Da je igrala neka reprezentacija sa tzv.našim mentalitetom pa i da uzmem u obzir, ali ipak ono što su pokazali Mađari, nije mi ličilo na njih. U utakmicu protiv Islanda ušli su kao da su u najmanju ruku Olimpijski pobednici i dalje od poraza i dalje od 21 datog gola nisu mogli. Klasičan „naš“ sindrom, „izginuću protiv najjačih, a posle…ma posle ćemo lako“. E to lako, kod Islanđana ne prolazi. Borili su se Islanđani kao lavovi, trčali kao leopardi, skakali kao mačke i za nagradu dobili 2 boda. Sa ova dva boda teško će, skoro nemoguće, u polufinale, ali to njima i njihovom mentalitetu i nije toliko bitno. Videli smo svi kako se raduju, kao da je bilo za prolaz dalje. Njima je važno da pobeđuju, nema nebitnih utakmica. Mađari totalno slabi, ni nalik onima koji su samo dva dana ranije očitali lekciju Francuzima. Naravno da ima značaja to što su u odnosu na Islanđane igrali protiv mnogo jačih protivnika u prethodnoj rundi, ali ipak su ovo trebali da dobiju. Ovim porazom protiv objektivno najslabijeg protivnika u novoj grupi, udaljili su se od plasmana u polufinale, ali o tom mogućem raspletu i nekim mogućnostima pisaću na kraju teksta.
U utakmici Francuska-Slovenija, pakovanje Francuza kući visilo je o koncu. Do samog kraja utakmice, Slovenci su pekli petliće, ali su ovi ipak uspeli da se otrgnu i sebi produže život, sigurno za još neko vreme. Poslednjih minut i po skoro da se ponovio Slovencima sa prethodne utakmice, ovaj put bez tajm auta. Dve greške tj.dva neiskorišćena napada na kraju vratio je Francuze u život da mogu da nastave da sanjaju o odbrani zlatne medalje. Slovenci su jedna od ekipa čiji mi se stil možda i najviše dopada iliti najviše odgovara. Trče fenomenalno, postižu dosta lakih golova, što iz kontranapada što iz tzv.brzih napada i kao što sam već pisao sjajno koriste svoju mladost. Učinak iskusnijih igrača je uvek na visokom nivou što pokazuje da je selekcija dobra, odnosno da je dobra kompozicija ekipe i odnos iskusni i mladi sjajno sklopljen. Na ovoj utakmici su ponovo imali dosta dobar procenat šuta 62 %, pre svega zahvaljujući velikom broju upućenih udaraca iz jasnih pozicija nakon dobrog trčanja. Sa druge strane Francuzi opet neubedljivi i u napadu i u odbrani. Dozvolili su sebi da prime 16 lakih golova što nam govori da to nije onda ona odbrana od pre o čemu sam već pisao. Damaklov mač im je malo dalje od glave sada, ali je svakako još uvek tu.
Derbi jučerašnjeg programa, barem gledajući tabelu, Španija-Hrvatska, opravdao je očekivanja gledalaca. Nakon utakmice, od strane oba trenera, meč je apostrofiran kao spektakl. Ako neko i misli da tako nije bilo na terenu, na tribinama sigurno jeste. Veliki broj hrvatskih navijača, neki kažu oko 3500, bodrilo je svoju reprezentaciju u jednom srpskom gradu. To je za pohvalu i njima i nama. Rukomet sve pobeđuje, BRAVO za rukomet. Oni su na svoju žalost ipak nezadovoljni rezultatom napustili halu. Dokaz da se odbranom pobeđuje i osvajaju medalje, potvrđuju i ove dve reprezentacije. To je najviše odlikovalo ovu utakmicu. Španci, na visokom nivou mogu da igraju i plitko i duboko i to opet sa vrlo malim brojem isključenja kao i skoro svaki put. Sada je definitivno da Rivera golmane menja po utakmici pa je ovaj put red bio na Sijeru, koji je mogao i bolje. Španci su opet u ključnim momentima dobro odigrali sa igračem manje i obzirom na dalji raspored veoma su blizu da u polufinale krenu sa pol pozicije nove Grupe II. Sa druge strane Hrvati su posle tri pobede iz prvog kruga imali veliko samopouzdanje i veliku podršku u hali. Ipak su loše otvorili utakmicu, ali svoju snagu pokazuju sjajnom serijom od 7-0. Na kraju su jako smušeno i takoreći neorganizovano odigrali poslednje napade, posebno kada su imali igrača više pa su sada sebi malo zagorčali život. Evo kako: ako računamo da Španci zahvaljujući boljem i lakšem rasporedu imaju najveće šanse za polufinale postavlja se pitanje ko je drugi. O tome će najviše odlučivati prvo utakmica Hrvatska-Francuska, a potom i možda Hrvatska-Mađarska. Pobednik prvog meča dobija korak dalje u toj borbi dok drugi meč sve rešava koja će od ove tri reprezentacije dalje. Rasterećeni Islanđani i motivisani Slovenci mogu nekome da pomrse račune, ali više od toga ipak ne.
U Grupi I danas se možda dosta toga rešava. Poljska-Makedonija neće biti meč dve ekipe koje se bore za život i smrt iz ugla slične pozicije na tabeli, ali je veoma važan. Poljaci nakon fenomenalnog preokreta protiv Šveđana su svakako psihološki bolji nego Makedonci koji su onako surovo izgubili. Uz nas i Nemce najbliži su plasmanu dalje pa je sigurno da motiva imaju na pretek. Da ih ne treba posebno analizirati sami su nam pokazali zahvaljujući svoja dva lica iz mnogih utakmica, ove poslednje najubedljivije. Dugo nisam čuo da je na nekom prvenstvu kao sada bilo toliko neizvesnih utakmica, toliko „živih“ lopti pa čak i kad se lomi utakmica i takav preokret tj.napraviti plus 11 za 30 minuta. Makedonci su dužni svojoj fenomenalnoj publici dati krv, znoj i suze na terenu što će oni siguran sam ceniti ma kakav rezultat bio. Ako ne budu „balkanci“ verujem da će napraviti dobar rezultat, u suprotnom katastrofa im ne gine, jer kada „balkanci“ gube, oni gube sa stilom.
Danska-Nemačka je utakmica koja će možda nekome promeniti ambicije na prvenstvu. I jedni i drugi imaju dobro raspoloženje i sada sam sasvim siguran da jedna od njih dve neće završiti poslednji napad kao pre dva dana. Psihološki su na vrlo sličnom nivou, takav im je i mentalni sklop. Dancima puno znači Bo Spelerberg i od njega je sve kretalo i od njega sve kreće. Hansen se raspucao kada je trebalo pa ćemo sada videti da li je to trenutno ili se približava staroj formi.
Srbija protiv Šveđana igra za polufinale i to je sada potpuno jasno. Dva boda nas vode dalje i valjalo bi to već rešiti i prebrinuti. Šveđani su već krenuli sa igricama i izjavama kako očekuju da će sudije pomagati domaćinima. Henrik Lundstrom se možda setio kako je to bilo pre godinu dana na SP kod njih pa priča iz ličnog iskustva. Pozivam nadležne službe, pravosuđe, policiju, ma mogu i komunalci, da ovu njegovu izjavu provere, možda mu i nađemo nešto.
Na stranu to, nek on misli na sebe, a mi ćemo na sebe i neka opet drugo poluvreme izgube 11 razlike, u prvom će u najgorem slučaju biti gol, dva viška za njih. Kažem u najgorem slučaju.
U svakom slučaju napadu ne moram ništa da kažem, kao ni Stanketu ni odbrani, znaju oni to sve već sami!
