taj osećaj će svakako doći na dan utakmice i biće specijalan sam po sebi. Tenzija postoji, ali nema potrebe da je dodatno stvaramo.
Sprema se neverovatan ambijent i u Vespremu i Podgorici…
-Rekla sam već da tri ekipe koje imaju najbolje navijače i samim tim i najbolju atmosferu na utakmicama jesu Đer, Budućnost i Oltchim. Volim, i radujem se toj ludoj atmosferi jer je uživanje igrati u takvom ambijentu. I u „Morači“ će biti „ludilo“, jedino što ovde nema tih sirena kao u Mađarskoj, ali buka je buka i navijanje je jednako vatreno.
Očekuješ da te pozdrave navijači Đera, ostavila si ipak dubok trag tamo?
-Mene su navijači u Đeru voleli i iznenadila bih se da me ne pozdrave. Kada sam u februaru bila u Đeru zbog obaveza na fakultetu, pričala sam sa njima i predvideli smo da ćemo se sresti u finalu. Pitali su me: „Kako ćemo da navijamo protiv tebe?“ Rekla sam im da rešenje postoji, da navijaju i za mene, i za Đer(osmeh).
Nema favorita u finalu…
-Nema. Šanse su 50:50. Čak ni to što igramo revanš kući ne može da se uzme kao prednost. U ovakvim utakmicama odlučuju takozvane „sitnice“ i trenutna inspiracija nosilaca igre ili golmana. Razlika u dve ekipe ovog nivoa je minimalna i odlučivaće jedan, dva, tri gola. Bar tako mislim jer taktički ne možemo iznenaditi jedni druge. Nismo nepoznanica, u obe ekipe su igračice koji godinama igraju velike utakmice. Bavimo se njhovim jačim tačkama, kao to da zaustavimo i sprečimo. Poznato je da se kao ekipa najviše bavimo odbranom.
Zaječar vas je namučio u Baru, kako je prošla provera sa Podravkom?
-Nismo se bavili Zaječarom pre utakmice, otišli smo da odigramo taj turnir u jeku priprema za finale. Zaječar je bio jako motivisan i stvarno je dobro odigrao, to je uostalom dobra ekipa. Jesu nas namučili rezultatski gledano, ali svako koristi šansu ako mu je pružiš. Tako je i Zaječar iskoristio svoju. Tu smo videli dosta stvari koje treba da popravimo. Svaka provera je dobra bez obzira na rezultat i svaka utakmica pokaže i dobru i lošu stranu. Tako da smo i utakmicu sa Podravkom iskoristili za što bolju pripremu za Đer, uz simulaciju buke odnosno glasne muzike.
Prioritet je naravno finale, ali bliži se i kvalifikacioni turnir za odlazak u London.
-Velika je važnost tog turnira, Oi su velika stvar za svakog sportistu, ali još nemamo utisak da je to toliko blizu. Sve ovo do sad jeste na neki način priprema za turnir. Francuska kao domaćin i neko ko je uzeo medalju u Brazilu je najozbiljniji protivnik, Rumunija je uvek neugodna, ali ni Japan nije naivna ekipa. Namučio je sve ekipe sa kojima je igrao, niko ih nije razbio. Malo zaboravljamo da svi igraju rukomet i da su mnoge zemlje proteklih 15-tak godina iskoristile za ogroman napredak. Recimo, Angola mi je ostala u sećanju kao najnezgodnija ekipa protiv koje sam ikad igrala.
Provuklo se kroz medije da Bojana i Maja završavaju karijeru, a u tom kontekstu se pojavilo i tvoje ime...
-Maja i Bojana jesu odlučile da sigurno završe karijeru i o tome treba one da pričaju, a što se mene tiče šanse da odigram još jednu sezonu su 90%. Imam 34 godine, ali sa ovim predispozicijama i genetikom, mislim da mogu bez problema da odigram još najmanje jednu sezonu.
Da se još jednom vratimo finalu, u subotu od 17.15 gledaćemo prvi deo spektakla u „Vesprem Areni“?
-Da. Mislim da će ljubitelji rukometa stvarno uživati u jednoj pravoj sprtskoj predstavi. Posle ko zna koliko godina desilo se da se u finalu nadju stvarno dve najkvalitetnije ekipe u Evropi jer se redovno dešavalo da jedan loš dan u polufinalu pokvari višegodišnje snove…
Posle ovog finala, nečiji snovi će definitivno biti ostvareni…srećno svima.
