41
Marina Dmitrović je bez dileme jedan od najboljih desnih bekova u našoj zemlji drugu sezonu zaredom. Marina je rodjena 23.marta 1985. godine u Beogradu. Promenila je nekoliko klubova (Zemun, Crvena Zvezda, Voždovac, Hummel) dok se nije zaustavila u klubu slavne prošlosti, kameleonskog imena koji ove sezone nastupa u Super ligi Srbije pod imenom Radnički Petrol.
Kada i gde si počela da igraš?
– Rukomet sam počela da igram u Zemunu na betonu, negde pred kraj sedmog razreda. Trenirala sam odbojku dve godine i jednom prilikom otišla sa drugaricom rukometašicom na njen trening. Za razliku od odbojke gde samo staneš i čekaš loptu, svidela mi se ta dinamičnost, duel igra i prešla sam na rukomet. Čim su me videli, visoka, levoruka, odmah su me stavili na desnog beka i jedno tri-četiri godine sve što sam radila svodilo se na tri koraka i šut. Sa mojom konstitucijom to je tada bila moja jedina obaveza u igri, da šutiram i dajem golove.
I sada prvenstveno igraš u napadu?
– Da, ostalo je to, mada i dalje radim na odbrani. Što se tiče mene, ja bih volela da igram i odbranu i napad, da budem kompletan igrač, ali eto to je taj propust u startu. Sve što sam naučila, sve što sada znam, naučila sam od Ljube Obradovića kada sam prešla u Hummel. Kada sam došla to je bila već formirana ekipa koja je dugo bila na okupu i radila zajedno. Kaća Bulatović, Anja Odradović, Suzana Ćubela, Kaća Stevančević, Sanja Pavlović, Maja Lojpur, Tanja Vučković, Sladja Grozdanić… Nisam puno igrala na početku, morala sam puno da radim i čekam šansu. Imala sam predispozicije, ali sve to je trebalo nadograditi. Finte, jača, slabija strana, šut odozdo… sve to sam od Ljube naučila.
Nije ni trebalo pitati za trenera koji je najviše uticao na karijeru…
– Ljuba je jedan jedini… Više vremena smo provodili na treninzima nego kod kuće, to su bili jaki, naporni treninzi, ali smo bile neverovatno spremne. Dva puta dnevno po dva i po sata, kad nešto ne uradimo dobro ostanemo i tri, dešavalo se…(smeh) Utakmice smo tada dobijali više na tu našu spremnost i trčanje nego na bilo šta drugo. Dešavalo se da napraviš najnormalniji faul ili udješ u igračicu i polomiš je, jer nije spremna kao ti.
Debi u reprezentaciji?
– Sandra Kolaković me je pozvala pred EP u Švedskoj, debitovala sam na Kupu Karpata u Rumuniji pre Evropskog prvenstva. Utisci su bili jako pozitivni, niko nije ništa očekivao od mene, a na kraju sam bila prijatno iznenadjenje za širu javnost. Bila sam oduševljena, prvi put sam radila sa starijim, iskusnim igračicama tipa Tanje Medved, sa kojima nikad nisam verovala da ću igrati. Sve su bile tu da pomognu, pokažu, puno sam naučila. Sandra je sa nama nije imala klasičan odnos trener-igrači, sve je bilo na nekoj drugarskoj bazi. Zna dosta, sve pokaže i nisam imala utisak da je trener tu pored mene.
Reprezentacija Srbije sada?
– Ispali smo od tih Poljakinja, tako se desilo… Sad jedan duži period nema takmičenja za nas. Po meni, mlade igračice bi trebalo da dobiju šansu, da se radi sa njima, da se pravi ekipa koja će ostvarivati rezultate na duže staze. Ako treba raditi dve, tri godine, napraviti ekipu, ovo ovako ne ide, ovo hoću-neću da igram ne vodi nigde. Nemam ništa protiv nikoga, ali nije u redu. Časlav Dinčić me je pozvao na ovo okupljanje u okviru EHF nedelje i svima nam je prijalo što smo se okupile i trenirale zajedno. Moje neko mišljenje je da sam tu medju nešto malo mladjim igračicama, možda treba i da malo sačekam svoju šansu, jer to tako ide…
Ko su glavni favoriti u prvenstvu Srbije?
– Svi tipuju na Naisu, najviše zbog osvajanja Čelendž kupa i našeg Kupa prošle sezone. Možda nisu još uigrane, otišle su Popović i Rogan, došle Damjanović, Filipović i Pop Lazić, trebaće im vremena. Kikinda mi se čini kao jako dobra ekipa. Iskusne su, dugo igraju zajedno, ekipa se nije menjala, došle su im Rajević i Nišavić iz Knjaza.
Gde je Radnički Petrol, tvoja očekivanja ove sezone?
– Sve igračice su približno isto godište, treba nam vremena. Mislim da bi nam puno značila neka starija, iskusnija igračica koja bi držala konce igre. Veliki problem nam je što igramo u nekim naletima. Igramo dobro 10 minuta, pa padnemo u igri pa opet zaigramo dobro i tako iznova. Nadam se da ćemo biti bar treći. Sad koliko je to ostvarivo, ne znam, došao je novi trener, uklapamo se u rad sa njim i on sa nama. Mi smo uvek bili ekipa koja svima pomrsi račune, po tome nas svi znaju i pamte. Drugi deo sezone je uvek važniji, ali svakako se nadam da ćemo učiniti prvenstvo zanimljivijim.
Koju utakmicu niste smeli da izgubite?
– Izgubili smo od Medicinara u Šapcu u prošlom kolu. One jesu iskusnije,starije, dugo igraju zajedno, ali realno gledano po pozicijama, svaku igračicu posebno, mislim da imamo kvalitetnije igračice i nismo smeli da izgubimo.
A u kojoj ste se provukli?
– Teško pitanje, bilo ih je više(smeh). Ove sezone sa Temerinom. Vodile su celu utakmicu, imale više želje i volje od nas, ali mi smo ipak pobedile, a bodovi su jedino što se beleži.
Koja pozicija je najvažnija u timu?
– Desni bek(smeh). Svaka pozicija je važna i svaka igračica je najvažnija za tim u odredjenom trenutku na svoj način. Kažu da je golman pola ekipe, a ovu sezonu Dragica Tatalović brani odlično, možda bolje nego prošlu pa eto ona nam je pola ekipe(smeh).
Bila je aktuelna priča da ove sezone karijeru nastaviš u Rumuniji, u Olčimu?
– Bila sam tamo pet dana, sve smo se bukvalno dogovorili. Odgovara njima, odgovara meni, odigrala sam neke utakmice za njih, što mi igrači kažemo zadovoljila sve, ali problem je nastao kod mog obeštećenja jer iznosi čak 70.000 evra.
Neverovatna cifra! Za naš ženski rukomet to je stvarno ogromna cifra, odakle to?
– Imam četiri godine ugovora, ovo mi je četvrta sezona, prve dve nisam mnogo igrala, tek prošle sezone sam zaigrala na nekom nivou i da kažem uspešno odradila sezonu. Ovo mi je druga godina kako konstantno igram, napredujem, stičem iskustvo. Ne podcenjujem ja sebe, ali 70.000 evra je ipak nerealno.
Može li da se živi od rukometa?
– U Srbiji ne, nikako. Meni je jako krivo što ulaganja u rukomet nisu veća jer onda polovina igračica sigurno ne bi odlazila u inostranstvo. Nama devojke odlaze ve
ć sa 17 ili 18 godina. Mislim da je to stvarno rano. Taman se probiješ, čuje se za tebe, odeš preko i nestaneš, nema te nigde. Nije pravilo, ali se često dešava.
ć sa 17 ili 18 godina. Mislim da je to stvarno rano. Taman se probiješ, čuje se za tebe, odeš preko i nestaneš, nema te nigde. Nije pravilo, ali se često dešava.
Neke tvoje ambicije u nastavku karijere?
– Nadam se da ću otići negde preko, naigrati se rukometa, uzeti neki trofej. Kada bi ovde bilo dobrih finansijskih uslova nikada ne bih otišla u inostranstvo. Naravno, volela bih da sa reprezentacijom postignem neki uspeh, da uzmemo tu medalju, da se to sve poboljša.
Nismo obišli temu nastupa naših igračica za druge reprezentacije, najnovija je najava da će Kresoja zaigrati za Makedoniju…
– Čula sam za to. Svako ima pravo na svoje odluke i ja to poštujem. Pa i ja sam imala sličnu ponudu dok sam bila u Rumuniji(smeh). Bilo je dodji, uzmeš naše državljanstvo, lakše nam je zbog vize, to se fino i plati… Iz Olčima je 14 devojaka u reprezentaciji Rumunije, ali ipak ne. Nikad ne reci nikad, ali ne bih stvarno, jedna je Srbija.
Koji bi detalj izdvojila iz karijere?
– Prošle sezone kada smo u Beogradu igrali protiv Naise, dala sam gol sa 15 metara! Cela hala je skočila, svi su bili u čudu, ja u najvećem! Dati gol u same rašlje sa 15 metara Gončarevoj bio je tada blagi šok i za mene.
Šta se peva kad se slavi i ko najbolje peva?
– “Ne može nam niko ništa, jači smo od sudbine”… a najbolje peva Dragica Tatalović, kad zapeva to je kraj!(smeh)
Igračica protiv koje ne voliš da igraš?
– Niko posebno, ne obraćam pažnju ko je ispred mene, radim ono što znam i udarci su samo usputni deo, a ne štede me ni malo(smeh). Evo možda sad kad smo igrali protiv Naise, Jovana Bartošić je nezgodna, brza, mala, ali kad uhvati kida.
Sudijske odluke?
– Pokaži na terenu ono što znaš ili ne znaš, sudije rade svoj posao, mi svoj. Sudija i da pogreši on je to odsudio i tu je kraj, odluku neće promeniti. Moje je da igram i da ćutim, to tako vidim.
Šta te najviše iznervira?
– Nepravda i licemerje.
Najizraženija karakterna crta?
– Tvrdoglavost. Dupli ovan u horoskopu, kada zacrtam nešto to je tako pa taman se meni obilo o glavu (smeh). To je nešto što ne volim kod sebe, kažem popusti malo, ali teško ide…
Pratiš li muške sportove?
– Malo rukomet i košarku u poslednje vreme uz brata i tatu. U familiji su svi Partizanovci, ali ja još kao mala tvrdoglavi kontraš pa navijam za Zvezdu.
Šta te zanima pored rukometa?
– Zanimala me ranije ekonomija, možda bih završila Višu poslovnu, negde mi je to u podsvesti, ali sada je rukomet u prvom planu.
Neka za sada tako i ostane. Zahvaljujemo Marini, želimo joj sve najbolje u karijeri i još puno onih golova sa 15 metara o kojim se priča.
Z. Radojković
