KOLUMNA: Pad i uspon Istočnog bloka - Balkan-Handball.com
Naslovna Analize KOLUMNA: Pad i uspon Istočnog bloka

KOLUMNA: Pad i uspon Istočnog bloka

zika.bogdanovic
3 komentari

PIŠE
ŽIKA BOGDANOVIĆ

Videli smo najbolje i videli smo najgore. Jedino što nismo videli ono što jeste. Iako se podeljena rukometna Srbija gloži oko toga, realnost nije bila ni Gdanjsk, ni Niš. Ona stanuje negde na pola puta.  Put do Hrvatske su svi srpski rivali popločali investiranjem u rukomet, pa tako se desi da i rezervna bekovska linija Meškova iz Bresta pojačana junošama SKA Minska rasturi srpski tim u sred „Čaira“. Gazda Meškova je pre nekoliko godina odlučio da finansira čitavu regionalnu ligu i plaća prevoze i smeštaj svima od Ljubuškog do Prešova, kako bi digao svoj klub, a sa njim i tada prosečne, Nikulenku, Šilovića, Babičeva, mlađeg Rutenku. Za selektora su 2009. godine doveli čoveka koji je 16 godina radio u Bundesligi. Pre samo četiri godine, još uvek su bili „tanki“ za nivo Srbije na SP u Saragosi, ali srpski pad u svakom pogledu je srazmeran njihovom usponu.

Pet-šest godina pre Belorusa su to počeli da rade Poljaci. Dva vrhunska kluba, svi reprezentativci vraćeni u domaću ligu, trener sa pedigreom pobednika Talanta Dušebajeva koji trenira igrače i u klubu. Rezultate dobro znate. Tri medalje sa Svetskih prvenstava i jedna olimpijska. Pašće zbog (ne)rada u mlađim kategorijama, već su u Gdanjsku i Klužu videli gde su kada nema braće Jurecki i spremnog Šmala, a teret preuzmu neki mlađi igrači, ali se i na tom polju popravljaju.

Sada to rade Rumuni. Izabrali su trenera koji će da ih vrati u svet rukometa – jednog od najboljih na svetu, dvostrukog osvajača EHF Lige šampiona sa Barselonom. Tradicija nesporna, višestuki prvaci sveta sa klubovima koji su vladali svetom pre 40 godina, ženska reprezentacija na nivou, a muškarci 22 godine čekaju plasman na Evropsko prvenstvo!? Ambiciozni klubovi niču kao pečurke, neki se gase zbog alavosti i dugih prstiju lokalnih gazdi, ali generalno novca za rukomet ima. Paskval je „parohiju“ obilazio i pre nego što je potpisao ugovor, snimao teren, pričao sa ljudima, upoznavao igrače, sakupljao informacije. Na kraju je stavio paraf do Tokija. Zato je posle pet treninga to tako dobro izgledalo i pored toga što rumunski igrači na „rukometnom kantaru“ i dalje najmanje vrede u grupi.

Kako je Srbija ušla u novi olimpijski ciklus, sa svom problematikom izbornog procesa u RSS – dobro je i prošla. I pored svega gore napisanog, Srbija i dalje ima igrače. Nema mnoge druge stvari, ali igrače da se plasira na veliko takmičenje – ima. Ljubitelji apokalipse neka odjašu u nepoznatom pravcu, jer čemu omalovažavanje kvaliteta Nenadića, Stojkovića i drugih? Svako je izmeren na tržištu, zna se koliko vredi i koliko traje. Gde ko igra, zna se. To što se ista ploča vrti godinama, to nije stvar za igrače…

Elaborat o srpskim klubovima, igračima koji igraju za čips ili ništa, odnosima u rukometnoj zajednici, nesvesti gde smo i koliko vredimo, poziciji u državi, nije potreban. U celom tom galimatijasu umor je efemerna kategorija. Već danas mnogi reprezentativci svih zemalja igraju mečeve za svoje klubove širom Evrope. Ritam je takav-kakav je, profesionalni sport je surov, svima isto daje, ali i zahteva.

Da se pobedilo u Nišu, a izgubilo u Gdanjsku, situacija bi bila mnogo jasnija, iako bi na kontu bilo isto bodova. Ovako rukometni puk ostade sluđen.

Filip Mirkulovski i Naumče Mojsovski baš fale Makedoniji. Mnogo će vode Vardarom da poteče dok mladi Taleski, Nelovski i Kuzmanovski postanu nosioci igre, a ta škola će i da košta. Školarina bi mogla da se zove Svetsko prvenstvo, a učitelji su pored Line Červara, i Kire Lazarov, Borko Ristovski, itd. Ništa što se nije očekivalo. Pad Makedonije morao je da se desi, a na svima je da rade da on traje što kraće, posle čega će ti klinci sa po par sezona EHF Lige šampiona na leđima krenuti uzlazno. I rezultat i promena nosilaca igre, to zna da boli, a to „rukometna nacija“ često ne želi sebi da prizna. Sada na naplatu dolaze greške iz prošlosti. Bez obzira i na to, već se godinama svi pitamo ko igra za te Čehe kada igraju na domaćem terenu?

Bosanski ljubitelji rukometa su u laganoj novembarskoj depresiji. Stvorila se slika da će odlaskom Dragana Markovića Marke početi da teče med i mleko Lašvom, Bosnom i Neretvom. Marković je bio rukometni alhemičar, koji je iz perspektive života u Nemačkoj dobro znao da izvuče maksimum iz situacija u kojima se nalazio kao selektor zemlje u kojoj su glave okrenute na razne strane, a džepovi prazni. Često su to bili i naizgled nerazumljivi „folovi“, ali primereni haosu u kojima je morao da spaja i sastavlja. Koliko je njegov mandat bio uspešan ovenčan plasmanom na SP u Katar, videlo se po mandatu njegovih prethodnika, a ni novi selektor Bilal Šuman ne može da dobaci preterano dalje. Čoveku treba dati poverenje i pružiti šansu da promeni nešto u željenom pravcu do poslednjeg zvižduka u borbi za Hrvatsku. Ova generacija BIH rukometaša ima svoj rejting, iskustvo i nivo ispod koga ne sme da ide. To podrazumeva i dve pobede nad Finskom, ali i nadu da bi se Austriji mogli revanširati.

Jedino Slovenci sanjaju slatke snove o Hrvatskoj 2018…

Možda vam se dopadne

3 komentari

Mile Ilovaca 08/11/2016 - 23:21

Oni koji su izboremu RSS vodili kako su vodili, imenovali selektora kako su imenovali, sa svakim danom, mesecom, bice u sve vecem problemu. Upornost da se preko politike pokaze da se moze skociti na mesec pokazace se u vremenu obice se o glavu akterima. Bez vojvodine i kosova u skupstini RSS ce pre ili kasnije sam od sebe da se urusi, a bolje nije ni zasluzio. Kada je LEGENDAMA nudjen kompromis ponavljali su svoju mantru „nista nevalja, dotakli smo dno“ , evo vidimo da posle dan, ima mulj, pa tek ilovaca do koje jos ne dojosmo. Ali docicemo.

Odgovori
Podesta team 09/11/2016 - 10:25

Kako je Srbija ušla u novi olimpijski ciklus, sa svom problematikom izbornog procesa u RSS – dobro je i prošla. – pa sto vi novinari ne progovorite o tome sto znate. Koja je to problematika ? SNS u izbornom procesu ? pretnje, ucene …
I pored svega gore napisanog, Srbija i dalje ima igrače. Nema mnoge druge stvari – pa recite nam sta nema ? Nema Savez kakkav treba da ima ? Nema UO popunjen. Ima VD Gen seka . Ima VD selektora kome je istekao mandat ali koj kaze igracima da treba da se navikavaju na njega. Ima potpredsednika koji izjavljuje „sve cu da vas smenim“. Ima Butuliju neuspesnog selektor ai grobara Zvezde koji izjavljuje njegove tripove o Skajvokeru i DartVejderu !?!?!
Uz sve to … dobro je RSS ziv. Dobro se Boza Promena nosi sa tom bulumentom kvazi ljudi.
Ali dobro se i vi novinari nosite sa tim.
Samo cutite i dalje.

Odgovori
amater 10/11/2016 - 16:58

Žiko čoveče, kad kažeš Belorusi napravili klubove pa reprezentaciju, Poljaci uradili, Rumuni uradili, Slovenci mirni itd.. Jesu li te klubove pravili njihovi savezi ili država ili biznismeni ili državni biznismeni? To nigde nema veze sa savezom i ti to dobro znaš već deset godina ali za novnarstvo treba hrabrost. Kad je trebalo niste je imali. A mi smo od svih tih jedini imali medalje i podldogu za to. Vama je lakše bilo da udarate po rukometu i savezu (žurnal i bljuc više naravno) a onda što bi i politika pomogla kad imaju izgovor da kažu tamo je loše čitali smo u novinama. I tako smo jedini ostali u dvadesetom veku u istočnom bloku iako smo do 2013 stigli 21 vek. A sa dvadesetim vekom eto ovakvog saveza, paralegendi, nerealnih očekivanja i povratka u prošlost. Ali znaš onu emisiju Tražili ste gledajte.

Odgovori

Ostavi komentar


Korisni linkovi

Izbor urednika

Najnovije

Copyright © 2023 Balkan Handball

 

Adblock Detected

Please support us by disabling your AdBlocker extension from your browsers for our website.