Zaječar polako postaje mesto gde se živi za dan kada rukometašice istrčavaju na teren hale “Kraljevica”, a subota(13.februar, 19h) je svakako vrlo važan dan za vodeću ekipu srpskog šampionata. “Amazonke” tada igraju revanš meč četvrtog kola Čelendž kupa protiv nemačkog Bukstehudera u kome treba da nadoknade minus od četiri gola. Iskoristili smo popodnevni odmor u rasporedu levog beka Zaječara i reprezentacije Srbije, Ivane Filipović(21) da popričamo o aktuelnim temama, a naša sagovornica nam je sa zadovoljstvom prenela pozitivne vibracije iz Timočke krajine.
Dobro ste odigrali prvo poluvreme u Nemačkoj, ali to nije bilo dovoljno da se vratite sa pozitivnim rezultatom. Kako je bilo, jesu se sada slegli utisci?
-Prvo poluvreme smo vodili, završilo se sa četiri razlike za nas i stvarno smo lepo igrali. Drugo poluvreme ne mogu da objasnim, imali smo deset minuta tako neshvatljiv pad da su one napravile seriju 9-0, ako se ne varam. Onda smo mi njih morali da jurimo i ništa nam nije išlo, jer smo u tom periodu postali individualci, nismo više bili onaj kolektiv iz prvog dela. Na kraju utakmice smo se izvlačili, dali par golova iz polukontri. Meni je mnogo krivo što smo izgubili sa četiri razlike, bilo bi podnošljivije da je bilo manje ili nerešeno, ali Bukstehuder nije ekipa sa kojom mi ne možemo da igramo. Jeste da su igrali tu 3-2-1 odbranu koja nama nije baš odgovarala, ali razbijali smo je prvo poluvreme i davali smo golove. U drugom su nas dosta iskontrirali jer smo imali mnogo tehničkih grešaka. Izgubljene lopte, koraci, probijanja, to da smo smanjili na vreme, pobedili bi ih.
Ne znamo mnogo o Bukstehuderu, sa kakvim igračkim potencijalom raspolažu?
-Stvarno su dobre. Nekako male, ali brze, uigrane, i igraju kolektivno. To im je najveći kvalitet. Golmanki koja je počela utakmicu nije krenulo, lako smo joj davali golove tih prvih 10 minuta, ali onda je ušla Krause i sa svojih 188 cm visine zauzela pola gola. Ipak, i ona je pokazala svoje slabosti i nadam se da neće ponoviti ni približno dobru partiju u Zaječaru.
Znači pobeda u Zaječaru ne bi trebala da dođe u pitanje?
-Ubeđena sam da možemo da ih dobijemo! Samo treba da se sklope kockice u našoj igri. Moramo imati strpljenja i polako graditi igru, da ne bude frke u smislu moramo brzo da stignemo razliku već da postepeno dođemo do našeg cilja. Treba da igramo jako i kolektivno, to je najbitnije.
Niste zaigrali kompletni u Nemačkoj, kakva je situacija sa povredama?
-Slađa Đerić ima problem sa kolenom, nije branila uopšte, tako da je Adrijana Mišković branila čitavu utakmicu. Jako lepo je branila u prvom poluvremenu, a u drugom smo mi dozvoli te kontre, tako da joj nismo pomogli koliko smo trebali. Pred sam put u Nemačku, Jovana Bartošić je povredila zglob, pauzirala je dan i tamo opet zaigrala, ali to nije bila njena igra. Ema Bežanović je menjala i lepo je odigrala. Sanja Damnjanović nam je povređena skoro dve nedelje, nosi longetu, šaka je u pitanju. Tanja Medved kuburi sa zglobom, ali je opet igrala dobro u odbrani. Olivija Kamper isto vuče neke sitne povrede, tako da nas je i sve to dosta poremetilo.
Kako ste se spremali za ovaj drugi deo sezone, niste odigrali puno utakmica?
-Kada se završio prvi deo sezone imali smo pet dana slobodno i odmah posle toga smo krenuli u teretanu. Ceo januar smo dosta naporno radili u Zaječaru, tako da možda nismo ušle najsvežije u ovaj drugi deo sezone. Imali smo taj turnir superligaša ovde kod nas. Radnički, Čačak, Vrnjačka banja i mi. Igrali smo sa Hipom u Austriji, i to nam je bila jedina jaka utakmica tokom priprema. Trebalo je da dođe Lokomotiva, ali nije zbog finansijske situacije, a posle ni Ljubuški nije došao iz istog razloga.
Pomenula si Regionalnu ligu, još čekamo tu prvu pobedu Zaječara. Koliko je korisna jedna takva liga za mlade igrače poput tebe?
-Naša Super liga uopšte nema tu jačinu, bukvalno, mi smo se prošetali kroz ovaj prvi deo. U pitanju su dosta jače utakmice, tako da je korisno za sve. Prošle godine nisam imala utakmice tog tipa, iako smo igrali Kup kupova i kvalifikacije za Ligu šampiona, ali to je samo nekoliko utakmica. Bez obzira što nema neki veliki takmičarski značaj, tu je uvek, bar meni, želja za dokazivanjem. Sebi, ako nikom drugom jer do juče sa
m pola tih igračica iz Hipa ili Krima gledala samo na televiziji. Malo je glupo što je raspored ovakav, što se ne zna tačno kada se i gde šta igra.
Sledeće nedelje se nastavlja Super liga i već u prvom kolu čeka vas duel u Kikindi. Očekivanja?
-Očekujem samo da mi sve budemo zdrave i onda naravno, računamo na pobedu. Vidim da kod njih nije sjajna situacija, kriza, otišle su im neke igračice na polusezoni, ali ne treba se zavaravati. U Kikindi je uvek teško igrati, znam to još dok sam igrala u Naisi. Bude puna hala, one igraju jako, “grizu” do kraja, ali ja sam optimista. Samo da prvo prođemo Nemice, odmorimo se dobro i ne bi trebalo da imamo problema da pobedimo. Mi imamo jaku, dobru ekipu, tu nema šta da se priča, samo još moramo raditi na tome da budemo bolji kolektiv.
Pretrpela si dosta kritika tokom prvih meseci u Zaječaru, ali kako je vreme odmicalo bile su sve tiše i tiše. Kako sada gledaš na to?
-Dovoljna sam sama sebi što se toga tiče. Dovoljno sam samokritična u situacijama kada sam nezadovoljna svojom igrom tako da me suštinski ne dotiču mnogo te priče. Sestra i porodica su tu za kritiku ako sam je zaslužila, mada sama najbolje znam kada sam odigrala loše. Sve drugo mi je suvišno. Bilo mi je teško na početku, meni treba više vremena da se prilagodim u novoj sredini, da se snađem i uklopim. Ovde je bila i skroz nova ekipa, naišla sam na totalno drugačiji rad od onoga koji sam imala do sada i trebalo mi je vremena. Prilagodila sam se sada na ovaj ritam, u početku nisam bila možda ni svesna jačine utakmica u Regionalnoj ligi(Budućnost, Krim, Hipo), možda je bilo nekog malog početnog straha, ali sada tek mogu da kažem da sam zadovoljna, da sam ušla u štos.
Zaječar važi za grad koji živi za rukomet, šta možemo da očekujemo u subotu?
-Već sam rekla da sam ubeđena da možemo da ih pobedimo i prođemo dalje. Cele nedelje radimo na pripremi utakmice za subotu. Ceo grad stvarno živi za rukomet, oseća se neka pozitivna napetost, znamo da će biti puna hala i sigurno odlična atmosfera. Mnogo je lakše igrati kada znamo da je uz nas toliko ljudi. U Nemačkoj je isto bila puna hala i baš su bučno navijali. Evo, ne sećam se kada sam bila ovoliki optimista pred neku utakmicu. Setim se kako je bilo tamo, krivo mi je, i baš bih volela da im sve vratimo, i više od toga, da ih dobijemo 6-7 razlike. Samo moramo imati strpljenja i sklopiti kockice u našoj igri, rezultat će doći.
