‘Žene u srcu igre’ nedeljna je rubrika EHF-a tokom odbrojavanja do početka Evropskog prvenstva za žene, u čijem su fokusu nekadašnje rukometne zvezde koje su s prestankom karijere prešle u nove uloge. U četvrtom izdanju predstavljamo Bojanu Popović, nekadašnju vrhunsku igračicu s olimpijskim srebrom iz 2012. i šest naslova EHF Lige prvakinja, danas glavnim trenerom Budućnosti i selektorkom Crne Gore.
Uz Sloveniju i Makedoniju, Crna Gora će po prvi put biti domaćin Evropskog prvenstva za žene. Najbolje evropske igračice igraće srcem za trofej, a ljubitelji rukometa imaće jedinstvenu priliku bodriti svoje reprezentacije s tribina u pohodu na novi uspeh.
Jedna od igračica koja je bila deo najvećeg crnogorskog rukometnog uspeha sada vodi reprezentaciju. Šestostruka osvajačica Lige prvakinja, tri puta najbolji strelac Lige prvakinja, najnagrađivanija sportiskinja Danske i Crne Gore, osvajačica bronzane medalje na Svetskom prvenstvu 2001. sa SR Jugoslavijom, srebrna s Olimpijskih igara 2012. s Crnom Gorom i jedini ženski selektor na Evropskom prvenstvu za žene 2022. i u Ligi prvakinja, Bojana Popović.
Bojana Popović bila je ključna za uspehe Budućnosti i Crne Gore. Strastvena igračica, a sada trener, živi i diše rukomet, iako je nekada mislila da se time neće baviti. Danas je ponosna majka zahvalna na podršci svoje porodice koja je ključna komponenta uspeha. Na početku karijere upravo je jedna članica porodice uticala na nju da se posveti rukometu.
“Bila su druga vremena kad sam bila dete. Mi smo se u školi bavili svim sportovima. Nismo morali ovako rano birati koji će nam sport biti broj jedan. Bavila sam se atletikom, fudbalom i košarkom. Naši profesori su nam pokazivali koliko je sport važan za nas. Tek sam se u desetoj godini odlučila baviti rukometom jer ga je igrala moja sestra. Odlučila sam joj se pridružiti na treningu“, kaže Bojana Popović.
Od kada je odabrala rukomet u Nišu, svom rodnom gradu, i zaigrala u DIN Niš, prešla je dug put. Jedna je od četiri igračice u istoriji koje su uspele osvojiti šest naslova Lige prvakinja i to joj je uspelo sa tri kluba: Budućnost, Slagelse i Viborg. Njen specifičan stil igre, uloga lidera na terenu i stremljenje ka vrhu, svrstali su je među najbolje rukometašice u istoriji. Kako trener Bojana gleda na igračicu Bojanu?
“Volela bih imati jednu Bojanu u svom timu”, našalila se Bojana. “Bilo bi lakše s nekim potezima na terenu i taktikom. Otkad sam postala trener, moja uloga je podučavati mlađe igrače. Kada ste trener, uvek tražite jednog iskusnog igrača koji će biti vođa drugima, karika koja povezuje celu ekipu. Vaša uloga trenera je pronaći igrača za budućnost, igrača koji će biti taj vođa, nekad se igrač rodi, a nekad je vaš posao da ih usmerite na pravi put“, kaže Popović.
Nakon deset godina u Danskoj, iskusna rukometašica vratila se u Budućnost 2010. zbog ambicioznog projekta povezivanja kluba i reprezentacije, s velikom željom za osvajanjem trofeja. Dve godine kasnije, Popović je bila deo velikog crnogorskog uspeha pre nego što je završila svoju bogatu karijeru. Danas je poznajemo kao trenera, ali 2012. nije ni pomišljala da će biti na tom mestu.
“Nikad nisam mislila da ću biti trener. Kada sam 2012. nakon Olimpijskih igara završila rukometnu karijeru, bila sam malo umorna od rukometa. Nakon toliko godina na vrhunskom nivou i ganjanju vlastitih ciljeva. Deset godina u Danskoj je brzo prošlo i odlučila sam se vratiti u Budućnost da pre rastanka osvojim još jedan trofej s klubom i reprezentacijom, što smo i uspeli.“
“Moja odluka je bila da nakon odlaska u penziju ne budem toliko blizu rukometa jer sam zadnje dve godine živela i disala rukomet. Trebao mi je odmor. Nakon šest meseci shvatila sam da mi rukomet nedostaje i nakon nekoliko telefonskih poziva, pridružila sam se kao sportska direktorka. S vremenom sam počela pomagati mladim igračicama i shvatila sam da sve ide u smeru trenerskog posla. Znala sam da ako želim nastaviti i dobiti sve potrebne licence, moram se vratiti u školu i dobiti diplomu“, kaže Popović.
Bojana Popović zna koliko je važna uloga trenera. Svoje iskustvo i znanje preneti na mlađe igračice, još nesvesne svega s čime se mogu susresti u svojoj karijeri. Zato Popović ističe da joj je rukometna taktika najlakši dio svakodnevnog posla.
“Lakše je kad si igrač. To zna svaki trener koji je igrao na vrhunskom nivou. Za mene kao trenera rukomet je najlakši deo trenerskog posla. Na treningu će raditi oni koji žele raditi. Za trenera tu ima više psihologije, razumevanja njihovih želja, razumevanje njihovih problema, u ženskom rukometu još više. Svaki mesec imamo jedan izazovnu nedelju, hormoni, svi dolaze iz različitih sredina, morate imati drugačiji pristup za svakog pojedinca. Zato mislim da je mala prednost ako je trener žena.“
“Mlađi igrači danas nemaju jasne ciljeve. To je ono što ih na neki način usporava u razvoju. Mnogo toga žele postići prerano. Ja sam znala što želim u karijeri, težila sam najboljem i bila sam strpljiva. Dakle, naš posao kao trenera je da im budemo podrška i brinemo se o njima, kako na terenu tako i izvan njega. To je posebno važno u Crnoj Gori jer imamo malu rukometnu bazu. Mi smo mala zemlja i ako želimo nastaviti s dobrim rezultatima, moramo voditi računa o svim našim igračima“, objašnjava Popović.
Ove godine obeležava se i deseta godišnjica zlatne generacije koja je 16. avgusta 2012. pobedom nad Norveškom 34:31 nakon dvostrukih produžetaka osvojila evropsku krunu. Bojana Popović nije bila deo reprezentacije jer se penzionisala samo četiri meseca pre, nakon osvajanja srebrne medalje na Olimpijskim igrama, ali kaže da ne žali ni za čim. Svaku medalju za reprezentaciju treba proslaviti.
“Oprostile smo se Maja Savić i ja. Bile smo najveća podrška devojkama. Nije bilo lako, ali ne žalim ni zbog čega. Svi trebamo biti ponosni na medalju za Crnu Goru, bili mi deo toga ili ne. Oprostila sam se nakon Olimpijskih igara i ekipa je pokazala da je medalja rezultat velikog rada koji smo radili u te dve godine pre nje. Dokazale su da je svaki bivši i sadašnji igrač važna karika u izgradnji uspeha reprezentacije. Svi smo bili izuzetno srećni i ponosni“, kaže Popović.
Bojana Popović jedna je od retkih trenera koje su bile deo velikih rukometnih takmičenja. Na poslednjem Svetskom prvenstvu 2021. u Španiji bila je jedna od četiri ženska selektora, ali na Evropskom prvenstvu za žene 2022. je jedina. Jednako kao i u Ligi prvakinja gde predvodi Budućnost. Mnogo je ženskih trenera u rukometu, ali najviše rade s decom i, ili su u nižim rangovima takmičenja. Vrhunskom rukometu nedostaju žene kao treneri i selektorke.
“Mislim da njihovo vreme dolazi i da će do tih promena uskoro doći. Puno je više žena sudija, delegatkinja i sve je više žena na važnim pozicijama u rukometu, a ne bi trebalo biti puno drugačije niti u trenerskom poslu. Mislim da bi bilo odlično za razvoj ženskog rukometa da imamo više ženskih trenera na vrhunskom nivou. Puno je bivših vrhunskih igračica koje su izvrsni treneri i koje mogu preneti znanje drugima“, započinje temu Popović.
“Za žene to može biti teško. Nakon što završite igračku karijeru mnoge od nas žele postati majke. Tu izgubiš par godina, pa ako želiš započeti trenersku karijeru moraš završiti školu da dobiješ licencu, što također traje par godina. Mnogi od njih odustanu, nažalost.“
Bojana Popović nije odustala. Bila je uporna kao nekada na terenu i uz pomoć porodice ostvarila je još jedan zacrtan cilj.
“Sve sam radila paralelno. Rađala sam, učila i trenirala mlađe igračice. Bilo je jako teško. Porodica, škola i rukometni teren je sve što imate u životu. Mnogo ste odsutni, neko mora preuzeti deo porodičnog posla na svoja leđa, u mom slučaju je to bio suprug koji je imao pomoć ostatka naše porodice. Ako želite ostvariti taj san, morate uključiti celu svoju porodicu. Srećna sam što to imam i prihvatila sam takav život.“
Crna Gora je prvi put, zajedno sa Slovenijom i Makedonijom, domaćin Evropskog prvenstva za žene. Crnogorske rukometašice imaće priliku da ostvare još jedan uspeh ženskog rukometa pred svojim navijačima, koji su poznati kao veliki ljubitelji rukometa.
“Uvek je sjajno igrati kod kuće. Domaći teren daje prednost i nadam se da će ljudi iz Podgorice i Crne Gore to prepoznati. Znam da u današnjoj ekonomiji nije lako kupiti ulaznice, ali nadam se da će oni biti naš osmi igrač i dati nam dodatni vetar u leđa protiv Španije, Poljske i Nemačke. To mnogo znači“, kaže Popović.
Izazovna grupa za ekipu Crne Gore, ali izabranice Bojane Popović mogu držati korak sa svima ako sve budu spremne i reprezentacija bude kompletna.
“Imamo tešku grupu i samo se nadam da ćemo proći bez povreda. Onda možemo sanjati nešto. U poslednje dve godine imali smo dosta promena u reprezentaciji i problema s povredama. Imamo malu rukometnu bazu i teško je ako nemate sve igrače na raspolaganju, te važne karike za uspeh.“
“Poređenja radi, cela naša zemlja ima nešto malo veći broj ljudi koliko Norveška ima registrovanih rukometašica. Kad moram ispuniti popis igračica za EHF, mučim se pronaći svih 35 imena. Zato se nadam da će ljudi prepoznati našu strast i podržati nas u Podgorici, a nadam se kasnije i u Skoplju ili Ljubljani“, zaključuje Popović.
