Nedelja je dan velikog finala (16:30h). Oko 18 časova saznaćemo, ko je Evropski šampion u ženskoj konkurenciji. Ono na šta sigurno kladioničari ne bi dali novac pre početka turnira u Makedoniji, jeste „finalna kompozicija", odnosno podatak da se zvanični evropski i olimpijski šampion sastaje sa reprezentacijom koja nikada nije bila, ni u polufinalu nekog velikog takmičenja, a najveći uspeh joj je peto mesto na Svetskom prvenstvu pre pet godina.
Retko ko od prisutnih novinara, trenera i navijača, koji su u velikom procentu Norvežani, zbog astronomskih cena karata, koje su oterale domaću publiku i eventualni, komšiluk iz hale, sumnja da Norveška neće odbraniti tron, to jest, nanizati treće zlato na Evropskim prvenstvima zaredom. Taj stav je samo dobio na potvrdi nakon jučerašnje sigurne pobede nad Ruskinjama. Ipak, ako nešto Ruskinjama ne odgovara iz meča u meč sa Skandinavkama, a to je „pretrčavanje" i „brzina više", onda svakako, to neće biti prednost ekipe Marit Brevik u današnjem meču. Španija igra super-brzi rukomet, igra agresivnu odbranu i motivisana je do maksimuma. Uostalom, za opomenu Norvežankama, stoji i remi iz prvog kola, sa otvaranja šampionata, između ove dve ekipe, 21:21.
U tom susretu, koji su sudile Srpkinje, Marić-Mašić, Španjolke su vodile sa 4:1 i 6:4, Norvežanke su okrenule na 9:7 i bile pred pobedom 20:16 (55.), ali je čelična volja, selekcije koja nikada nije bila ni blizu medalja i koja je novog selektora dobila pred Svetsko prvenstvo u Francuskoj, presudila.
I još nešto, dojam da su u finalu, različito je primljen kod ovih dveju ekipa. Dok su Španjolke vrištale od sreće, skakale jedne na druge, slaveći najveći uspeh u istoriji ženskog rukometa u zemlji, Norvežanke su, u stilu „ajmo devojke, još jedno finale", lagano bacale ruke, jedna drugoj, trčkarajući po terenu i istežući se, narednih pola sata. Katrin Lunde i još jedna reprezentativka su vozile dva specijalno donešena „sobna-bicikla", koja su bila instalirana pored klupe (onda je Lunde ostala sama i verujte na reč, po tempu i provedenom vremenu, prešla sigurno deset kilometara). Desetak metara dalje, iza gola, u instaliranom studiju norveške televizije, Marit Brevik je gostovala u specijalnoj emisiji posvećenoj EP-u, koja se nije završila i kada smo mi, sat vremena kasnije napustili dvoranu „Boris Trajkovski". Naravno, Brevik je otišla u miks zonu i na press konferenciju, dok su se u studiju smenjivale igračice, komentatori, analitičari, držeći u rukama neke plazma ekrane, nešto između televizora i lap topova, koji su prikazivali simulacije sa utakmice. Opušteno, rekli bismo. Da li će i danas biti tako, ili ćemo prisustvovati najvećem iznenađenju od kako se igraju Evropska prvenstva u ženskoj konkurenciji, ostaje da pogledamo i prenesemo…
ŽIKA BOGDANOVIĆ
