PIŠE: JOVANKA RADIČEVIĆ
Ovde je tri sata unazad u odnosu na naše vrijeme i početak je ljeta. Oduševljena sam. Put je bio težak jer smo prvo bile na turniru u Parizu, i onda smo letjeli iz Pariza za Lisabon dva i po sata, a onda iz Lisabona za Sao Paolo još 10 sati, da bi iz Sao Paola za Santos produžili još dva sata autobusom. Bilo je to najduže putovanje u mom životu, ali kada vidim gdje smo došle i još zašto smo ovde, presrećna sam.
Brazil je mnogo lijep. Hotel nam je na samoj obali. Inače, ljudi u večernjim satima ovde igraju fudbal na plaži, trče i igraju odbojku. Svuda je puno ljudi. Lijepo je jako, u trenutku pomisliš da smo u nekoj seriji :))). Iskreno, jedva čekam da počne prvenstvo, ali dani brzo prolaze. Polako se adaptiramo na novu vremensku zonu, jer je malo neobično što ćemo recimo igrati u vremenu kada je kod nas jedanaest naveče, a to je ovdje sedam, tako da se polako na sve navikavamo. Stvarno sam oduševljena Brazilom, samo još da ostvarimo naš zajednički cilj…
