Balkan-Handball.com

SP 2021 KOLUMNA: Region okrenut naglavačke, favoriti ostaju isti!

PIŠE: ŽIKA BOGDANOVIĆ

Uz nikada manje pompe, a nikada u većem formatu rukometni svet dočekuje Svetsko prvenstvo 2021 u Španiji. Ženski rukomet kao takav sporan je i sa 24 reprezentacije na planetarnom takmičenju, a ovo sa 32, pogotovo u uslovima pandemije, biće ozbiljna avantura. I dok će navijači pola utakmica prespavati ili se kladiti na gol razliku u korist Uzbekistana, Portorika i ostale egzotike, IHF pravda sve to opstankom rukometa u tim delovima planete – kakvim takvim.

Jasno je, malima je izlazak na međunarodnu scenu način opstanka, velikima je igranje sa malima trošenje energije i smanjivanje TV auditorijuma dok se ne dođe do ozbiljnih utakmica.

U ozbiljnim razračunavanjima Balkana ima sve manje. I dok su u prošlom olimpijskom ciklusu za TOP 8 bile viđene Crna Gora i Srbija, u novom će štafetnu palicu regiona preuzeti Hrvatska. Čudo iz Danske 2020, bronza, sada bi trebalo da se brani. Takva vrsta pritiska nesvojstvena je raspevanoj družini na čelu sa Ćamilom Mičijević koja je prvi favorit da osvoji grupu u društvu Brazila, Japana i Paragvaja. Otvaranje sa Brazilom je praktično i prava borba za četvrtfinale, s obzirom da u ukrštanju jedini ozbiljan rival je Španija. Povoljan žreb i velika šansa za Nenada Šoštarića da sa svojim devojkama napravi kontinuitet i ostvari uspeh plasmanom u TOP 8, a tamo već sve staje u 60 minuta.

Srbija? Zagonetka. Zemljotres na Islandu gde je zabeležen neočekivani poraz naterao je Uroša Bregara i rukovodstvo Saveza da urade ono što je bilo neizbežno već prvog dana posle kraja olimpijske priče u Đeru prošlog marta. Podmlađivanje, iako izvedeno trapavo uz nepoštovanje devojaka od kojih su neke osvojile i medalju, neizbežan je proces. Iako su poruke iz tabora reprezentacije vezane za ostvarivanje cilja — plasman u drugi krug i šest utakmica, utisak kakav će ostaviti nacionalni tim od koga po prvi put od osamostaljivanja Srbije 2006. godine niko ne očekuje ništa veliko, opredeliće i mišljenje kojim se putem krenulo.

Drugi krug donosi pobeda protiv egzotike iz Kameruna, tako da to samo po sebi nije dovoljno. Drugi krug znači plasman od devetog do 24. mesta, a nije isto biti deseti i dvadeseti. Puno je prepreka koje su dostižne i ovakvom srpskom sastavu koji je najmanje kvaliteta izgubio na bekovskim pozicijama. Iskustvo Liščević i Stoiljković, puna zrelost Janjušević i Tamare Radojević, raspucanost Jovane Kovačević, zbir je pet bekova od kojih se ne očekuje malo. Srbija je najviše izgubila na crti istovremenim odlaskom Pop Lazić i Cvijić, kako ofanzivno, tako i defanzivno, dok su promene na krilima uslovljene i povredama (Sanja Radosavljević). Na golu je kontinuitet nastavljen kroz Graovac koja je dve godine bila u ulozi turiste kod Ljube Obradovića u Japanu, Danskoj (korona) i Đeru, dok je Risović logično prvi izbor.

Srpskom rukometu sigurno godi da se izbegne reč „debakl“ i trebalo bi je izbegavati šta god da se desi, ali podmlađeni sastav ne sme da bude inferioran u odnosu na sastave Poljske, Slovenije i Crne Gore u ukrštanju, i na osnovu toga ćemo stvarati konačni sud. Ponavljam, nije isto biti deseti i dvadeseti.

Isto važi za Crnu Goru. Novi olimpijski ciklus sa već nekim selektorskim kontinuitetom Bojane Popović, ali smanjenim igračkim potencijalom, opraštanjem Majde Mehmedović, Andree Klikovac i i povredama Đine Jauković i Jelene Despotović, stavlja veliki znak pitanja pred ovaj turnir. Jovanka Radičević i vrtić je naslov koji opet može da zavara jer ima tu još tu igračica-pre svega bekova koje imaju iskustvo igranja na velikoj sceni poput Grbić ili Pletikosić. Start protiv Slovenki i Dragana Adžića, tvorca crnogorskog sistema, možda je i šlager prvog kola.

A Dragan Adžić, za koga dežurni kritičari govore da je konačno izašao iz komfor zone crnogorskog rukometa, ima priliku da pokaže još jednom od kakvog je materijala. Ima dobru podlogu ostavljenu od Uroša Bregara, kontinuitet, neke ozbiljne igračice u bekovskoj liniji poput Gros i Stanko. Najmanje je slovenački sastav oštećen na startu olimpijskog ciklusa i možda posle dugo godina uzima poziciju broj 2 kada je Ex-YU prostor u pitanju. Da li je to i realnost, ostaje nam da vidimo. Sve se menja osim kamenja, pa tako do pre godinu-dve retko ko je mogao da pretpostavi da će Hrvatska i Slovenija biti u boljoj poziciji kada je ženski rukomet u pitanju u odnosu na Crnu Goru i Srbiju.

Što se tiče turnira. Puno je nepoznanica. Ako se kladite, sigurica je Norveška, iako je  u pripremnom periodu poražena od Rusije. Moguć susret velikih rivala je već u četvrtfinalu. Španija kao domaćin, Holandija sa novim selektorom i željom da odbrani titulu, Danska sa kontinuitetom dobrog rada, olimpijski šampion Francuska, nova knjiga, uloge iste.

Slušajte kolege sa Arene i uživajte.

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *