Intervju nedelje - Nikola Prce!

U želji da predstavimo sve asove rukometa na prostorima bivše Jugoslavije, naš sagovornik u "Intervju nedelje" je Nikola Prce (28), reprezentativac Bosne i Hercegovine i prva violina Oktavio Pilotesa iz Viga. Interesantna karijera, koja je Nikolu preko rodne Čapljine vodila u Zagreb, Metković, Torevijehu, slovenački Trimo, pa austrijski Bregenc, da bi svoju sreću pronašao u Oktaviju, koji je sjajno počeo sezonu u ASOBAL-u. Naravno, pored Španije, naša priča je bila usmerena i na reprezentaciju BiH, pauzu koju je imao zbog rukometne birokratije (dve godine pauze zbog ugovora sa Zagrebom) i koja mu je usporila karijeru, prognozu SP-a u Hrvatskoj.

Nikola, još jedna pobeda, treća ove sezone za Oktavio. Krenuli ste jako dobro, s obzirom da ste samo izgubili od Portlanda u prvom kolu (28:26) i to relativno teško na gostovanju?

- Stvarno sami sebe iznenađujemo. Nismo se nadali da tako dobro možemo otvoriti sezonu posle jednog pripremnog dela gde smo loše igrali i gubili utakmice. Četiri utakmice, šest bodova. Za sada je sve ekstra.

Dobro si počeo i ti. Stalno vidimo neke "šestice" (broj golova) u zapisnicima. Prošle godine je Ivan Čupić bio prvi strelac ekipe, ti iza njega, a ove, izgleda da ćeš ti to biti. Prošle sezone si bio 17. strelac ASOBAL-a sa 132 gola.

- Dobro je počelo. Vanjska linija funkcioniše odlično, pravi smo kolektiv. To je balkanska linija sa Mitrovićem na srednjem, Martinovićem na desnom i samnom kao levim bekom. Darko (Martinović) igra dobro, Uroš (Mitrović) takođe. On se ove godine u potpunosti opustio i znatno je bolji u odnosu na prošlu sezonu.

Prošle godine ste bili jedanaesti? Trenutno stanje na tabeli govori da bi mogli da igrate Ligu šampiona, ali šta su realne ambicije?

- Prvo je opstanak u Ligi. Normalno sa pogledom ka Evropi iz priprajka. Uz Logronjo i Arate, mislim da možemo da se plasiramo i na neko sedmo, osmo mesto, što bi bio sjajan uspeh.

Druga godina u Španiji. Kako ti se čini Vigo, kao grad, rukometna sredina?

- Vigo je super grad, na moru, na Atlantiku. Vreme nam je super. Malo više ima kiše. Kad uđu oblaci, zna da pada po dva meseca.  Toplo je, nema hladnoće. Za nas Balkance je super. Samo ta kiša malo, ali prošle godine je nije bilo. Nadam se da neće ni ove.

Živite u pravoj koloniji. Tu su Srbi (Sudžum, Marjanović i Mitrović), Bosanac, Martinović, ti.

- Tu je i drugoligaš Kangas gde brani Martinović, naš golman od prošle sezone, pa Paponja iz Metkovića, Aca Stanković, bivši igrač Partizana, a tu je i Doder. Ima nas 10-12 ovde na 40 minuta. Da ne zaboravim Teukro, gde ima takođe Balkanaca. Stvarno je lepo.

Još si relativno mlad i svojim igrama možeš da "pucaš" na neki veći klub. Bilo je priče o Valjadolidu, posle sezone u Bregencu, kada si im za dva meča u grupi Lige šampiona zabio 15 golova. Ipak, završio si u Vigu zbog nekih problema sa obeštećenjem. Da li nameravaš da napuštaš Vigo i u kom pravcu bi išao?

- Imam još ovu godinu ugovora. Španija mi je najbliža kao zemlja. Nemačka, ne znam. Možda da sam malo mlađi. Ovde mi je nekako lakše, i radi jezika, igranja, stvarno mi paše Španija. Svi igrači koji su probali Bundesligu, recimo Sudžum koji je bio dve godine tamo, govori da je to sušta suprotnost u načinu rada, shvatanju rukometa. Ovde je opuštenije, nema presinga. Nisam probao, ali po pričama, ovo podneblje mi mnogo više leži.

 Ti si rođen u Čapljini, Hrvat po nacionalnosti, ali igraš za reprezentaciju BiH...

- Za Hrvatsku sam igrao u kadetskim i juniorskim selekcijama. Kasnije, kako je jačala reprezentacija, za mene tu nije bilo mesta. Rođen sam u Bosni i Hercegovini. Bosna me je zvala i tako sam zaigrao za reprezentaciju. Debitovao sam u kvalifikacijama kod selektora Vojislava Rađe pre tri godine protiv Grka i Italijana.

Čini se da imate dobru reprezentaciju, kompaktnu generaciju. Svi dobro igrate, otvorili ste sjajno sezonu (Tahirović, Stojanović, Martinović, Obradović,itd). Koliko ste daleko od velikog takmičenja. Mađarska je završena priča?

- Mađarska je završena priča, nažalost. Nikad bliže, a tako daleko. Posle te prve utakmice smo verovali da možemo da odemo na SP, ali svi već znaju kako je ta priča završila. Mislim da smo jako blizu takmičenja. Fali nam zaista malo, jedna kap. Svi reprezentativci igraju u jakim ligama (Nemačka, Slovenija, Španija) i nadam se da ćemo premostiti tu prepreku i napraviti kontinuitet odlazaka na svetska i evropska prvenstva. Imamo kvalitet za to.

Gledaćeš SP u Hrvatskoj sa malih ekrana, pošto smo čuli da si strastveni kladioničar, na koga ćeš staviti pare?

- To ću pasti sigurno, ne mogu pogoditi (smeh). Svi pričaju Hrvatska, Hrvatska, nisam siguran.  Šta znam, po meni je Hrvatska malo u padu, ali je sigurno veliki favorit jer igra kući. Oni su u krugu sa Nemcima, Francuzima, pa i ti Mađari nisu loši. Ne znam, ne znam, vidite zadnje OI, Island je bio u finalu. Ko bi na njega stavio pare? Dobili ih Makedonci dve utakmice...

Nezahvalno je kladiti se na rukomet?

- Da,da, najbolje je zaobići (smeh).

Za širu publiku, hajdemo da uradimo jedan "highlights" tvoje karijere?

- Došao sam u Zagreb veoma mlad iz Čapljine. Jedne godine igrao za drugi tim, a trenirao sa prvim. Posle toga otišao u tadašnju Zagrebovu filijalu, Karlovac. Zatim otišao u Metković, gde sam morao da pauziram godinu dana, jer je Arbitraža odlučila da imam ugovor sa Zagrebom.  Dali su mi da odigram dva, tri meseca za Izviđač. Onda sam još jednu sezonu pauzirao, da bih se vratio u Zagreb u sezoni 2001/02 kada su igrali Lazarov, Angelovski. Zatim me put vodio u špansku Torevijehu, pa godinu dana kasnije u slovenački Trimo. Iz Slovenije dolazim u Ljubuški, a zatim u Bregenc.

Interesantan put. Za kraj, posećuješ li Balkan-Handball.com?

-  Čitam, čitam, ekstra, sve pohvale. Stranica jedna jedina koja dosta daje nama koji smo vani. Prvi put sam za BH čuo od Tahirovića. Sve pohvale, samo nastavite... I nemoj hvaliti samo nemačku ligu, daj malo pohvali i Špance (smeh).

Kritika prihvaćena...

ŽIKA BOGDANOVIĆ