Nije bilo lako Zdravku Zovku na klupi ruske Zvezde u Jagodini, gde je njegova skupa ekipa sa donetih +10 iz Zvenizgoroda u par navrata bila na ivici provalije. Bes i gestikulacija kojom je pokazao svoje nezadovoljstvo na tajm-autu par minuta pre kraja meča, govorili su u stvari, koliko je nezadovoljan igrom svog tima, koga je došao vratiti u vrh ruskog rukometa, kao prvi trener, koji je dobio priliku da radi u najvećoj zemlji na svetu.
– Sasvim je drugi metod rada u Rusiji. Izgubio sam par važnih igračica, Sen i Vetkovu, igračice reprezentativnog kalibra, što smo probali skrpiti sa Pašičnik i Sabo, što priznaćete, nije taj nivo. Morali smo u hodu tražiti neka rešenja, jer smo dosta kasno izašli na tržište. Još uvek pokušavamo nešto kupiti, ali to ide dosta teško…
Sa strane izgleda, a i čuje se da Zvezda ima puno novca. Kako to utiče na ambicije kluba i da li se Zvezda može zadovoljiti nečim manjim od osvajanja titule u Rusiji?
– Predugo sam trener da ne bih znao da sam doveden kako bih osvojio titulu ili u najmanju ruku izborio Ligu šampiona. Od toga ne treba bežati, svestan sam toga. Prvi smo strani treneri u Rusiji i rezultat je primaran. Cilj je biti šampion, a u KPK što dalje doći. To je težak put, a utakmica sa Jagodinom je potvrdila da će to biti kalvarija, mukotrpan posao. Prvo što moramo je naći simbiozu u radu, jer ovo što pokušavamo Šola, Matijević i ja, nešto je što nije ni blizu ruske škole rukometa, tako da se još uvek tražimo. Veliki problem je što nemamo igrački kadar, kakav je Zvezda imala pre par sezona. Govorimo o vremenu Andrušine, Poltorotskaje, Šipilove i ostalih. Optimista sam jer dolaze Dmitrova, levo krilo reprezentacije i pozitivan lik, kao i Simona Spiridon, iskusna igračica iz Đera. Uz dolazak levaka na poziciji desnog beka, do plej ofa možemo formirati moćniju ekipu – kaže Zovko i apostrofira:
– Ne bi smeli zaboraviti da je Zvezda prošle godine bila četvrta…
Da li se to formirala velika četvorka ruskog rukometa sa Rostovom, Zvezdom, Ladom i Dinamom?
– Tako je, ali su i Astrahan i Krasnodar veoma blizu našeg nivoa. Krasnodar nas je i pobedio, puno ulaže. Prv ih šest ekipa je sa velikim ambicijama, rade profesionalno i imaju rešene finansije.
Nasledili ste veliko trenersko ime na klupi Zvezde, Evgenija Trefilova, selektora Rusije. Da li imate svu slobodu u radu, bez uticaja sa strane i bez, kako bi se reklo, klipova?
– Klipovi uvek postoje, da li su kući ili u inostranstvu. U inostranstvu duplo više. Bitno mi je bilo da sam dobio priliku da dovedem svoje kolege, u koje imam poverenje. Nasledio sam breme najvećeg trenera u ženskom rukometu u zadnjoj deceniji uz Marit Brevik. Međutim, Zvezda je prošle godine bila četvrta. I pored toga, zatekao sam ekipu u odličnom stanju, što je velika zasluga Trefilova. U početku nismo imali lep prijem. Postojao je diskretan otpor od Trefilova i tamošnjeg Saveza, što mogu da razumem, jer smo mi prvi stranci koji dolaze, a oni rukometna nacija sa pedigreom. Imali smo razgovor, rekli jedan drugom šta imamo i mislim da to ide svojim tokom. Doživeo sam to i u Mađarskoj. Uvek imaš opoziciju. Ovo je veliki izazov, otvoriti tržište i za strane igraćice i trenere. Rusija je veoma zanimljiva, i ako bi mi prošli, mislim da bi to bilo dobro za sve…
Rostov je „nastradao“ od Zaječara, vi ste se mučili sa Jagodinom. Kakvi su Dinamo i Lada, i ko je u ovom trenutku najkvalitetniji?
– U ovom momentu je Lada najjača, jer je formirala kvalitetnu ekipu povratkom Šipilove nakon rođenja deteta. One su za nijansu ispred. Dinamo igra Ligu šampiona, izuzetno je jak. Rostov ulaže najviše od svih, otkupili su za ogroman novac Sen od Zvezde. Uz nas, to su četiri ekipe, koje će obeležiti ovo prvenstvo. Sreća je što imamo Plej Of, tako da možemo u hodu stvarati ekipu. Postnova je pauzirala šest meseci, tako da je kao najbitniji igrač, još uvek u procesu oporavka.
Probali ste da tražite na našim prostorima, pričalo se o Penezić…
– To je priča od letos. Ona je Krimov igrač, igra Ligu šampiona. Teško je dovesti igračicu sa naših prostora. Ne igramo Ligu šampiona, a vlada i fama o nekoj Rusiji. Nije to više ta Rusija. Mi smo predgrađe Moskve, a Moskva je svetski grad. Rukomet je vrhunski. Usudiću se reći da je bolji od danskog. Ovde se igra jako i brzo. Muškarci su skratili napad na 35 sekundi. I žene su igrale napad 35 sekundi prošle sezone, ali su ove sezone odlučili preskočiti, verovatno zbog Olimpijskih Igara.
Kako izgleda rukomet na 35 sekundi?
– Odlično. Gledali smo Krasnodar i Čeljabinsk, bilo je savršeno. Puca na sve strane. Nije toliko brzo, čak mislim da se igra sporije nego sada, jer je 35 sekundi sasvim dovoljno vremena. Meni se to sviđa i mislim da je to budućnost rukometa. Sudije se nisu videle. Gledali smo Šola i ja 20 minuta i zapitali se gde su?
Kako gledate na nastavak takmičenja u KPK?
– KPK je veoma kvalitetno takmičenje. Već treće kolo će biti teško proći, a šta pričati kada se budu priključile ekipe iz Lige šampiona. Ne razmišljamo o drugima, samo o našem radu i igri. Možda bi bilo bolje igrati protiv jačih ekipa, kako se devojke ne bi opustile. To se videlo protiv Jagodine…
Kako ide ruski?
– Kolega Matijević govori dobro, a ja i Vlado smo u fazi učenja. Deluje da puno toga mi razumemo, ali mora to mnogo bolje. Mora da prođe 5,6 meseci, kako bi sve to leglo, a problem komunikacije je naravno, osnovni. Žao mi je Cvite Pašičnik, koju koristimo kao prevodioca i to je za nju opterećenje. Nadam se da ću imati snage i volje naučiti ruski što pre, kako bih mogao da je rasteretim. Ona je dovedena, kako bi bila između
ostalog i spona između nas i ekipe.
HRVATICE POTENCIJALNO IZNENAĐENJE SP U BRAZILU
Kako iskustvo nosite sa ženskom reprezentacijom Hrvatske. Radili ste, ali niste napravili iskorak sa ovom generacijom hrvatskih rukometašica…
– Radio sam oko dve godine. Lično sam nezadovoljan, iako su mi drugi govorili da smo napravili iskorak. Nisam ga video, pa ni rezultat nije to govorio. Očekivao sam više, ali jednostavno, tako se poklopilo. Toj generaciji treba vremena, ona sazreva. Čak mislim da bi one u Brazilu mogle biti prijatno iznenađenje. One dugo igraju zajedno, a relativno su mlade. Taj kontinuitet može dovesti do rezultata. Nisam bio zadovoljan. Mislim da je ženski rukomet zapostavljen u Hrvatskoj, što je možda i logično, jer muškarci imaju odlične rezultate. Nije nam ništa nedostajalo, neću to reći, ali je falilo logistike. U Rusiji je sve podređeno reprezentaciji i to je nužno, ako se želi uspeh. Mora se povećati broj dana za reprezentaciju. Ovde malo, malo, pa su reprezentativke okupljene…
Da li stižete da pratite SEHU i sve sa Balkana…
– Stižem, pratim preko vas. Vaš rad se najbolje vidi kada je čovek daleko od kuće. Žao mi je što ženska liga nije zaživela, a mislio sam da može, s obzirom na ekipe, koje su tu ušle od početka, učesnike Lige šampiona. Muškarci su u boljoj poziciji. Veliki je interes, hale su pune i to me raduje.
Još uz Slovence i Mađare…
– Mislim da bi ulaskom samo Slovenaca, to bila TOP stvar. Neka je zovu Yugo liga, ali bi ona imala vrhunski kvalitet i bila zanimljiva. Nadam se da će EHF prihvatiti taj projekt, prepoznati značaj takvog regionalnog udruživanja. Tim putem bi mogle i druge evropske regije,Skandinavija, na primer…
ŽIKA BOGDANOVIĆ
BUDŽET MILIONSKI, A SLIKE NIGDE…
I pored najbolje volje da dođemo do fotografije Zdravka Zovka u trenerci Zvezde, nismo uspeli da je nađemo na sajtu kluba. Iako imaju milionski budžet i 22 zaposlena radnika u klubu, Rusi očigledno ne haju za medijsku sliku o njima…
