KOLUMNA: Drage dame…

Pade zavesa na sezonu u ženskom rukometu, mada je Hrvatskoj i Mađarskoj mrak na oči došao par dana ranije. U bližoj rukometnoj istoriji nije bilo pandana ovakvom krahu domaćih selekcija, koje nisu bile drugi ešalon, već ona koji se nadao borbi za medalje, ugledajući se na uspehe Srbije sa EURO 2012 i SP 2013.

Uspeh je izostao, a bez njega su ostale avetinjski prazne dvorane. Finale je gledalo 7.500 ljudi, što nije malo, ali je daleko od željenog za premium proizvod EHF-a. Tih 5-6.000 praznih stolica može, simbolično, da raduje, jer niko ne može spočitati da nisu pobedili najbolji, a rukomet se odbranio od krilatice domaćinskog sporta.

DA NIJE LJUBAVI…

Norveška je opet na tronu. Srbija joj nije odgovarala, skalp su joj uzimale i Srpkinje, i Crnogorke. Taman kada su krenule linijom manjeg otpora sa izjavama da su „autsajderke“ (oslabljene za nedolazak Lunde i Suland), sve one devojke sa po pet-šest zlatnih medalja, vratile su se tamo gde su stale u Londonu 2012. godine. Uz rizik da me femino-domino postotak populacije među BH čitaocima optuži za seksizam, kao što su pre desetak dana kolegu Marjanovića, koji je samo hteo da pojasni da li je rumunski sudija muško ili žensko (po prezimenu se to ne da utvrditi), u norveškom uspehu ima i srpskog udela. Da ljubav između Katrin Lunde i srpskog fudbalera Nikole Trajkovića nije krunisana blagoslovenim stanjem najboljeg svetskog golmana, rukometni svet bi ostao slep kod očiju na golmanske kvalitete nove super-zvezde, Silje Solberg. Norvežanka je slengovski rečeno „izdominirala“, bila nova energija za stare saigračice i enigma za protivničke šutere, sve uz globtroterke, Loke, Oftedal, Koren, Mork…

FAKTOR „KNEŽEVIĆ“

Crna Gora je napravila još jedan uspeh vredan svake pažnje. Treće polufinale u dve i po godine, dokazuje da je Dragan Adžić stvorio velesilu u ženskom rukometu. Divota je slušati njegove tajm-aute, savete iz kojih izvire samo suština, kako taktička, tako i psihološka. Da bi čovek rekao malo, mora da zna mnogo. To je Dragan Adžić. Čovek koji očigledno zna mnogo i koji iznova potvrđuje da je „mercedes“ u svom poslu. Nisam jedini koji bi voleo da ga vidi u muškom rukomet. Što pre.

Za sam vrh nedostaje više igračica. Igra sa četiri beka i jednim pivotmenom uzela je danak. Milene Knežević nije bilo na terenu kada je to bilo najpotrebnije. Devojka koja je neopravdano ostala bez titule MVP-a EURO 2012 u Srbiji iza Anje Edin, nije bila „ta“ u odlučujućim momentima. S obzirom da je reč o igraču koji nema tu vrstu stega da posustane kada je najvažnije, psihička i fizička istrošenost je najverovatniji razlog njenih loših igara u Budimpešti.  Onih 0/7 u duelu sa Španijom nije moglo da se nadoknadi.

„KADA PORASTEM BIĆU JOVANKA RADIČEVIĆ“

Ne razumeju stranci koje to reči diraju Jovanku u srce dok „urla“ za vreme svoje himne, ali veoma dobro vide, kada ova đevojka sa dva srca, krene da grize gumu od „Gerflora“, sve za pobedu svoje reprezentacije. I u rukometu, i u životu, bilo bi lepo imati takvu energiju. Jovanka, moj naklon do poda. Padala na glavu kao desno krilo, vozila slalom u kontranapadu ili se tukla sa po dve glave višim „pivotmenkama“ na crti, kao zamena za Suzanu Lazović, Jovanka je uvek hit. Hrabrost nikada ne izlazi iz mode.

„LOU-KIK“ PROTERATI IZ RUKOMETA

Da li se slažemo da, ako neko padne sa „drugog sprata“, ostane da vrišti u bolovima i bude onemogućen da igra odlučujućih pet minuta meča za polufinale EP ili dobije „lou-kik“ u trećem napadu i ostane da hramlje do kraja meča, to ne želimo da gledamo i takve pojave moramo da eliminišemo iz rukometa? Nije ovo priča o Suzani Lazović, već o grubosti koja prolazi kroz pukotinu u zidu krutih i dovoljno nedefinisanih pravila rukometne igre. I nemojte onu „neka ide na balet“, jer nam već dovoljno dece fali u rukometu da bismo bilo koga terali. Mi sa baleta treba da dovodimo decu, a ne da im ogadimo naš sport i ostavimo šokirane borilačkim veštinama pojedinaca, kojih nema u rukometnoj metodologiji. Siguran sam da su roditelji širom sveta uzeli svoje devojčice za ruku i pohitali u škole rukometa, čim su videli kako Polman pokušava da pronađe naftu posle starta Lazović.

„Lou kik“ izbaciti iz rukometa. Suzanu Lazović, ali i još neke, prilagoditi pravilima. Kako? Vrlo lako. Recept je pokazan u Zagrebu, kada je prvo „klanje“ Torstenson okarakterisano kao direktan crveni karton u devetom minutu. Isto tako, i onaj Šveđanke, kada je u kontri „dala ubrzanje“ Majdi Mehmedović u meču za bronzu.  Ponoviće još jednom-dva puta, a onda više neće. Bio jednom jedan Didije Dinar. Tukao je kao kromanjonac, svi su se zgražavali, a onda je postao sinonim za defanzivca.  Napravio je čovek nauku od toga što mu lopta za rukometni trening nije bila potrebna…

NEAGU – PRINCEZA JE PONOVO NAJBOLJA

Ko je najbolja rukometašica na svetu ove godine? Kristina Neagu. Vratila se rumunska princeza na svetski vrh. Da se nije povređivala i odrasla preko noći, ne bi se odande ni skidala. Inteligencija, najjači šut na svetu, pregled igre, sila koja Boga ne moli. I operisano rame, i operisano koleno, sve je to iza nje. Napravila je potez karijere da ode u Podgoricu. Sada je na putu da postane jedna od najboljih svih vremena. Nosila je Rumuniju, bez nje ta ekipa nema ni boju, ni miris, ni ukus…

KAD MISLIŠ NA EKIPU MISLIŠ NA „GUERRERAS“

Handball-Planet je izbacio listu najboljih igračica na planeti u 2014. godini. Među 32 najbolje po mišljenju novinara iz 17 zemalja, samo Karmen Martin dolazi iz Španije. To dovoljno objašnjava, kakva je „klapa“ ona koju vodi Horhe Duenjas. Nema velikih imena, ni jedna nije ni blizu najbolje na svojoj poziciji, ali su zajedno – moćne. „Totalni rukomet“ je najbolja definicija. Igra se u jednom ritmu, akcije se nižu kao na traci, voljni momenat uvek najveći, nema malodušnosti, ima više ili manje kvaliteta. Na „Ratnice“ niko ozbiljno ne računa već godinama, a one godinama prave rezultate. Imaju medalje i na SP i iz Londona. I ponovo niko neće računati na njih, i ponovo će uzimati medalje…

PITLIK POKAZAO GDE IDEMO?

Mađarska je ostala u šoku. Danska je igrala svih 60 minuta sa sedam igrača u napadu. Omalena Kristina Kristiansen se natrčala sa markerom, ali i golman je bio dovoljno brz na izmeni. Mađarska nije imala rešenja za igru 6 na 7. Dva pivotmena i tri beka Danske su matirali domaćice. Da li je ovo budućnost rukometa?  Da li ćemo u neko skorije vreme možda gledati i golmane specijalizovane da glume „stative“ u napadu svog tima ili pak igrače koji su odlični među stativama?

DRAGE DAME…

Hvala na lepo godini i doviđenja. Sada je vreme za Katar. Plamene pustinjske zore čekaju rukometni svet. O njima uskoro…