Balkan Handball

KOLUMNA: Svetlo – ide, ton – ide, kamera – ide!

Svetlo – ide, ton – ide, kamera – ide! Idemo! Srmoglavi pad interesovanja za reprezentativni rukomet, uslovio je da jedva dočekam početak sezone u Ligi šampiona. Valjda me ta želja povukla da u tri dana pogledam šest utakmica. To se odavno nije desilo. Na otvaranju u Bukureštu, više od rezultata i uigravanja Švedjanke Gulden sa Dankinjom Jorgensen i Brazilkom Rodrigez, zanimalo me da posle osam meseci pauze konačno vidim Grubišić izmedju stativa. Sa osmehom sam ispratila svaku odbranu. Gruba se vratila u onom njenom sjajnom stilu kada sa lakoćom skida zicere i usput rekreativno pogodi sa gola na gol. Ono što sam još videla podgreva prognoze da će ekipa iz rumunske prestonice u debitantskoj sezoni biti siguran učesnik F4. Ukoliko ih naravno, zaobidju povrede i potresi usled finansijske nestabilnosti koji su stigli da budu aktuelni, a sezona nije prakično ni počela.

INDIVIDUALCI

loke djerIndividualno, Bukurešt ima roster kakav nema nijedan tim. Nema ga ni Đer ni Budućnost ni Vardar ni Larvik ni Rostov. Đer je ipak neprikosnoven kada je u pitanju izbor bekova ove sezone. Loke sam odavno prestala da računam u igrače. Ona je mašina. Automat. Daš loptu, dobiješ gol, penal ili isključenje. Često i dva u jedan. Šutira levom, desnom, u padu, u letu, iza ledja, iza glave. Ne štedi ni sebe ni druge. Ume da igra prljavo, dešava se da je sudije štite, ali toliko je snažna, spremna i spretna da prosto moraš da imaš respekt. Bez razlike jer je ona ta koja pravi razliku. A malo je takvih. Videsmo u prvih 20 minuta u Skoplju kakav je haos napravila. Mada nije samo ona. Igraš koliko ti protivnik dozvoli. A Vardar je baš dozvolio. Mama Anita je mirno pratila meč sa klupe jer su saigračice i bez nje funkcionisale perfektno. Đer je bez puno problema naplatio jedan deo duga od prošle sezone. Drugi dospeva brzo na naplatu, već 14.novembra u grotlu Audi Arene koja neće kao Jane Sandanski imati pregršt slobodnih mesta. Trenerski tandem Kastratović – Pitlik nije imao priželjkivani uvod u sezonu u glatkom porazu na premijeri, jer ne znam da li ste stigli da primetite, ali Vardar ove sezone ima dva glavna trenera. Bar na papiru, odnosno sajtu. Očigledno ima i stare probleme. I na terenu i tribinama. Reče Indira da Vardar za razliku od Đera nije bio tim. Ni prvi ni poslednji put.

SVETLA PODGORIČKE POZORNICE

U dvorani u kojoj stanuje rukomet, podgoričkoj Morači, svoj debi iz snova, imalo je šest devojaka. Hit večeri bila je mladjana Hrvatica, Matea Pletikosić. Najbolji srednji bek evropskog prvenstva iz generacije ’98, odmah je stigao na proveru u sistem vrednosti Dragana Adžića. Domaće Crnogorke su već odavno na skeneru, a od kakvog je materijala malena Sinjanka, mogli smo da naslutimo u par slaloma do gola švedskih šampionki. Izostanak takmičarskog ritma osetio se u igri ljubimica nacije, ali ne treba da brine jer će se borbena gotovost dizati iz meča u meč i eskalirati kada bude najviše trebalo. Fokusirana agresivna odbrana prsa u prsa sa po nekim nesrećnim kolenom, sada je već zapisana u kodu kada obučeš plavi dres. Jasno je da taj kod daje ključnu prednost kada svi ostali atributi posustanu. Ako se prisetimo priča o Klarinom povratku u Podgoricu sa početkom sledeće godine, odbrana titule dobija sve realnije obrise.

ZADATAK ZA MLADJU SESTRU

marija obradovicIz godine u godinu, Krim ima sve slabiji sastav i sve manje navijača na tribinama. Nekada dvostruki osvajač Lige šampiona sada je posmatrač velikih mečeva u kojima se lome koplja za titulu. Ipak, Krim vredi pogledati s vremena na vreme jer Marta Bon ima jednu odličnu naviku. A to je da baca u vatru mlade igrače i daje im mnogo šansi da pokažu šta znaju. Više nego što znaju, imaju želju da to pokažu i nauče još više. I to treba istrpeti. Prošle sezone je otkrovenje bila omalena Bugarka Omoregie, a ove sezone bi to mogla biti Srpkinja Obradović. Marija za razliku od omalenog zvrka nema 19 već 23, ali je uhvatila poslednji voz da zaigra LŠ i ozbiljan rukomet. I neobično mi je drago zbog toga. Devojka koju sam upoznala kao malu sestru poznatije rukometašice neke moje generacije, Anje Obradović, odigrala je svoj prvi meč u Ligi šampiona kao da je trideseti. Pametno i zrelo. Ne birajući poziciju ni u odbrani ni napadu, u strelce se upisala tri puta. Start odličan, neka nastavak bude još bolji. Ipak je Anja zadala porodični zadatak kada je tamo neke 2007.godine sa Slagelsom osvojila Ligu šampiona.

 

PREDHODNE KOLUMNE: 

Stali na pola puta

Da je Pera otišao u policiju

Dani poraza se teško zaboravljaju

Ajde da se kladimo

Sila Boga ne moli

Koga briga za WRHL

Stvarno niste normalne

One Comment

  1. darko marić

    20/10/2015 at 23:28

    Lep tekst. Osim dela o Vardaru. Za nas koji volimo Vardar stav da su krivi Kastratovićka Pitlik i publika jednostavno nije realan ili iskren. Ostatak celog teksta o svim drugim ekipama je o igračima. A samo o Vardaru treneri i publika. Pa ima i Verdar sjajne pivote ali koliko su lopti dobili? Ima dve extra leva beka Penezićku najbolju u Evropi i Damnjanovićku koja je medju najboljima a u zbiru dobismo šta? Dva nezadovoljna beka. Ima krila bolja od Djera ali bez lopti. A o odbrani da se ne govor. Ne o njenoj postavci nego o odnosu igrača prema igri u toj fazi. Tačno je da npr Budućnost kad treba igra ragbi ali nije to samo do Adžića. Taj isti Adžić to ne bi u Vardaru mogao da sprovede. Ne bi imao sa kim. Plus Ruskinje videle podele u klanove unutar ekipe i eto muke. Na tv se vidi kad treneri kažu jedno a ekipa na terenu radi drugo. I ko je tu kriv? Publika? Kamere?

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *