Balkan Handball

Petar Đorđić za BH: Za utakmice poput one u Splitu se živi

Mnogo toga će u celokupnom utisku koji reprezentacija Srbije bude ostavila na predstojećem Evropskom prvenstvu u Hrvatskoj, zavisiti i od Petra Đorđića. Izdanak rukometne loze Đorđića, ponovo je na pravom putu, na kome je bio u dresu Flensburga s početka ove decenije, kada su ga povrede omele i usporile u igračkom razvoju.

Ostavio je iza sebe DKB Bundesligu, ali i teške povrede, a prvih šest meseci u beloruskom Meškovu, dokaz su da 27-godišnjem šuteru, nova epizoda u karijeri prija.

Za Balkan-Handball.com, Petar Đorđić, o svemu po malo…

Petre, kakva su razmišljanja pred put u Split?

  • Čekaju nas tri jako dobre reprezentacije. Sve tri imaju različit stil rukometa. Hrvati igraju slično kao i mi. Šveđani, po meni, jedni su od favorita za medalju, ako ne i više. Igrali su sjajno na Svetskom prvenstvu u Francuskoj, a praktično jedini peh je bio to što su u četvrtfinalu naleteli na Francuze. Pružili su najjači otpor, utakmica je bila otvorena do par minuta pre kraja. Mogu daleko. Island, videćemo ko će i kako igrati. Imaju padove, ali su jako dobri. Ne znam koliko smo samo puta igrali protiv njih. Uvek je bilo jako teško. Sva tri protivnika mogu konkurisati za medalju.

A gde je Srbija?

  • Imamo jako dobru reprezentaciju. Nadam se da ćemo otići zdravi za Split, pa da vidimo. Srbija je uvek imala odlične individualne kvallitete. Kod nas je najveći problem napraviti ekipu. Ako to budemo uspeli, ako se budemo borili jedan za drugoga, možemo mnogo i daleko. Odbrana mora da bude jako dobra, u napadu je potrebno da se sredimo. Da izbacimo iz glave da svako igra za sebe, da shvatimo da je ovo reprezentacija i da nije bitno ko je koliko golova dao, već je najbitnije da se radujemo svi zajedno na kraju.

U najzrelijim godinama odlazak u Belorusiju. Da ti je neko pre par godina rekao da ćeš sa 27 iz Bundeslige otići na istok…

  • Naravno da nisam verovao, ali tako je kako je. Sa 19 sam otišao u Flensburg kada je Ljuba (Vranješ) postao trener, igrao sam dosta, a onda otišao u Hamburg. Usledile su dve povrede kolena. Najiskrenije, srećan sam kako igram i u kakvoj sam formi s obzirom na sve što sam prošao. Dva puta sam operisao koleno do 23. godine. Prvu godinu po povratku u Flensburg, stalno sam imao u glavi pitanje da li ću ikada ponovo zaigrati kako sam igrao pre povrede? Evo, posle tri godine, to je sve prošlost, opet sam podigao nivo igara i uživam.

Belorusija…

  • Nije to bila jedina opcija, i mogao sam da ostanem u Bundesligi. Iskreno, najviše mi se svideo ovaj projekat. Meškov je ozbiljan klub, igra EHF Ligu šampiona. Želeo sam da se oprobam i u SEHA ligi, jer sam 10 godina igrao DKB Bundesligu, praktično čitav život proveo u Nemačkoj. Želim jednostavno nešto drugo da probam, da steknem neko novo iskustvo. To mi je bila motivacija. Stvarno se dobro osećam.

Bundes je Bundes, ali mnogi beže iz Bundeslige upravo kako bi sačuvali zdravlje?

  • Što se tiče gledanosti, organizacije, nema premca, ali EHF Liga šampiona, plus reprezentacija, u timovima poput Kila, Flensburga i Rajn Nekar Levena, to je jako iscrpljujuće. Svaka utakmica je na nož, svaka mora da se pobedi. Totalno je druga priča ako igraš u nekom timu koji ne igra Evropu, nema visoke ambicije, sprema se nedelju dana za jednu utakmicu. To je totalno drugi film. Jako je teško biti deo vodeće trojke. To je sigurno dosta uticalo da se povredim dva puta u tri godine. Jednostavno, to je pakao za telo, nemaš vremena ni za šta, nemaš kada da se oporaviš. Dolazak u Brest mi je prijao što se toga tiče. Imamo i ovde dosta utakmica, ali ne sa takvim intenzitetom.

Kažu da je Sergej Bebeško „Soviet style“, kako si se prilagodio…

  • Mislim da je to više španski stil, pre svega što se tiče rukometa. Puno ukrštanja, puno igre dva na dva, sa pivotmenom. To je uticaj Španije, s obzirom da je on godinama igrao u ASOBAL-u. Pet meseci sam u Belorusiji, nemam nikakvih problema. Dobro se osećam, šta više, pozitivno sam iznenađen ljudima u klubu i trenerom. Nadam se da će tako i ostati.

Da li si mogao više u drugom mandatu u Flensburgu ili je to bila realnost?

  • To je bila realnost. U glavi sam uvek pokušavao da budem pozitivan, želeo da budem što više na terenu. Potpisao sam za ponovo za Flensburg, a za Hamburg nisam odigrao ni jednu utakmicu posle povrede. Vratio sam se u junu, a potpisao četiri meseca ranije u februaru. Kao i svaki igrač, hoćeš da igraš, ljutiš se na trenera jer ne igraš, tako je bilo u početku, ali sada kada pogledam sa ove distance, tako je bilo najbolje. Kada vidim sebe od pre dve, tri godine i sada, velika je razlika. Tada, ti to ne vidiš, misliš da si u „fulu“ i veruješ da zaslužuješ da igraš, a nisi na tom nivou. Velika je stvar što sam se vratio kod Ljube. Niko me tako ne bi doterao, pre svega, u fizičkom smislu. Dve godine kod njega su mi puno značile. Iz ove perspektive, povratak u Flensburg je bio dobar korak…

„LJUBA JE PUNO NAPRAVIO ZA MENE“

Ljuba je ostavio dubok trag u tvojoj karijeri. Malo, malo, pa ga spomeneš…

  • Naravno, sa 19 godina me doveo u Flensburg. Posle me vratio u Flensburg kao povređenog igrača. Dao mi je super uslove, platili su i obeštećenje. To ne radi svako. To što sam sportista i igrač, i uvek želim da igram, to je jedna stvar. On je trener, zna šta je najbolje za igrača i klub. Možda nije želeo ni da me potroši. Prva godina tamo je bila jako teška, jer nisam puno igrao, ali druga je bila dobra. Sa njegovim odlaskom iz Flensburga u Vesprem, nisam više nisam želeo da ostanem tamo.

Reprezentacija, konačno veliko takmičenje, dočekao si iako je debi bio davne 2009. godine…

  • Debitovao sam kod Cveleta (Jovica Cvetković). Posle Mediteranskih Igara 2009. godine dosta toga se promenilo. Šta je bilo, kako je bilo, iluzorno je i govoriti, prošlost je to. Dobro funkcionišem sa ovim stručnim štabom, znamo se godinama. Nadam se i verujem da će sve biti kako treba, da će biti dobro.

Ko to ne bi voleo da igra meč kao što je onaj u Splitu koji vas čeka na otvaranju Prvenstva?

  • To je ono što sam poneo iz Nemačke, obožavam da igram pred punim dvoranama. Sve rivale znam, kada smo dobili Hrvate, čuli smo se, dobri smo drugari. Za takvu utakmicu se živi. Ta utakmica će se pamtiti, pogotovo igrači koji su igrali. Ne mislim ni na kakav drugi način, osim sportski. U tome treba uživati. Gledao sam meč u Beogradu, sećam se atmosfere. To je adrenalin. Verujem da će na terenu biti sve fer, jer smo pre svega, svi mi veliki drugari po klubovima gde igramo. Van terena nacionalnost nam nije bitna. Ne mogu da dočekam taj 12. januar…

DULE JE MAŠINA

Jedan od Hrvata koje vrlo dobro znaš, Domagoj Duvnjak, vratio se posle povrede. Dobio je savet od trenera Gislasona u Kilu da ne bi trebalo da igra za reprezentaciju. Da li misliš da je spreman da posle takve povrede uzme lidersku poziciju u nacionalnom timu?

  • Duvnjak je spreman da preuzme lidersku ulogu, jer taj dečko je mašina. Igrali smo zajedno u Hamburgu. Nisam još video igrača koji od svoje 22,23 godine igra 60 minuta napad-odbranu svaki treći dan i to radi kako radi. Neverovatan je, živi za rukomet. Poznavajući njega, njegovu želju, mislim da može i hoće da igra. Pratio sam ovih par utakmica, fali mu mečeva, ali znajući ga, neće mu to biti problem…

I on spada na listu onih kojima se savetuje da „pobegnu glavom bez obzira“ iz Bundesa, ako žele da produže karijeru…

  • Ako mu je želja da igra do kraja u Kilu, onda je to tako i to treba poštovati. Dobro zna gde je, šta i koliko može da izdrži. Videćemo kakvu će odluku doneti.

Da li je Kil najveći rukometni klub na svetu?

-Znam zašto me to pitaš. Ne mogu ništa da kažem da kuma ne bih uvredio (smeh). Tu je, uz Barselonu, Pariz, Vesprem ima veliku tradiciju. Vraćaju se polako. Mislio sam pre mesec dana da je gotovo nemačko prvenstvo za njih, ali sada više to ne mislim. Jako čudna sezona, nikada nije bilo ovako. Sve je moguće. Sve je otvoreno…

Ko će biti šampion Nemačke?

  • Rajn Nekar Leven ili Kil.

Spomenuo si Šveđane, imaju Islanđanina na klupi. Daj nam definiciju njihovog uspeha…

-To je sve isti stil – skandi. Igraju Šveđani odlično, igraju brzo, ne plaše se. Šteta što su igrali sa Francuzima, mogli su do finala. Imaju dobru ekipu, imena, ali pre svega sistem. Od malena brza lopta, šut. Baš sam pričao sa njima, interesovalo me u čemu je tajna. Onda saznaš da treniraju brz pas sa osam godina, po sat vremena na treningu. To dođe sa godinama. Ne bih dao selektoru previše, to je više švedska škola.

KARABATIĆ, PA TRI MESTA PRAZNO…

Koga najviše voliš da gledaš?

  • Odrastao sam u skandinavskom okruženju, poštujem njihovu igru, ali više volim dva na dva, šut spolja, ukrštanje. Francuska ima to zbog Nikole Karabatića. On je za mene najbolji igrač koga sam gledao. Ne znam da li će ikada iko imati sve što on ima. Snaga, brzina, karakter. Neverovatan je. U trenutku kada treba nešto da odigraju, oni odigraju. Neko bi rekao da su Španci sa dosadnim rukometom, ali meni nije, malo sa pivotmenom, sporije, šut spolja.

Ko su favoriti u Hrvatskoj?

  • Uvek kažem Francuska, ali pitanje je. Omejer ne brani, a u Parizu ima po 20 odbrana. Tu je Norveška, jako dobra reprezentacija…

Da li je Sagosen kalibar Karabatića u najavi?

  • Iskreno, meni je teško da za bilo koga kažem da je naslednik Karabatića. Možda liči, ali da će biti taj nivo i kontinuitet, hm. Karabatić je sve, odbrana, napad, snaga, odluka, lider, šut. Po meni, nisam bio rođen za ranije generacije, ali u ovo moje doba, Karabatić ubedljivo, pa tri mesta prazno, pa drugi. Sagosen igra 50 minuta u Parizu, Hansen sedi, Noka trener, to mora nešto da znači. Dance ne vidim na tronu, Nemce isto tako, mada sam tako rekao i kada su postali evropski šampioni, pa se desilo. Hajde, tu su u četiri. Danci ne verujem, iako su olimpijski prvaci. Videćemo kakav će biti Hansen. Ne igra puno u klubu. Ako je u TOP formi, onda su opasni. Nemci nemaju zvezdu, a onda se desi Hefner, pa Kun, pa Volf. Evropsko prvenstvo, znaš i sam, jako je zanimljivo – zaključuje Petar Đorđić za Balkan-Handball.com.

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *