Predsednik Rukometnog saveza Srbije, Velimir Marjanović, oglasio se otvorenim pismom javnosti, povodom novih otkaza u ženskoj reprezentaciji Srbije. Tekst, objavljen na sajtu RSS-a, prenosimo u celosti:
CRVENI KARTON
Postoje ljudi dogadjaji ili situacije o kojima se mora imati jasan stav. Stav ili reakcija bez ali bez zareza i bez dvoumljenja. Najčešće su takve stvari one koje se tiču dobra i zla, morala i nemorala, poštenja i nepoštenja. Društva, organizacije ili ljudi koji o takvim stvarima nemaju jasan izričit stav i pravu reakciju dovode do relativizacije svega što postoji a to je već korak od haosa. Kao kad bi na rukometnoj utakmici sudija imao nejasan stav o tome treba li dati crveni karton igraču koji je sa ledja mučki i u nameri da povredi udario drugog igrača, kao kad bi u novinama o tome bilo: da to je uradio ali bio je iznerviran sudjenjem, kao kad bi roditelji rekli: da to je uradio ali i njega su faulirali prošle godine itd itd. Kako bi se i da li bi se takva utakmica završila, šta bi bilo na sledećoj, šta bi bilo sa svima nama i koje su granice te relativizacije, licemerja, sebičnosti i dvoličnosti?
Jedna od takvih situacija je i ova aktuelna tj neodazivanje Jelene Živković i Željke Nikolić na okupljanje reprezentacije. Ali isto tako i reakcija javnog mnjenja (rukometnog, medijskog svejedno) na njihov postupak. Zar je toliko teško biti ispravan čovek i o jasnim činjenicama i postupcima svih u ovo uključenih imati jasan stav? Zar je: da, ali… jasan stav?
Da pogledamo činjenice. Da li su ove mlade igračice trenirale same i privatno plaćajući trenera (kao recimo Novak) ili su to radile u klubovima i reprezentaciji sa trenerima koje su angažovali klubovi i savez? Da li su se takmičile u svojoj organizaciji o svom trošku ili u sistemu takmičenja saveza o trošku klubova? Da li su selektirane kao deca od strane stranih menadžera ili saveza ili od strane našeg saveza? Da li su i zašto nisu, tada odbile poziv i dale priliku drugima? Da li su na medjunarodne turnire i prvenstva išle same i o svom trošku (opet kao npr Novak) ili kao članice reprezentacije u organizaciji saveza? Da li su promocije i angažmane dobile na osnovu svoje marketinške kampanje ili na osnovu nastupa u srpskim klubovima i srpskim reprezentacijama?
Odgovore na ova pitanja svi znaju i one i vi i njihovi roditelji. Možda se ne zna jedino da su i jedna i druga od strane države Srbije i našeg saveza bile na listi stipendista, potpisale ugovore i dobijale državnu stipendiju. Sa samo jednom obavezom da treniraju rukomet i igraju za reprezentaciju Srbije.
Naravno da su to talentovane igračice da su im te osnove dali Bog i roditelji naravno da su puno radile i trenirale ali sve u okviru sistema a o trošku i u organizaciji naše države i saveza. Ne bilo koga drugog (pojedinca, države ili saveza). I kako bilo ko može iza ovoga staviti zarez i reći „mada nisu bile u postavi na prošloj akciji“ ili „mada njihovi roditelji nisu zadovoljni odnosom saveza“. To bi bilo kao da iza vesti o hapšenju onih koji rasturaju dečiju pornografiju bude zarez i neko kaže „da ali oni kažu da je program na RTS bio nezanimljiv pa su zato to radili“.
Ovde je po inerciji nekih davno prošlih vremena normalno i uobičajeno za svaki slučaj ubaciti i neku pretpostavljenu krivicu saveza iako pet godina naši reprezentativci su u svemu ispraćeni kao u svim najuspešnijim savezima. I to je u redu za neke situacije. Ali za ovako drastične sa ovako jasnom razlikom izmedju ispravnog i neispravnog, dobrog i lošeg, to je jednostavno nedopustivo. Ne samo zbog ove dve igračice nego pre svega zbog onih koji se redovno odazivaju bore i trude za Srbiju i sebe zajedno kao i zbog onih koji to tek treba urade. Zbog istine pravde i morala ako želimo da te reči još nešto znače.
Ovde u Beču na proslavi 20 god EHF predstavnici crnogorskog a pogotovo madjarskog saveza nas uveravaju da oni ne zovu te igračice da igraju za njih (Madjari čak i da za tako nešto nisu ni čuli) pa je time cela cituacija još i jasnija. Ja im verujem jer to su ozbiljni ljudi. Znaju kako se zove onaj ko krade grožđe iz tudjeg vinograda, makar se grožđe i samo nudilo a vinogradar ga ne čuva puškom. Svejedno da li je to neko iz porodice vinogradara, roditelj, prijatelj ili komšija. Kao što se zna šta svi misle o takvom grožđu.
Ja takođe verujem da će one doneti u budućnosti ispravne odluke (ne samo zbog naše reprezentacije već i zbog njihovih karijera, jer nisam siguran koliko je za to dobra višegodišnja pauza ili koliko su drugi savezi spremni da oteraju igračice, koje sada igraju na tim mestima), a njihova mladost i uticaj drugih je uvek okolnost za oproštaj. Ali kao u primeru sa početka za neke postupke na utakmici sleduje, isključivo, crveni karton svima koji su u te postupke uključeni i to od svih nas, i tek onda možda ima nade da će se stvari preokrenuti i poći u dobrom pravcu. Za sve.
