Znamo da se u Danskoj igra najbolji rukomet. Trebalo bi da znamo i ovo. Jedna Srpkinja je drugi strelac danske Toms lige sa 135 golova. Najbolji igrač svog kluba. Po statistici šesti najkorisniji igrač u prvenstvu. A sve to jeste Jelena Erić(28), rukometašica KIF Vejena i reprezentativka Srbije. Rođena Novosađanka karijeru je gradila u beogradskom Radničkom i Knjaz Milošu da bi pre tri sezone otišla u Kolding. Igrama je obeležila klupsku sezonu iza sebe, ali ne namerava da se time zadovolji. Odlazak na Evropsko prvenstvo sa reprezentacijom Srbije je cilj, koji po njenim rečima jednostavno i bez kalkulisanja mora da se ispuni u kvalifikacionim utakmicama sa Holandijom.
Završen je ligaški deo takmičenja u Danskoj. Bili ste na korak od plej-ofa, ali niste uspeli da u poslednjem kolu dođete do bodova u utakmici sa Randersom?
– Nažalost nismo uspeli da se plasiramo u plej-of. Sve je bilo na nama, ali nismo dobili tu zadnju utakmicu. Da smo uzeli bod ušli bi kao četvrti, sa dva bi bili treći. Ovako je ušao Slegelse sa istim brojem bodova zbog boljeg međusobnog skora. Sa njima smo jednom igrali nerešeno, a drugi put izgubili golom razlike. A taj gol smo primili u poslednjoj sekundi.
Rasplet u prvenstvu koji očekuješ?
– Sve je moguće. Bez obzira što Slagelse praktično igra bez bekova, dobro sad se vratila Batinić, prednost im je Anja na klupi. Ikastu će biti teško sa FCK-om, ali ne toliko koliko Viborgu sa Slagelseom. Mislim da će ipak finale igrati Viborg-Ikast, a ko će dobiti je teško predvideti. Prednost dajem Viborgu jer moraju da se iskupe na neki način. Po imenima jesu najbolje, ali isto tako nisu nepobedive.
Kakve su bile ambicije KIF Vejena na početku sezone? Generalno gledano, imali ste dobru sezonu.
– U ovu sezonu smo ušli sa izmenjenim sastavom. Otišle su dve reprezentativke Danske, pivot i bek, a došle dve Nemice na istim pozicijama. Svi su bili malo skeptični kako će to da funkcioniše, međutim, mi smo mnogo dobili njihovim dolaskom. Ne samo igrački nego i ljudski jer smo ekipa da poželiš. U smislu sve za jednu – jedna za sve. Jako bitno je i to što nemamo zvezde u ekipi, ali imamo kolektiv i mislim da zbog toga imamo dobre rezultate ove godine.
U revanšu sa Bera Berom u Kupu Kupova posle neizvesne završnice ipak niste prošli u polufinale?
– Nismo dobro odigrali tu drugu utakmicu. Jeste da smo u poslednjim sekundama primili gol, ali generalno mi smo gubili celu utakmicu. Izgubili smo tu loptu 10-tak sekundi pre kraja i onda su dale gol koji ih je odveo dalje. U prvoj utakmici tamo, vodili smo sedam razlike i uspeli da dođemo do toga da pobedimo sa samo jednim golom. Ne znam kako, ali sa ženama je očigledno sve moguće(smeh). Nisu oni sad neka ekstra ekipa, ali su borbene i napravile su taktiku sa odbranom 5-1 koja nam nije odgovarala. Sa druge strane naša odbrana nije bila dobra i to je dovelo do poraza.
Danci vode dosta preciznu statistiku. U nekoj vrsti MVP izbora, ti si na šestom mestu, u treba li reći, orgomnoj konkurenciji vrhunskih igračica i naravno najbolji igrač svoje ekipe. Kako ti vidiš svoje igre ove sezone?
– S obzirom na to da nisam odigrala samo dve utakmice ove sezone, najveći teret u ekipi bio je na meni. I na Melbek dok je igrala, dok se nije povredila. Generalno sam zadovoljna, ali i dalje smatram da mogu više i bolje. Ima tu nekih nedostataka, u završnicama, treba ulaziti hladne glave. Opet računam na to da iz svake utakmice učim i radim na tome da popravim šta nije bilo dobro. I na treningu i na utakmici. I uvek tražim šta može bolje da se uradi.
A kakav je osećaj biti drugi strelac najjače lige na svetu sa 135 golova na 20 utakmica?
– Zanimljivo…nije loš osećaj(smeh).
Menjaš li sredinu za sledeću sezonu?
– Imam ugovor do 2009. Volela bih da ostanem i posle toga jer volim Kolding, sviđa mi se ekipa. Nisam tip koji voli mnogo da menja. Sviđa mi se baš to što mi imamo tamo jer nisu svi klubovi isti. U smislu da nije svuda isto kada daješ sebe, maksimalno radiš, treniraš i na kraju vidiš ili ne vidiš rezultat uloženog rada. Sa druge strane imamo odlične odnose u klubu, družimo se, prijatelji smo. Ne znam kako je u drugim klubovima, ali sigurno nije tako dobro kao kod nas.
Reprezentaciju Srbije očekuju baraž utakmice sa Holandijom, kakvo je tvoje viđenje protivnika?
– Nisu naivne, to pre svega. Ima par igračica koje znam iz Danske lige, stvarno igraju dobro. Najveća opasnost nam sigurno preti od Pearl van Der Wisel koja igra u GOG-u, izuzetak igrač. Nije slučajno bila najbolji levi bek sveta. Koliko sam shvatila, od kako smo čuli sa kim igramo, sve se radi sa jednim ciljem. Da se prodju Holandjanke. I dok nismo znali ko nam je protivnik, sve je bilo okrenuto ka kvalifikacijama. Činjenica je da nam treba vremena da se uigramo. Ne poznajemo se baš toliko, tu su devojke sa kojima sam igrala i sa kojima nisam, ali opet sve znaju rukomet i verujem da će sve ispasti dobro. Moramo da se spremimo, da uložimo sve svoje snage jer Holandija mora da se prodje. Nema nikakvih kalkulacija, mi moramo da prodjemo!
Razlika u igranju za klub i reprezentaciju?
-Sigurno ima razlike. Kod nas u klubu ima mlađih i neafirmisanih igrača, ali kada dođem u reprezentaciju, tu su znači sve naše n a j b o lj e igračice. Nema boljih. Ima tu nas nekoliko starijih, ali i mlađe igračice su super. Normalno, treba da nastave da rade, imaju velikog potencijala i samim tim je lakše sve uklopiti. Meni je najbitnije da je dobra atmosfera, naravno rezultati su važni i naravno da volim da pobeđujem, ali ne možeš da očekuješ i praviš rezultate bez pozitivne atmosfere. Nije bitno da li je reprezentacija ili klub. Kako meni izgleda, nama je u reprezentaciji jako dobro. Atmosfera je odlična. Nije fora, nego stvarno mislim i osećam da je tako. Recimo sa većinom devojaka sam u stalnom kontaktu i kad se ne vidimo po nekoliko meseci jedva čekam da dođem. Da se vidimo, družimo, naravno treniramo jer nam je uigranost najveći problem.
Ko ti se svideo od tih mlađih igračica?
– Andrea Lekić. Kao igrač i ovako kao čovek, što je isto jako bitno, da se ne završava sve sa rukometom. U principu sve su super, mlade su ušle u reprezentaciju. Sećam se kad smo mi ulazile, neko okupljanje, ne sećam se ni koje godine – izašao spisak od 16 igračica. Ja se nadam da sam u rezervama i puno mi srce! Mislim, u prvih 16 su bile Ljilja, Tanja, Branka, druga Tanja i ta neka ekipa, a rezerve recimo Đokić, Erić, Vojčić, Budimir. Mi smo tada sa 20 bile srećne što smo rezerve, a one su sada dobile priliku da igraju u tim godinama. To je za njih dobro i dobro je za naš rukomet. Za Lekić kažem da može mnogo više i bolje nego što sada pruža. Tu je i Sanja Damnjanović, sestre Filipović, Dunja Tasić, Sladja Pop Lazić, Marija Čolić, onda Jelena Popović, Kaća Bulatović, Dijana Števin. Ima ih još, ne treba mnogo brinuti za budućnost samo moraju jako mnogo da rade.
Neke od njih imaće priliku da igraju i da stiču iskustvo u tek formiranoj regionalnoj ligi.
– Ova regionalna liga će biti odlična stvar za naše igrače. Kada sam bila ovde imali smo 5-6 jakih utakmica u sezoni, dobro nije uvek bilo tako, ali svelo se na to i na
mnogo manje. Iskustvo se stiče jakim utakmicama, ne tako što se neko pobedi 10-15 razlike, to je samo jači trening ili nije ni trening. Meni je sada svaka utakmica derbi. Da li igram sa Viborgom ili sa poslednjim na tabeli ishod je neizvestan. Zato je u Danskoj liga najjača.
Uvek si dolazila na pripreme reprezentacije. I nedovoljno oporavljena i umorna od napornih sezona. Gde nalaziš motiv?
– Ne treba mi motiv da igram za Srbiju, to je moja zemlja. Ja sam Srpkinja i nemam tu šta da dodam. Volim da čujem „Bože pravde" kad stanem na teren! Kod mene ne postoji nijedna druga zemlja i igranje za reprezentaciju je poseban osećaj koji uvek očekujem sa radošću. Bilo je i situacija kada sam dolazila posle povreda i bila daleko od onoga što sam igrala i pre i posle. A pre svega sam samokritična, uvek znam gde, šta i kako sam pogrešila. Pogađaju me te stvari i tada ne mogu normalno da funkcionišem. Polazim od sebe i setim se Poljske, prva ja sam bila katastrofa pa onda sve ostale. I pre toga za EP u Švedskoj sam malo požurila sa oporavkom od operacije meniskusa. Nažalost, Poljska se jeste desila prošle godine, ali sad moramo dalje. Recimo ni Danske nije bilo na SP, a realno imali su i sada imaju izuzetnu ekipu. Njih je izbacila Ukrajina, ali će se sad iskupiti protiv Turske. A mi ćemo isto tako pobediti Holandiju. Ne idem sa nikakvim podcenivanjem, ali idem na to da ćemo da pobedimo. Moramo.
Imaš li neki uvid u našu ligu, druge lige? I imaš li favorita u Ligi šampiona?
– Nemam našu televiziju, jedino na internetu što pročitam i to uglavnom kod vas. Više pratim dešavanja po inostranstvu. Volela bih da Đer uzme LŠ, zbog Ane Đokić naravno. Hipo je odlična ekipa, dobro su ukompanovane. Gledala sam ih protiv Viborga, stvarno deluju kao izuzetan kolektiv. Ruskinje su isto ekipe koje ne smeš nikako odmah da otpišeš.
Ima li neostvarenih želja na sportskom planu?
– Ima, naravno. Reprezentacija na prvom mestu. Najviše bih volela da mi u narednom periodu uspemo da uradimo nešto. Normalno, imaš uvek želje da sa klubom uzmeš neki trofej, ali to ne može da se poredi sa osećajem kada igraš i uzmeš neki trofej za svoju zemlju. Po meni je to san svakog sportiste, da uradi nešto za svoju zemlju, da ode na te Olimpijske Igre. To je vrhunac jedne sportske karijere.
Šta smatraš svojim najvećim uspehom?
-Na prvom mestu što imam zdravu porodicu, to mi je najbitnije u životu. A u rukometu to što sam imala priliku da igram sa najboljima, protiv najboljih i učim od najboljih. I od trenera i igrača. Ne mogu da ne spomenem Margitu Đurović koja mi je bila među prvim trenerima i od koje sam naučila mnogo na tom početku. U reprezentaciji od Mileta Isakovića, Anje Andreson, pa od jedne Bojane Petrović, Tanje Medved, Tanje Milanović. To su ipak ljudi od kojih ima šta da se nauči, ima šta da se vidi.
Pomenula si Balkan-handball, ima li kod nas šta da se vidi?
– Ekstra je sajt. Prvi put da se negde više piše o rukometu. Od samog početka sam čula za vas. Obavezno odmah posle provere pošte odem da vidim šta ima novo. Normalno, radite iz Srbije, pa ima najviše srpskog rukometa, trebaju vam izveštači iz Hrvatske, Slovenije, Makedonije, Bosne, Crne Gore da skroz dobijete tu regionalnu komponentu. Svakako se dosta trudite. U poslednje vreme vesti izlaze dnevno i to više vesti, što je jako dobro. Samo nastavite tako, imate našu podršku.
ZORICA RADOJKOVIĆ