Dva kola pre kraja TOP 8 faze Lige šampiona šanse Krima da će obezbediti godinama sanjano polufinale ponovo se svode na domen teorije. Kockice u mozaiku Toneta Tiselja koji je kormilo "Tigrica" preuzeo od Marte Bon, nisu složene onako kako je zamišljeno. Zašto je to tako, izmedju ostalog, pitali smo Kristinu Franić koja se posle dve sezone u francuskom Mecu "vratila" u Ljubljanu.
Polufinale je teorija, Oltchim vas je dobio kući, Budućnost vas nadigrala u oba meča. Po jedno dobro poluvreme nije bilo dovoljno?
-Naravno da se nećemo predati dok god ima šanse pa i u teoriji. Svaka utakmica je za nas jako bitna, i zbog našeg samopouzdanja i vere da ova ekipa može pokažati više. Nažalost, nismo uspeli savladati jaku ekipu Budućnosti ni pred našom publikom. Za razliku od utakmice u "Morači" gde smo prvo poluvreme igrali jako dobro, a drugo pale, ovde se dogodilo obrnuto. Da bi se bilo ko, pa i Budućnost pobedila, ipak treba da se odigra svih 60 minuta na visokom nivou.
Krim ne blista ove sezone i pored veoma dobrog igračkog kadra, šta vam nedostaje da iskažete potencijal?
-Sigurno da nismo pokazale sve što znamo i da ima u nama još potencijala. Medjutim, dobro radimo i sve će to isplivati na površinu bez obzira što se to trenutno ne čini tako. Ima nas dosta novih u ovoj sezoni, što nije lako sastaviti u jednu celinu. Nedostatak Mehelman na desnom vanjskom je bio vidljiv, mada sad tu imamo povratnicu Lazović.
Nemate veliku podršku navijača ove sezone, mnogi su bili i razočarani izdanjem protiv Oltchima, kako ponovo zaslužiti njihovo poverenje?
-Naša utakmica s Oltchimom je bila najgora u ovoj sezoni. Sigurno da imaju pravo na razočaranje, ali oni najverniji su uz nas i to nas veseli. Lepšom igrom i većom borbenošću jedino možemo vratiti poverenje navijača.
Ko je najviše pokazao do sada i ko po tebi najviše zaslužuje da osvoji Ligu šampiona?
-Budućnost u našoj, i Gyor u drugoj skupini su ekipe koje su najviše pokazale. Ali, u završnici je sve moguće, i verujem da će polufinale i finale do kraja biti neizvesno.
Slušamo sve više da je francuska liga najbolja u Evropi, da li bi se vratila da igraš tamo?
-Francuska liga je dosta napredovala. Sve je više igračica iz Evrope koje se odlučuju da tamo nastavljaju karijeru. Igra se dosta brz rukomet, uz puno trčanja, ali i taktike. Francuski klubovi su dobro organizovani, i finansijski, i s radom mladjih uzrasta. Sigurno da sve skupa pridonosi napretku lige. Navijači prate svoje klubove i uživaju u druženju na utakmicama. Provela sam dve lepe godine tamo koje će mi ostati u lepom sećanju, ali o povratku ne razmišljam. Sada su moje misli okrenute isključivo Krimu i Ljubljani.
Uskoro će pripreme reprezentacije Hrvatske, čeka vas dvomeč sa Danskom i borba za prvo mesto u grupi?
-Danska je odlična reprezentacija i prvu utakmicu igramo doma. Želimo pobedu uz veliku podršku sa tribina.
Gledaš li na Brazil kao na neku prekretnicu gde definitivno pripada hrvatski ženski rukomet i da li je Holandija u decembru mesto gde se konačno možete popeti na postolje?
-Za nas se uvek pričalo da imamo potencijala za postolje. Možda bi to već i pokazali da nam na put nisu stale Norvežanke u Brazilu. Medjutim, za tim ne treba žaliti. Da li će Hrvatska biti na postolju u Nizozemskoj, Srbiji ili Hrvatskoj, teško je za kazati, ali uz veliku želju i dobar rad možda nas negde i sreća stigne…
