Selektore, dobar dan. Prošlo je skoro mesec dana od poslednje akcije reprezentacije, turnira u Sloveniji, ali to svakako zaslužuje komentar. Dve pobede i jedan poraz, čini se onaj koji nas i najviše zanima (Hrvatska 19:28) budući na protivnika u grupi na EP.
– U tom trenutku, Hrvatska je bila bolja i uigranija ekipa. One su duže vremena zajedno, nekoliko igračica igra zajedno u klubu i radi se o jednoj dobroj ekipi. Mi smo na tom meču možda i imali šansu za priključak na četiri razlike u 46. minutu, ali tada smo mnogo zicera promašili. Knezović je odbranila 22, 23 lopte, a naša krila imala šut 3/11. Tih osam zicera i kontre su presudile. Šteta što je to bila prva utakmica turnira. Na druga dva meča je to bolje funkcionisalo, zato što su se igračice ukomponovale, pronašla se najbolja postava. Ipak, ništa to nije strašno. Mi smo dobili Makedoniju sa devet razlike prošle godine u maju, ali Evropsko prvenstvo počinje od nule.
Iz razgovora sa igračicama, oseća se optimizam. Najiskusnije igračice veruju u prolaz u drugi krug, a uvek povezujemo iskustvo i mudrost. Kako sada vidite naše šanse na EP, tri nedelje pre?
– I ja takođe verujem. To su ekipe koje mogu da se dobiju. Mislim da je favorit grupe Nemačka. Po kvalitetu, te dve ili tri igračice odskaču i one su nosioci igre u velikim evropskim klubovima. Krause u FCK-u, u Viborgu još dve igračice, pivotmen i desni bek, Jurak.
Pre nedelju dana ste objavili spisak igračica na koje računate za Evropsko prvenstvo. U međuvremenu je otpala Koperec, koju če na poziciji desnog krila zameniti Ivana Milošević. Možda i malo iznenađenje je poziv Dunji Tasić, koja je na spisak uskočila umesto Marine Rokić.
– Dao sam šansu mlađoj igračici. Marina Rokić nije u formi posle povrede. Barem ja tako vidim. Pratio sam njene igre i u Evropi, i u domaćem takmičenju. Jedan, dva, jedan. U Pančevu loše odigrala, protiv Naise i Zvezde takođe, tako da po meni nije spremna za ovo okupljanje, a ako treba da se odlučim između mlađeg i starijeg igrača, uvek ću prednost dati mlađem. Na EP vodimo 16 igračica, a neke će i otpasti sa finalnog spiska. Pa, ako ne zasluži da putuje, onda je to bolje da bude mlađa igračica, koja će barem osetiti atmosferu i ambijent rada u reprezentaciji.
Znamo da nekada tim nije skup najbolji individualaca. U skladu sa tim, postoje igračice koje nisu u reprezentaciji, ali igraju na dosta visokom nivou za svoje klubove i imaju prethodno reprezentativno iskustvo. Možemo da navodimo, ali verujem da ćete prepoznati o kome se radi.
– Znam ja na koga se misli. Pre svega, tu se misli na Anu Đokić, koja nije kod mene u planu. Ja imam svoje razloge zbog kojih ona nije tu. Sa druge strane, dolazi nam na toj poziciji jedna Cvija (Cvijić), koja će sigurno izboriti mesto za odlazak na prvenstvo. Svojim zalaganjem i pozitivnom energijom, čak šta više, nije daleko ni od prve postave naše reprezentacije. Dugo sam analizirao ponašanje reprezentativki i čak zapisivao neke stvari, što igračice možda i ne znaju. Kada čovek napravi tri, četiri stvari koje se meni ne sviđaju, pa se obavi razgovor, i onda ponovo to krene po istom, ja tu presečem, jer vidim da će se pokvariti ono što smo radili i ono što radimo sada.
Možda je vreme do polaska na Evropsko prvenstvo kratak period da se bilo šta promeni u bilo čijem statusu, ali gledajući na duge staze, da li te igračice, među koje možemo ubrojati i Anu Vojčić, pa Suzanu Ćubelu, imaju mesto u nacionalnom timu?
– Kada je trebalo da objavim spisak od 28 igračica, Suzana Ćubela nije bila u trenutnoj formi, jer još nije bila oporavljena od teške povrede. U tom trenutku, nismo mogli da znamo, kako će ući u sezonu. Ne mogu da kažem da mi je žao, jer sam sve radio po vlastitoj volji i onome što mislim da je najbolje za naš rukomet, ali ona u svakom slučaju ima mesta u reprezentaciji, samo neka nastavi sa ovakvom formom. Ipak, par godina ima problema sa povredama i sada se vratila. Ona je u formi, ali za nešto ozbiljnije je potrebno da taj nivo drži sedam-osam meseci, kako bi bila od koristi reprezentaciji. Što se tiče Ane Vojčić, tu je Zlata Paplacko, naš najbolji golman, koji mnogo znači ovoj reprezentaciji svojim iskustvom. Tu je i Đerić, dok je Kaća Tomašević po procentu odbranjenih šuteva najbolji golman i najbolji igrač po indeksu danskog prvenstva. Ona odlično brani. Sada, da je tu Vojčić, možda Tomašević ne bi bila tu, a tu je i Tatalović. Posle ovog prvenstva, Paplacko se oprašta, pa ćemo videti da novoj trojci priključimo neku juniorku.
Pored rezultata, šta je namera Srbije na EP u Makedoniji?
– Ovo prvenstvo moramo da iskoristimo da prođemo u drugi krug, a ujedno i da podmlađujemo reprezentaciju i da lagano pravimo kostur ekipe, koja će narednih deset godina igrati neku značajniju ulogu u Evropi. Tu pre svega mislim na Andreu Lekić, Cvijić, Tomašević, Đorđević i Milošević, igračice između 20 i 25 godina, koje bi trebalo da nose tim u narednih 5-6 godina. Tu ima mesta i za Sanju Damnjanović. Normalno, ako nađe klub, jer ne znam da li će ostati u ovom (Krim) i ako bude ponovila igre iz Naise. Popustila je u formi. Gledao sam utakmicu Ninberg-Krim i moram da kažem da ne razumem zašto ona nema veću minutažu u ekipi, s obzirom da je Mađarica na njenom poziciji deset puta šutnula, a gol nije dala? Ipak, reč je o mladoj igračici, pa ako neko treba da bude tu, uvek sam za mlađu igračicu.
Kakav je plan priprema?
– Bićemo u Vrnjačkoj Banji, gde ćemo imati odlične uslove kao i pred Holanđanke. Odbili smo poziv iz Norveške, da učestvujemo na turniru sa domaćinom, Rusijom i Danskom, nakon otkaza Angole. Suviše je to kasno ispalo, a i ovako, mi se okupljamo 17. novembra i morali bismo da već posle nekoliko treninga putujemo tamo. Bio sam protiv toga, zato što ćemo na treningu igrati svakog dana 6 na 6 sa posebnim zadacima, gde ću imati uvid u sve igračice, koliko i šta mogu. Kada se igra neki turnir protiv jakih ekipa, onda igraš sa 8, 9 igračica, i bukvalno je glupo da pustiš sve, jer će razlika biti velika. Ovako, sve će dobiti šansu. Imaćemo dve poslednje provere protiv Rumunije, pa ćemo videti gde smo i šta smo. Ipak, ni to nije merilo. Utakmice sa Hrvatskom i Nemačkom će biti pravi test, a odlučivaće i dnevna forma.
Možda će baš taj poslednji meč u grupi sa selekcijom Makedonije, biti ključni za prolaz u drugu fazu EP-a. U Skoplju će devojke čekati 6000 domaćih navijača. Ipak, sigurno je da će biti i Srba na tribinama, fanova ženske reprezentacije. Kakvu podršku očekujete, s obzirom da je Skoplje blizu? Sa tim u skladu, kako vam se čini celokupna pozitivna atmosfera u ženskom rukometu nakon kvalifikacija u Zaječaru?
– Ne bih se složio da je susret sa Makedonkama naša najveća šansa. Mislim da ćemo lakše dobiti i Nemice, i Hrvatice, nego domaćina. Vidim da su igračice pune optimizma, čak pominju i medalju, ali ja o tome ne bih pričao. Idemo od utakmice do utakmice, a Makedonija nas ćeka na kraju. Znamo da će im
ati podršku publike, verovatno i naklonost sudija, ali sve to nije bitno. Nama je najbitnija prva utakmica, pa idemo redom. Navijača će biti, ali se nadam da će ih biti još više, ako prođemo u drugi krug. Raduje me što je naša liga najjača u zadnjih 5, 6 godina. Puno ekipa igra na zavidnom nivou, počev od Banje, Naise, Zaječara, Kikinde, Zvezde. To je dobra stvar za naš rukomet.
Preuzeto sa: rss.org.rs
