Bojana Popović: Reprezentacija me dovodila do ludila, koncept Crne Gore sam prihvatila pod mojim uslovima

Bojana Popović, jedna od najboljih svetskih rukometašica svih vremena, osvajačica šest pehara EHF Lige šampiona, u podcastu #ostanikodkuće Balkan-Handball.com, govorila je o odluci da prestane da igra za reprezentaciju posle Svetskog prvenstva 2003 kada je propuštena šansa za polufinale i plasman na Olimpijske Igre u Atini, odnosima u timu tada i odluci da prihvati poziv Crne Gore koji je rezultirao osvajanjem olimpijskog srebra u Londonu 2012.

• Bili smo jaki individualci u svojim klubovima, svi smo imale svoju filozofiju, htele da igramo svih 60 minuta. Niko nije hteo da ima ulogu, da igra odbranu, 5-7 minuta, ako ne igram i ne počnem, to je bio pakao. Svi su imali ego. Taj što je to trebalo da poveže nikada nije bio pravi, nikada čvrste ruke. Ta reprezentacija je morala da osvoji mnogo više medalja. Da je imao ko to da usmeri na pravi način, mogli smo da igramo dva prvenstva zaredom. Nismo umele, ulazile smo u konfikte, odlazile nezadovoljne. Nismo znale da spustimo ego, da razgovaramo na nekom finom nivou i da to da rezultate. Posle tog poraza od Austrije u Hrvatskoj samo prestala. Otišle smo na utakmicu, a već smo je dobili. Izgubile smo 11 razlike, a nisu im igrale Longvin i Fridrikas, treća klasa za nas u tom momentu. Nismo funkcionisale kao tim. Odustala sam od aktivnosti u reprezentaciji. Šest godina nisam nastupala. Nisam videla da će na tom putu nešto da se desi, da će Savez reagovati, da se desi neko ko će to moći da nas sklapa. Druga stvar je bila da sam igrala mnogo utakmica godišnje, 60 utakmica sa Slagelsom, imala sam problema sa hrskavicom. Doktor mi je rekao da moram da se odlučim, inače će mi karijera trajati još 3-4 godine. Reprezentacija me dovodila do ludila. Nije bilo do kvaliteta, već do naših odnosa. Dobijali smo Norvešku, a sutradan gubili od Austrije. Odlučila sam da duže trajem, da sačuvam koleno – rekla je Bojana i dodala:
• Odlučila sam da igram za Crnu Goru na način koji sam ja želela i uslovima koje sam postavila. Trenirala sam jednom dnevno zbog kolena. Oni su to prihvatili, ljudi su imali planove i ciljeve koji su želeli da ostvare. To u Srbiji nije bilo moguće. Jednom kada su me i pozvali, rekla sam da mogu da dođem za sedam dana, jer imam potrebu da odmorim posle finala EHF Lige šampiona, a tadašnji trener mi je rekao: „Kako svima, tako i tebi“. Rekla sam „hvala i doviđenja“. Sa konceptom koji je ponudila Crna Gora, koji je bio bliži i primamljiviji, bila sam bliža tom sistemu i tim ljudima. Da sam iz Danske to pokušavala, sklopiti te kockice bilo bi vrlo teško – rekla je Bojana.

POGLEDAJTE CEO PODCAST