Balkan-Handball.com

„Karakter kakav retko ko ima…“

PIŠE: UROŠ SAMARDŽIĆ

Suze Dragane Cvijić nakon drame i pobede nad Nemačkom govore mnogo. O važnosti utakmice, o velikom koraku ka plasmanu u kvalifikacije za Olimpijske igre, o šansi da se Srbija nađe u polufinali Svetskog prvenstva. Ali govore i o karakteru jednog tima, koji je, po ko zna koji put pokazao da ne pada i ne postustaje tako lako. Tim koji je tiho otišao na 24. smotru najboljih reprezentacija sveta, a kako će se vratiti…

Ko je imao želju da se u ponedeljak ujutru probudi oko sedam, ili imao sreću sat vremena kasnije, listajući kanale da zastane na stanici Arena sport, taj je mogao da vidi i oseti šta znači braniti boje jedne zemlje. Ako se niste naježili kada je, sada već čuveni komentator te televizije, „probio zvučni zid“ nakon sedmerca Kristine Liščević, onda su emocije srpskih devojaka nakon poslednjeg zvuka sirene morale da i u vama probude određena osećanja i da vas nateraju da pogledate i istražite kada je sledeća utakmica i šta ona znači za Srbiju i te devojke.

Karakter je po definiciji individualna stvar, ali ovoga puta moramo govoriti o jednom kolektivu. Akcenat ne smemo staviti na samo jednu figuru, jer je svaki šraf u timu Ljubmoria Obradovića najbitniji.

Prve dve utakmice, uslovno lakše, u stvari su bile izuzetno teške – psihički teške. Trebalo je izaći na popularni gerflor Akva doma u Kumamotou i „preslišati“ Angolu i Kubu koje u tim duelima, i pre izlaska na teren nisu imale šta da traže. A da li isto to mislite i nakon utakmice Angola – Slovenija, koja je završena pobedom šampiona Afrike? Upravo tu je Srbija pokazala karakter stabilne ekipe.

Norveška jeste bolna tema, i tu ne treba trošiti reči. Bilo je šta je bilo, nazad se nije moglo, a napred… Ispred srpskih dama bila su još dva, čini se teža zadatka od po mnogima najbolje selekcije Sveta.  Holandija već nije za zaborav. Holandija je lekcija koju su Srpkinje naučile za manje od 24 sata, i izašle na završni ispit spremne da pokažu šta i koliko znaju. „Profesor“ je samo mogao da upiše desetku, i čestita prolazak u narednu fazu.

Igra protiv Korejki nije samo odraz karaktera koje poseduju Srpkinje, već i izvanredno spremljenja utakmice od strane stručnog štaba. Pod dirigentskom palicom Kristine Liščević, uz raspoloženu Cviju, i Lavko u napadu, i pokretljivu odbranu, ali i dragoceni tandem na golu, Tomašević – Risović, Srbija je stigla do trijumfa i nad Nemačkom.

Svi se pitamo šta i kako dalje? Selektor je rekao da se protiv Danske mora igrati maksimalno, pa ako bude dovoljno – biće. Ja ću se držati reči Žike Bogdanovića – „Igrajte kao da sutra ne postoji“!

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *