Balkan-Handball.com

Ženski rukomet u Srbiji – Pregled 2007.

Početak nove godine pravo je vreme za osvrt i neku vrstu retrospektive protekle. Kada je u pitanju naš ženski rukomet u 2007 godini, pamtićemo je po lepom i onom manje lepom sećanju. I odmah treba reći da je za ona manje lepa zaslužna reprezentacija Poljske. Zašto Poljske!? Zato što je lakše za neuspeh okriviti nekog drugog i tako se igrati igre zvane prebacivanje odgovornosti. Tako omiljene u našim kolektivnim sportovima pa i u ženskom rukometu. Razloga za (ne)zadovoljstvo ima. Ili možda ipak nema? Procenite sami.

Krenućemo od početka godine…

Naši klubovi su početkom godine nastupali i u evropskim takmičenjima. Knjaz Miloš je lagano preskočio tursku ekipu Anadoly University u drugom kolu EHF Kupa, ali je francuski Metz slavio u oba meča trećeg kola. U Kupu Kupova je Lasta u dva dana odigrala dva meča u Rusiji, na gostovanju Astrahanočki i naravno tu završila evropsku epizodu. Još jednom se pokazalo da za eventualna iznenadjenja u dvomeču protiv ekipa tog kvaliteta nisu bile dovoljne samo samo dobre igre pojedinaca kao ni golovi Rumunke u dresu Knjaza Melinde Toth(19 golova) ili levorukog beka Laste Marine Dmitrović(18 golova).

U Čelendž Kupu Kikinda nije ni startovala zbog preporuke Vlade Srbije, odnosno zabrane da odigra mečeve sa kosovskim Vlaznimijem. Evropska federacija je kaznila Kikindu i službenim rezultatom pobedu dodelila protivnicama, iako bi na terenu stvari stajale drugačije. Pitanje zašto, kako i ko je kriv zbog svega što se izdešavalo izlazi daleko iz sportskih okvira. Voljom žreba ili ne, u 1/8 finala ponovo je nastao haos. Naisa je dobila upravo Vlaznimi za protivnika. Opet smo videli igru prebacivanja odgovornosti i mnogo vansportskih dešavanja, ali se sve uz mnogo tenzija ipak završilo na terenu. U dvomeču odigranom na neutralnom terenu u Madjarskoj Naisa je stavila stvari na svoje mesto ubedljivim pobedama( 42-14 i 46-13). U 1/4 finala Naisa je slavila u oba meča sa Banskom Bistricom i u polufinalu ih je čekao do tada najjači protivnik, rumunski Municipal. U Nišu je bilo 23-19, ali u Romanu nije sve išlo kako treba. Prolaz u finale je rešen u poslednjem napadu Naise kada je Jovana Bartošić postigla zlatan gol za konačnih 20-24 i prolaz u finale upravo zbog gola više u gostima. U finalnim susretima je prvi meč u Klužu doneo je ubedljiv poraz 31-22. Kada su samo najveći optimisti verovali da Naisa može do trofeja, igračice su u fenomenalnoj atmosferi Čaira išle ka ostvarenju cilja. Gol Bilje Filipović u poslednjim trenutcima utakmice za veliko slavlje i trofej u rukama kapitena Nade Mićić već su ušli u istoriju.

Knjaz Miloš, prvi šampion Srbije! 

Posle decembarske i januarske pauze(EP u Švedskoj i EHF takmičenja), u februaru je nastavljeno prvenstvo Srbije. Do tada jedini neporaženi tim u 9. kola i budući šampion, Knjaz Miloš, doživeo je prvi i jedini poraz na svom terenu, od Laste 29-33. Drugi, sada ubedljiviji poraz Knjaza desio se u martu, u Kikindi 29-17, ali Naisa koja je bila najbliži pratilac budućeg šampiona to nije iskoristila do kraja sezone. Neočekivani poraz od Laste, Napredka i izgubljen derbi sa Knjazom u aprilu, u Nišu, ostavili su Naisu na drugom mestu tabele. Knjaz Miloš je zasluženo osvojio titulu i postao prvi šampion Srbije ostvarivši najveći uspeh u klupskoj istoriji dugoj 39 godina. Dinamo je za mnoge bio iznenadjenje sa samo 5 poraza i trećim mestom. Lasta je znala da zablista, ali i da recimo izgubi od Zvezde na svom terenu. Nopal je neslavnim nizom od 22 poraza iz isto toliko utakmica ispao iz Super lige, dok mu je društvo pravio ORK Beograd. Vrnjačka Banja je na krilima Jelene Trifunović(na slici), prvog strelca Prve lige obezbedila plasman u Super ligu sa superiornim skorom od 22 pobede bez poraza i gol razlikom +207. Drugi novajlija u društvu najboljih je postao Temerin.

Kup Srbije osvojila je Naisa pošto je u finalu ubedljivo pobedila Lastu ostavivši je na samo 14 golova(25-14) i tako im se na neki način osvetila za remi i poraz u prvenstvu. Do finala je Lasta došla pobedom nad Napredkom, dok je Naisa pobedila Dinamo koji je imao i najteži put do polufinala jer je predhodno savladao Kikindu i favorizovani Knjaz Miloš.

Kikinda, jesenji šampion!

Prvenstvo Srbije u sezoni 2007/08 nastaviće se krajem januara. Kikinda je postala jesenji šampion kao jedina ekipa bez poraza u odigranih 11 kola. Zasluženo. Zabeležile su samo jedan remi na svom terenu kada je gostovao aktuelni šampion Knjaz Miloš (30-30). Naisa je osim poraza u Kikindi(32-25) odigrala nerešeno(30-30) sa Knjazom u Arandjelovcu što je bilo dovoljno za samo drugo mesto, ako se zna da su ambicije Nišlijki u ovoj sezoni vezane za osvajanje titule. Dinamo je odmah u prvom kolu pobedom nad Knjazom(29-23) najavio slične ambicije za vrhom tabele, nastavio u tom stilu i zauzeo treće mesto ispred Knjaza na četvrtom. Igrački oslabljen šampion iz Arandjelovca je odoleo vodećem dvojcu, ali nije na gostovanjima u Pančevu i Vrnjačkoj Banji. Upravo je Vrnjačka Banja bila prijatno iznenadjenje prvenstva. Samo uslovno iznenadjenje, ako se ne uzme u obzir sastav ekipe. Ako je Banja i bila najprijatnije, onda je Radnički Petrol svakako bio neprijatno iznenadjenje sa nizom od čak 6 uzastopnih poraza. Od 6 do 12 mesta poredjali su se Medicinar, Temerin, Zvezda, Napredak, Bor i Radnički Kragujevac sa samo jednom pobedom i čak 10 poraza. Najefikasnija ekipa je Naisa sa 346 golova, dok je najmanje golova primio Dinamo – 249 koji ima i najbolju gol razliku +93. Najbolji strelci Super lige su Jelena Trifunović(Vrnjačka Banja- 107), Marina Živković(Temerin – 100), Dijana Števin(Kikinda – 78), Ljilja Knežević(Napredak – 72) i Jovana Bartošić(Naisa – 70).

U evropskim takmičenjima je posle dugo vremena pet ekipa obezbedilo plasman medju 16 najboljih. Sve dalje od toga bilo bi ravno pravom podvigu, a sreće u žrebu niko nije imao. Knjaz je u EHF Kupu dobio madjarski Dunafer, a Dinamo francuski Metz. U Kupu Kupova Naisa će ponovo na rumunski Kluž. U Čelendž Kupu će Radnički Petrol na megdan Valuru na Island, dok je Kikinda možda i najbolje prošla sa slovačkom Bratislavom. Mečevi se igraju početkom februara.

Reprezentacija… 

Na reprezentativnom planu bilo je svega osim dobrih rezultata. Opet smo bili svedoci one igre prebacivanja odgovornosti i medjusobnog optuživanja. U martu je za selektora seniorske selekcije konkursom izabran Časlav Dinčić. Trener koji je do tada bio nepoznat po radu u ženskom rukometu. Srbiju su očekivale kvalifikacije sa Poljskom u početkom juna za plasman na SP u Francusku. Dinčić je još u aprilu objavio spisak igračica koje poziva za te mečeve. Na njemu su izmedju ostalih i bile igračice svetske klase – Bojana Popović i Tanja Milanović. Medjutim, Bojana i Tanja nisu došle na okupljanje reprezentacije. Iz različitih razloga, koje smo ispoštovali, ali ne i opravdali. Njihovim izostankom reprezentacija je postala najslabija tamo gde je trebala biti najjača. Na poziciji levog beka. Usledio je poraz u Poljskoj 27-23, zatim i katastrofalno izdanje u Nišu za minimalnu pobedu 29-27 ostvarenu pred sam kraj, u trenutcima kada Poljsku ni čudo nije moglo odvojiti od
SP (Poljska je u Francuskoj inače osvojila 11 mesto).

Pripreme za decembarski turnir u Danskoj, donele su neopravdan izostanak Ane Batinić i Cece Ognjenović u očima selektora. Dovoljno da ih se odrekne, kako on kaže -zauvek. Ne znam koliko smo u situaciji da vučemo radikalne poteze. Postoje i druge opcije. Rešenje može da se pronadje, samo ga treba potražiti, a to je već neka druga priča. Turnir kao turnir, nije otkrio ništa novo. Nije ni pokrio. Reprezentacija Srbije je sada samo bleda senka onoga što treba da bude, onoga što mora da bude. Činjenica je da nisu uigrane, a reći ćete – kako i da budu kad se sreću dva puta godišnje!? Činjenica je i da imamo jako malo igračica koje su dokazale svoj kvalitet u nekim širim okvirima. Pokazale su potencijal, ali ga još nisu pretvorile u kvalitet. Kvalitet, nivo, klasu, nazovite to kako hoćete. Rezultati koje priželjkujemo u seniorskoj konkurenciji još su daleko od stvarnosti. Baš zato što smo na početku treba zapeti iz petnih žila. Nadamo se samo da su svi spremni na to. Prilika će biti već kvalifikacije za EP u Makedoniji. Još jedan neodlazak na smotru najboljih reprezentacija, bio bi previše. I od nas.

A već je previše što su zbogom reprezentaciji Srbije zbog drugih reprezentacija rekle Bojana Popović, Ana Radović, Ornela Rogan i Dragica Kresoja. Koga da pitamo zašto!? I ima li kraja?!

Mlade, kao nada… 

U aprilu su juniorke uspešno prošle kvalifikacije za EP u Turskoj. Poraz od Norveške i pobede nad Hrvatskom i Estonijom obezbedile su drugo mesto i odlazak na EP. Recimo i to da prolaz na tim istim kvalifikacijama nisu obezbedile juniorke Hrvatske, Crne Gore i Makedonije. Na Prvenstvu Evrope(do 19 godina) u avgustu koje je odigrano u Izmiru naše igračice su zauzele 10 mesto(od 18 ekipa). U grupi D su poražene od Francuske(5 mesto) i Nemačke(9 mesto), pobedjena je Slovenija(6 mesto), ali nedovoljnom razlikom i usledile su utakmice za razigravanje. Pobedjene su Poljska(13 mesto) i Austrija(14 mesto), da bi Nemačka još jednom bila bolja ode naših devojaka. Marina Živković(Temerin) je najčešće proglašavana za najboljeg igrača utakmice u našem timu – 4 puta, po jednom su to bile Ivana Filipović i Sandra Kuridža. Ono što raduje je da su upravo nosioci igre juniorske reprezentacije igračice koje su i u svojim klubovima Super lige medju najboljim igračicama(Ivana Filipović, Mica Čović, Marina Živković, Sladja Pop Lazić, Kristina Liščević, Dragana Cvijić, Kaća Krpež, Marina Pantić, Ilijana Ugričić, Sandra Kuridža…).

Kadetska reprezentacija ima još i najbolje rezultate u protekloj godini. Prvo su na kvalifikacionom turniru u martu, u Danskoj obezbedile plasman na EP u Slovačkoj. Ubedljive pobede nad Finskom i Luksemburgom, minimalan poraz od domaćina Danske(19-18) omogućio je prolaz na EP. Prvenstvo Evrope(do 17 godina) održano je krajem juna i početkom jula u Bratislavi. Srbija je u grupi D startovala pobedama nad Slovenijom i Norveškom, a poražena je od Holandije. U sledećoj fazi, u utakmici koja je direktno odlučivala polufinalistu Španija je slavila 25-22 (kasnije izgubila finale od Francuske). Usledile su pobede nad Češkom i Slovačkom koje su donele borbu sa Danskom za 5 mesto. U dramatičnoj završnici posle produžetka(30-30) Srbija je slavila rezultatom 36-33 sa 5(od 6) golova Jelene Trifunović u produžetku. Jelena je bila i treći strelac EP sa 60 golova, iza Crnogorke Milene Knežević(65 golova) i Norvežanke Nore Moerk(61 gol). Kadetkinje Crne Gore su bile 13, a Hrvatske 10(od 16 ekipa). Nadajmo se da će nam Maja Radojičić, Jelena Trifunović, Marija Čolić, Ana Sekulić, Dragana Cvijić, Dragana i Tamara Georgijev… dati dobre razloge da njihova imena pamtimo u budućnosti. A ta budućnost treba da pripadne upravo njima. Naravno, ako već sa 20 ne požele da odu u inostranstvo, zatim i da zaigraju za neku drugu reprezentaciju. Možemo da se nadamo se da neće, ali možemo i da uradimo sve da im to i ne padne na pamet. I to sada, jer kasnije može biti kasno.

 

ZORICA RADOJKOVIĆ

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *