Jutro posle utakmice sa Hrvatskom, ekipa Balkan-Handball.com posetila je rukometašice u hotelu "Kontinental", gde su smeštene i ostale reprezentacije, koje se takmiče u makedonskoj prestonici. Pre polaska na jednočasovni trening, razgovarali smo sa Andreom Lekić, najboljim akterom jučerašnjeg meča sa Hrvatskom.
Zdravo, Andrea! Kakvo je jutro posle poraza od Hrvatske. Ima li tuge?
– Prošla me tuga od juče. Nemam vremena da razmišljam o onome šta je bilo. Koncetrišem se na utakmicu sa Nemačkom. Šta je bilo, bilo je. Prvih 15 minuta smo držali neki egal, ali posle toga dolazi do pada koncentracije, puno tehničkih grešaka i promašenih zicera, što nas je dovelo do ogromnog minusa. Neverovatno je što smo dopustili da nas tako dobiju u zadnjih deset minuta prvog poluvremena. Bili smo spori u odbrani, dopustili smo im da šutiraju sa šest metara, pored toga što smo bili loši u napadu. Veliki broj polukontri i kontri, prouzrokovao je da su naši golmani praktično bili na streljanju.
Drugo poluvreme je bilo mnogo bolje…
– U svlačionici na poluvremenu, pao je dogovor da nemamo šta da izgubimo. Igrali smo na sve ili ništa, i videli ste koliko možemo tom brzom igrom i takvim pristupom. Mislim da smo pokazali da se može računati na nas. Gledala sam Nemačku i Makedoniju. Možemo da pobedimo u naredne dve utakmice i plasiramo se u drugi krug.
Ono što bodri rukometnu Srbiju je da je upravo povratak u meč nakon velikog minusa iz prvog dela (8:17), iznela izuzetno mlada postava sa prosekom nešto većim od 20 godina (Damnjanović, Lekić, Števin, Krpež, Cvijić).
– Maksimalno smo bile požrtvovane. Žao mi je što nismo na kraju stigle Hrvatice, što nismo zaključile tu igru, ali verujem da ćemo takvom brzom igrom moći da dobijemo Nemice. Ono što sam videla, gledajući Makedonija-Nemačka, jeste da su Nemice upravo u tom segmentu, povratku u odbranu, zakazale. Ako odigramo kao u drugom poluvremenu, imamo čemu da se nadamo.
Očigledno je da su Makedonke najslabije po kvalitetu u grupi. Ipak, podrška sa tribina, a i značaj samog meča, mogu biti otežavajući faktori. U prvom meču niste znale da se nosite sa pritiskom…
– Lično, bila sam naježena onih sat vremena dok sam gledala utakmicu Makedonki, ali mene to samo motiviše, jer je želja svakog pravog sportiste da igra pred punim tribinama. Sigurna sam da tako razmišljaju i ostale devojke . Polazimo od sebe, mene to oduševljava, ne može da uplaši i ja ću dati 300% svojih mogućnosti, a mogu da garantujem i za druge devojke.
Kako provodite dan?
– Trening imamo od 11 do 12. Posle ćemo gledati utakmicu sa Hrvaticama, da izvučemo pouke. Trebalo bi da zaboravimo loš rezultat, ali pouke moramo izvući i spremiti se za Nemice. Njihovu utakmicu ćemo gledati kasnije, a zatim idemo u halu da gledamo današnje mečeve…
Ko treba da se zaustavi da bi Nemice bile pobeđene?
– Nemice su juče imali par uigranih akcija, gde se vidi da su tu par godina zajedno. Fali im taj srednji bek, Baubmah, koji povezuje sve, što se juče i osetilo u njihovoj igri. Grit Jurak i Nadin Krauze su glavne. Pogotovo na Grit moramo oštro da izlazimo, jer iz ličnog iskustva znam, kada je Krim dobio Viborg, da ako jako izađeš na nju par puta, posle ima strah da krene na gol….
