Nova sezona donela je i novu priču u Bitolju. Posle tri godine u EHF Ligi šampiona, Eurofarm Pelister se vratio u EHF Ligu Evrope, na klupu je stigao Lino Červar, a ekipa je značajno promenjena sa jasnom željom da se vrati na vrh makedonskog rukometa.
Početak je doneo tri pobede u Regionalnoj ligi i remi na teškom gostovanju u Ohridu, gde je tim iz Bitolja u pojedinim momentima na terenu imao gotovo kompletnu postavu sastavljenu od makedonskih igrača.
O novom projektu, Červaru, borbi za titulu, evropskim ambicijama, pritisku koji nosi rukomet u Bitolju, finansijskoj stabilnosti i budućnosti kluba za Balkan-Handball.com govori potpredsednik RK Eurofarm Pelister Bojan Sterjev.
Početak sezone odmah je doneo veliki derbi i remi u Ohridu. Čeka vas mnogo takvih utakmica ove godine. Kakav je prvi utisak?
– Iskreno, veoma smo zadovoljni tim rezultatom. Kada se pogleda sastav i sve igrače koje je Ohrid doveo ovog leta, možda su na papiru bili i favoriti. Mi smo, međutim, ponovo igrali sa deset Makedonaca u sastavu. U jednom trenutku praktično smo imali kompletnu makedonsku postavu, uz Rudolfa Hackbartha na desnom krilu.
Posebno smo ponosni jer je od tih deset makedonskih igrača čak pet prošlo kroz našu drugu ekipu i našu školu. To je možda i najveća stvar od svega.
Za nas je početak sezone odličan. Imali smo veliki pritisak, a tri pobede u Regionalnoj ligi i bod u Ohridu su, u ovom trenutku, praktično najbolji start koji smo mogli da poželimo.
Da li je toliki broj domaćih igrača deo nekog planskog „makedonskog koncepta“?
– Ne, to nije bilo planski. Ne želimo da govorimo kako imamo nekakav „makedonski koncept“ samo da bismo ga imali. Naravno da želimo da najbolji makedonski igrači i reprezentativci budu kod nas, ali to samo po sebi nije cilj.
Kod nas je ipak najvažniji rezultat.
Srećni smo što se dogodilo da toliko Makedonaca bude na terenu i još više zbog toga što su petorica prošla kroz naš sistem. To je spoj okolnosti i izbor trenera. Ako uz rezultat možemo da imamo i to, onda nema ništa bolje.
Makedonsko prvenstvo će i ove sezone biti izuzetno zanimljivo. Ohrid je jak, tu su Vardar i Alkaloid…
– Reći ću da je makedonska liga verovatno najinteresantnija na Balkanu. Praktično je svaka utakmica derbi. Bilo da se boriš za plej-of, plej-aut ili titulu, u svakom kolu imaš po dva-tri ozbiljna meča.
Što se konkurencije tiče, mene pre svega interesuje moj tim. Dobro je što su se svi pojačali. Neću govoriti da li je naš najveći konkurent Ohrid, Vardar ili Alkaloid. Gledam u svoje dvorište i trudimo se svi u klubu da budemo bolji nego što smo bili.
Svaka čast svim našim konkurentima na onome što rade, ali ja volim da se sve pokaže na terenu. Ne treba previše pričati van terena.
Postoji li onda prvi favorit za titulu?
– Mislim da nas ove godine mnogi gledaju kao ekipu iz senke, kao da smo malo u drugom planu. Meni to odgovara.
Ne bežim od toga da je naš cilj titula. Želimo trofej i u prvenstvu i u Kupu. Prošle sezone nismo uspeli da osvojimo Kup i to je nešto što želimo.
Ne krijemo ambicije. Dobro je ako nas drugi ne vide kao prvog favorita, jer to možda skida deo pritiska sa nas. A mi znamo kakav kvalitet imamo.
Mislim i da naše najbolje tek dolazi, posebno kada se potpuno kompletiramo igrački i kadrovski.
Prelazni rok je doneo dosta promena. Jesi li zadovoljan urađenim i postoji li mogućnost da Pelister još nekoga dovede?
– Kada govorimo o prelaznom roku, osim Serafimova i Kotara, koji su bili dogovoreni ranije, svi ostali igrači stigli su na zahtev Lina.
Zbog toga mogu da kažem da je, iz mog ugla, prelazni rok bio uspešan. Doveli smo ono što je trener želeo.
Dok su igrači kod nas, ne želim pojedinačno da govorim o njihovom kvalitetu. Oni su naši igrači i verujemo u njih.
Da li je moglo bolje? Uvek može bolje, jer na tržištu uvek postoje igrači. Da li je moglo lošije? To će pokazati vreme.
Ne mogu da kažem ni da je naš roster 100% zatvoren. Sa Linom nikada ne možete unapred reći da je sve završeno. Postoji prostor da se ekipa eventualno još dopuni.
Kakav je Lino Červar sada kada ga svakodnevno gledate na poslu?
– Mogu da kažem da nikada nismo imali veću disciplinu u klubu i veće poštovanje igrača prema treneru. Nikada se nije ni radilo više nego sada.
Svi ga poštuju i cene. Lino je ime, a sve što je napravio u karijeri nije došlo slučajno. Nije to došlo od spavanja. On je veliki radnik.
Neverovatna je njegova energija. Ja imam 25 godina, a mogu da kažem da Lino tokom dana radi više nego ja.
Lino praktično ne spava. To sam najbolje video tokom priprema u Sloveniji. Spava tri-četiri sata i nastavlja dalje. Energija koju ima je neverovatna.
Svaka mu čast. Samo da ga zdravlje služi.
Ugovor je na dve godine?
– Dve godine su sigurne. Sto odsto. Ako sve bude kako treba, te dve godine su sigurne, bez obzira na rezultate.
Pelister ove sezone igra EHF Ligu Evrope. Koliko visoko postavljate cilj?
– Ne bežimo od toga da imamo ambiciju i u Evropi. Želimo da pokušamo da doguramo barem do četvrtfinala.
Od svih protivnika koje smo mogli da dobijemo, jedino nisam želeo Gummersbach. Ostale ekipe koje su bile u opciji video sam kao timove našeg nivoa ili možda nivoa ispod.
Ali dobili smo Gummersbach i šta sada? Kada je Lino trener, i da igramo protiv Barselone, izlazimo na teren da pobedimo. Probaćemo da dobijemo i Gummersbach, posebno u Bitolju.
Mislim da će nam Logroño La Rioja biti veliki konkurent u borbi za prolazak dalje. To je tradicionalan španski klub sa dosta evropskog iskustva.
Mislim da imamo kvalitet da igramo sa njima i da budemo bolji. Ali rukomet je takav sport, sve je moguće. Biće veoma interesantno.
Iza Eurofarm Pelistera su tri uzastopne sezone u Ligi šampiona. Kako danas gledate na taj period?
– Iskreno, to je bio moj san.
Od kada smo 2016. godine ušli u rukomet, kada se moj pokojni deda Siljan Micevski ponovo uključio u tu priču, Liga šampiona je bila jedan moj dečački san. Liga šampiona je, u bilo kom sportu, vrh.
Taj san se ostvario. Za tri godine su praktično sve velike zvezde evropskog rukometa prošle kroz Bitolj. Došli su i u našu, kako je zovemo, „ledenu dvoranu“ i videli šta ona pruža.
Možda nije najlepša, ali je sigurno jedna od najvrućih kada govorimo o atmosferi. Bilo je spektakularno.
Prva sezona rezultatski nije bila dobra, ali nam je sve bilo novo. Druga je bila veoma uspešna. Malo nam je nedostajalo da nastavimo takmičenje. Wisła Płock je pobedila u Berlinu kada to praktično niko nije očekivao i oni su otišli dalje.
Treća sezona bila je verovatno najturbulentnija otkako smo u klubu.
Imali smo mnogo promena trenera i neočekivanih stvari. Počeli smo dobro, bili konkurentni Parizu u gostima, pa pobedili Zagreb u drugom kolu. Kasnije je bilo mnogo turbulencija.
Da naglasim, ne govorim o finansijskim turbulencijama. Govorim o trenerima, igračima i sportskom delu.
Na kraju nismo osvojili ništa i zbog toga smo odlučili da napravimo dosta promena u svim segmentima kluba.
Koliko je teško raditi u sredini kao što je Bitolj, gde se svaki poraz veoma teško prihvata?
– Teško je, ali je i slatko igrati i raditi u Bitolju.
Lepo je kada pobeđuješ, ali je teško proći Širokim Sokakom kada gubiš.
Pritisak je ogroman. Da nije tako, Bitolj verovatno ne bi bio jedan od najrukometnijih gradova na ovim prostorima.
Taj pritisak nekada dovede i do brzih odluka. Neke odluke možda posle nedelju dana vidiš drugačije.
Ali sve je stvar iskustva. Kako prolazi vreme, postaješ iskusniji, znaš šta može da se dogodi posle jedne utakmice i spremniji si na reakcije.
Kada nam je sve ovo bilo novo, i mi smo možda reagovali brže nego što je trebalo.
Dobro je što imamo dobru komunikaciju sa publikom. Trudimo se da objasnimo neke stvari, da nije sve tako jednostavno kako izgleda sa strane. Nije svaki problem samo do trenera ili samo do igrača.
Mislim da smo kao klub sazreli. Danas smo dobro organizovani na svim poljima i verujem da je pred nama dobra sezona.
Vaša porodica je maksimalno posvećena klubu. Ulaganja su ozbiljna. Vidiš li sebe u Pelisteru i za pet ili deset godina?
– Mi smo u rukometu dugo. Bio je moj deda, danas smo tu mi.
Ja bez rukometa ne bih mogao da živim. Rukomet je jedna od najlepših stvari u mom životu.
Nadam se da ćemo svi biti zdravi i da ćemo kao porodica i dalje imati finansijsku mogućnost da pomažemo rukometu i Pelisteru.
Danas je moja porodica kroz Eurofarm tu. Moj otac Zoran je predsednik kluba, ja sam potpredsednik i trudimo se da damo rukometu što više možemo. Dajemo srce jer nam je to u krvi.
Što se mene tiče, ako do kraja života budem imao mogućnost da ulažem u rukomet, uvek ću biti u rukometu.
I uvek ću biti u Bitolju i u Pelisteru.
Najviše zbog mog dede. Želim da nastavim ono što je on započeo i da me jednog dana ljudi pamte po tome da sam ga nasledio na najbolji mogući način.
Meni je dovoljno da on tamo gore zna da se ono što je ostavio iza sebe čuva i razvija i godinama posle njegove smrti.
Zanimljivo je da rukometna euforija u Bitolju nije nestala ni posle izlaska iz Lige šampiona. Ove sezone prodali ste više sezonskih karata (1.680) nego kada ste igrali elitno takmičenje (nešto više od 1.300).
– To je istina i za mene je to stvarno čudo.
Kada više ne igraš Ligu šampiona, svi očekuju da interesovanje padne. Kod nas se dogodilo suprotno.
To je dokaz da u Bitolju ljudi žive za klub, a ne samo za takmičenje u kojem klub igra.
Videlo se to već na početku Regionalne lige. Kada smo igrali protiv Partizana, bio je još avgust, ljudi su bili na odmorima, a dvorana je bila oko 80 odsto puna.
Posle toga dolaze Lovćen i Dubočica, ekipe koje možda nisu taj nivo atraktivnosti, a opet imaš veoma dobru posetu.
To pokazuje da ljudi stvarno vole Pelister i rukomet. Nije im presudno sa kim igramo i u kom takmičenju. Žele dobar rukomet i rezultat.
Mislim da dodatno utiče i to što je Lino trener. Vratio je u dvoranu i neke starije navijače koji poslednjih godina možda nisu dolazili u tolikom broju.
Ove godine imamo rekord po broju prodatih sezonskih karata.
Koliko je klub danas finansijski stabilan?
– Budžet je stabilan, hvala Bogu.
Tu je Eurofarm, tu su naši sponzori, Pelisterka, Opština Bitolj, lokalne kompanije koje pomažu, kao i Ministarstvo sporta Makedonije.
Naravno, uvek je dobro da dođe još neki sponzor. Veći broj sponzora znači veći budžet, veći budžet donosi mogućnost za kvalitetnije igrače, a onda rastu i apetiti kada govorimo o titulama i rezultatima u Evropi.
Ali u svakom slučaju, mi smo stabilan klub.
Ne mogu da se setim igrača koji je napustio Eurofarm Pelister, a da mu je klub ostao dužan platu. Ne dugujemo igračima novac i na to smo ponosni.
Kako gledaš na novu Regionalnu ligu i koliko ona može da znači Pelisteru?
– Ove godine je format za nas bio veoma dobar jer je liga počela u periodu priprema. Iskoristili smo te utakmice praktično kao pripremni period.
Igrali smo tri utakmice kod kuće i za nas je to bilo mnogo bolje nego da smo išli na neki pripremni turnir.
Mislim da Regionalna liga može da bude veoma dobra, i ne samo u rukometnom smislu.
Dobra je za povezivanje ljudi i da mlađe generacije osete nešto što nisu imale priliku da dožive, ono što je nekada postojalo na ovim prostorima.
Verujem da će cela priča biti dobra.
Pelister treba da bude deo takve lige. Bez obzira na sve.
Mislim da je Pelister jedan od najvažnijih klubova u istoriji balkanskog rukometa, zajedno sa klubovima kao što je Metaloplastika.
Zato mislim da bi bilo dobro da Pelister uvek bude deo jedne ozbiljne regionalne rukometne priče -zaključio je Sterjev.
