KOLUMNA ŽIKE BOGDANOVIĆA: Kada Lino skuva fino…

Reče Lino Červar u trenucima slavlja da je devica i da je osećajan na sve. Ma koliko bio inteligentan i pronicljiv, trenerski mag iz Umaga, potištenost i osećaj poraženosti ne može da sakrije. To nešto što je u ljudskoj psihi, da ti glava klone za milimetar na dole, da pogled postane vodnjikav, da onaj prst kojim se maše ne seče vazduh kao da je mač, da glas izgubi na volumenu. To ni “stari lisac”, poput njega, ne može da relativizuje, jer sve čoveku na čelu piše.

Bilo je poraza. Kada pobeđujete pobednika, nekoga za koga znate da je trenutno na podu, ali da će se pridići na noge kad-tad, uživate još više, sa osmehom gledate kako se davi u sopstvenoj nemoći. A od vajkada, svi vole da Lina vide u “šah-matu”.

Takve stvari se naprosto dese. “Skuvao” ga je Paskval u Barseloni, rasturio u paramparčad, “postavio na mesto” što bi dodali zli jezici, ali Lino ne bi bio Lino, kada zamku ne bih spremio odmah. Sva snaga trenerskog uma Line Červara je u tome što se otaljavanje posla u “Blaugrani” još uvek nije ni završilo, a on je već znao “šta im treba uraditi” u Skoplju. To i jeste igra “Davida i Golijata” koju je ovaj trener instalirao u rukometni rečnik.

Takvim pristupom, počeli su da se rađaju igrači u Skoplju. Pardon, nisu se rodili takvi, napravljeni su. Do pre dve-tri godine, verujem da ni sam Červar nije svojim prijateljima na letnjem roštiljanju u Umagu nije smeo da kaže da ima desno krilo koga zovu “Džomba”. Ha, jel to bila neka parodija? Ako je i bila, sada više nije. Po obrascu Džombe, “Vele i Jone”, kao Mirko i Slavko, postaju pravi brend makedonskog rukometa. Crni humor kaže da se nije povredio Naumče Mojsovski, nikada Skoplje ne bi saznalo kakav je igrač Luka Cindrić! Boga mi, i Hrvatska kasni sa tim. I treće levo krilo iz komšiluka, Goce Ojlevski, očigledno ima dosta toga da ispriča u plavom dresu.

Kada bi Červar mogao da trči po terenu, sigurno bi to radio u telu Filipa Mirkulovskog. Na bokserskim podlivima i hematomima tog momka, ogleda se čitava snaga jedne ideje – Metalurga.  Metalurga koji postaje fenomen. Kluba bez prošlosti, navijača, renomea, a opet sa svim tim – na kvadrat! Tima zbog čijih je pobeda i Balkan-Handball u opasnosti. Niko “ne ruši” sajt tako snažno kao pobede tima sa “Autokomande”. Bacaju nas na trošak, ovakvi momenti traže bolje hosting pakete, jer je navala rukometnih ljudi – navijača na naše stranice – neopisiva.

Paradoks svih paradoksa je da najveća pobeda u istoriji makedonskog rukometa nikada manje nije značila.

Ovakve pobede, međutim, imaju neprolaznu vrednost. Njih ne vidite na tabeli, ne mere se bodovima. One su način da pređete na “next level”, da ojačate karakter, da shvatite da je sve u životu moguće.

A moguće je…