Mađarski reprezentativac Dominik Mate bio je jedno od najzanimljivijih pojačanja u makedonskom rukometu ovog leta. Posle nekoliko teških sezona obeleženih problemima sa kolenima i operacijama, nekadašnji igrač Balatonfureda, Pari Sen Žermena i Elveruma (nesuđeni član Kielcea) odlučio je da otvori novo poglavlje karijere u redovima osvajača EHF Lige Evrope – GRK Ohrida.
U razgovoru za Handball-Planet.com, 27-godišnji desni bek govorio je o prvim mesecima u Makedoniji, razlikama između skandinavskog i balkanskog rukometa, ambicijama Ohrida, vatrenim navijačima, ali i svom fizičkom stanju posle tri operacije kolena.
Tvoj dolazak u Ohrid bio je pomalo iznenađenje. Kako si doneo tu odluku i kako se sada osećaš ovde?
– Iskreno, osećam se veoma dobro. Bilo je još nekoliko velikih pojačanja, tako da mi je bilo drago što su me pronašli i želeli da budem deo ovog projekta.
Ohrid je zaista lepo mesto, grad je prelep, a za mene je ovo novi projekat. Potpisao sam ugovor na godinu plus godinu. Posle Norveške želeo sam da probam još jednu zemlju, jer volim da živim i igram u inostranstvu.
Trener Boris Rojević mi je rekao da želi da me vrati na najviši nivo, tamo gde sam ranije bio. Daje mi mnogo minuta i veliko poverenje.
Za sada mislim da sve ide veoma dobro. Nadam se da ću nastaviti da igram kao tokom ova prva dva-tri meseca od dolaska.
Došao si iz skandinavskog rukometa na Balkan. Mentalitet i rukometna kultura su prilično drugačiji. Kako si se prilagodio?
– Drugačije je, posebno kada su treninzi u pitanju. U Norveškoj je mnogo toga bilo bazirano na radu u teretani i treninzi su bili drugačije organizovani.
I ovde mnogo radimo fizički, ali je način treninga drugačiji, pa mi je na početku trebalo malo vremena da se naviknem. Sada mislim da sam se dobro prilagodio.
Pripremni period je takođe bio drugačiji jer smo igrali mnogo utakmica. Imali smo dva turnira, pa nije bilo mnogo vremena da se posebno fokusiramo na trening snage.
Dešavalo se da igramo tri ili četiri utakmice nedeljno, što je bilo fizički zahtevno, ali uspeo sam da izdržim i sada smo tu gde jesmo.
Atmosfera na tribinama je verovatno takođe potpuno drugačija?
– Definitivno. Navijači su verovatno najveća razlika između Skandinavije i Balkana.
Ovde ima mnogo više strasti. Navijači žive svaki trenutak utakmice i to mi se veoma dopada.
Atmosfera protiv Eurofarm Pelistera u Ohridu bila je odlična, a isto očekujem i protiv Vardara. To su utakmice koje je zaista zadovoljstvo igrati.
Koliko su važni mečevi protiv ostalih vodećih makedonskih klubova kada se razmišlja o prvenstvu i plej-ofu?
– Svaki bod je važan jer se bodovi prenose u plej-of.
Želimo da osvojimo što više bodova i postavimo se u dobru poziciju. Cilj nam je da završimo kao prvi ili drugi i borimo se za titulu.
Ipak, još je dug put pred nama. Čeka nas i gostovanje Eurofarm Pelisteru u Bitolju, tako da imamo još mnogo važnih utakmica.
Vidiš li jednog jasnog favorita za titulu ili sva četiri vodeća tima mogu da se bore za prvo mesto?
– Zavisi od mnogo stvari.
U ovom trenutku možda imamo nešto lakši raspored jer igramo samo jednu utakmicu nedeljno, što nam daje više vremena za pripremu.
Sa druge strane, ponekad je dobro igrati više utakmica jer ostaješ u ritmu.
Ako bih sada gledao situaciju, rekao bih da je Vardar možda malo ispred nas, ali to ne znači da ne možemo da ih pobedimo.
Mislim da sva četiri tima, uključujući i RK Alkaloid, mogu da se bore ove sezone. Nikada se ne zna šta može da se dogodi. Sve će verovatno biti odlučeno u maju, tako da imamo još mnogo vremena i utakmica pred sobom.
Kako vidiš kvalitet ekipe Ohrida i atmosferu unutar kluba?
– Zaista je lepo.
Naravno, ne bih rekao da je početak bio lak, jer je svaki novi početak težak. Moraš da se prilagodiš novim saigračima, novom sistemu i novom okruženju.
Ali uspeo sam da se uklopim, a saigrači su mi mnogo pomogli.
Tokom leta je, naravno, bilo mnogo više ljudi u Ohridu, a sada grad postaje mirniji. Ipak, došao sam ovde da igram rukomet, a ne samo da uživam u gradu.
Na neki način mi sada čak i više odgovara jer ima manje stvari koje odvlače pažnju i mogu potpuno da se fokusiram na rukomet.
Niko u rukometu nikada nije sumnjao u tvoj kvalitet, ali je poslednjih godina bilo mnogo pitanja u vezi sa fizičkim stanjem. Kako se sada osećaš i kako su kolena?
– Iskreno, sada se osećam dobro.
Već oko dve godine igram redovno i nadam se da će tako ostati.
Naravno, posle tri operacije verovatno ću uvek imati određene probleme koje moram da kontrolišem.
Klub i trener to razumeju. Kada imamo utakmice koje kontrolišemo, nije neophodno da igram do samog kraja. Ali na velikim utakmicama trener želi da provodim mnogo vremena na terenu i meni to potpuno odgovara.
Trudim se da se pripremim na najbolji mogući način kako bih mogao da igram onoliko koliko je treneru potrebno.
Važio si za jednog od najvećih talenata mađarskog i evropskog rukometa. Veoma mlad si potpisao za PSŽ, ali su onda došle povrede i operacije. Da li je postojao period kada si izgubio motivaciju?
– Iskreno, bilo je veoma teško psihički.
Prolaziti kroz povrede i operacije nikada nije lako, posebno kada znaš gde si bio u karijeri i šta si očekivao od sebe.
Ipak, uspeo sam da prođem kroz taj period. Nastavio sam da radim i pokušavam da se vratim.
Sada sam ovde i srećan sam što ponovo mogu da igram rukomet i pokažem šta mogu.
Kako vidiš svoju budućnost u reprezentaciji Mađarske?
– Ne znam. Imao sam određene probleme sa prethodnim selektorom, ali on više nije u reprezentaciji.
Ne znam da li ću dobiti priliku da ponovo igram, ali mi je sada najvažnije da igram dobro ovde. Reprezentacija može da sačeka.
Nismo se plasirali na Svetsko prvenstvo, tako da su naredne važne utakmice kvalifikacije za Evropsko prvenstvo u novembru.
Januar će za nas biti relativno miran, tako da ću verovatno imati nešto vremena oko Božića da budem sa porodicom, ali i da dodatno radim na svojoj fizičkoj spremi.
Videćemo šta će biti sa reprezentacijom. Ako selektor računa na mene i pozove me, naravno da ćemo videti kakva je situacija i da li mogu da se priključim ekipi – zaključio je Dominik Mate.
