Balkan-Handball.com

KOLUMNA: Pitanja čitalaca

Tina (21): Dragi Balkan-Handball, nadam se da ovo pismo neće završiti u recycle bin-u, molim vas recite mi šta se desilo sa hrvatskom reprezentacijom i da li će Lino ostati izbornik?

Balkan-Handball : Draga Tina, svima nam je jasno da ovo sinoć nije bila ona Hrvatska na koju smo navikli, već jedna veoma neubedljiva reprezentacija, kako neko reče haotična, otprilike kao neke koje već obitavaju na Balkanu prilično sličnog izgleda. Kada preko 30 minuta, u serijama, ne postigneš gol, makar i protiv jedne Argentine, odlične ekipe prosečnih igrača plus Simonet, onda nemaš čemu puno da se nadaš. Pobede te plus te još i prebiju, bukvalno iskrvare za pobedu. Argentina u fazonu krv, znoj i suze, a Hrvatska bez energije totalno. Ova selekcija ima previše divnih momaka, jedan Vuja bi rekao “za zeta”. Kad vidiš sva ta fina lica Mamića, Šebe, Ivana, Josipa, shvatiš da im fali još “mangupskog” staža, kupljenog od starijih igrača. Malo je danas bio jedan Čupić. Stekao sam utisak da nije bilo Pešića, bilo bi, sramota me da kažem, i 10 razlike za Argentince. Ima jedna pesma Hajde polako, hajde lagano iz koje ja često citiram deo koji kaže “ne znamo kuda idemo, ali to dobro radimo” pa ću je upotrebiti kao kratak opis hrvatske igre u napadu. Bilo bi glupo da napišem samo “jezivo”.

Selektoru Argentine Kadenasu pašu ovakve ekipe kao njegova Argentina, energične, kakav je i on sam, samo malo mladji od Červara, sa max jednom zvezdom, ali zato poslušne i trpljive do bola. Velikog bola kažu njegovi bivši igrači. Utrenirane pre svega. Ali rezultati su tu. Malo je drugačiji od drugih španskih trenera, ume da bude i krut, ali rukomet drži u malom prstu. Pripremio je vrhunski utakmicu. Na stranu što bi kod legendarnog Mikele Obradovića, sa onako podignutim rukavima trenerke prošao sa pitanjem da li je krenuo da pere veliki veš, a kod drugog Mihaila, ne manje legendarnog Radosavljevića, ne bi prišao ni stolu za ručavanje, a kamoli terenu, dok ne dovede opremu u red. Sve se ovo da promeniti u jednoj utakmici. Od Hrvatske ništa ne zavisi, ali od njih možeš očekivati neočekivano, da izgube od Argentine i postanu svetski prvaci, ili da izgube od Argentine i pobede Dance, sve je moguće.

Što se Lina tiče ne uzimaj to zdravo za gotovo što je rekao o odlasku, stari lisac je to, jedan veliki psiholog, koji zna volšebno da pretvori situaciju iz minusa u plus. Da nije bilo korone, verovatno ga ne bi ni gledali sada ovde, ali čudni su putevi Gospodnji. Ono što mora da se prizna i to sa tugom da se prizna je da to vodjenje ekipe ne izgleda kao nekad. Prosto ljudi pokraj malih ekrana više ne žude toliko za čistim zvukom tokom hrvatskog tajm-auta, jednostavno znaš da je premalo starih fora koje upale, a još manje taktičkih saveta. Posebno u napadu. Ja još nisam čuo nijedan. Izgleda tako, da se sve svelo na to, da kada ne ide igraćemo 5:1 sa Duvnjakom u odbrani ili 7:6 u napadu. Nisam ni čelnik, niti savetnik HRS-a, ali za mene, u slučaju Lininog odlaska, bi logično bilo da tandem Horvat-Vori odradi olimpijske kvalifikacije pa da se onda pravi presek stanja, jer je premalo vremena i nula okupljanja do odlaska u Francusku na super jake kvalifikacije. Lina čekaju seminari, razne trenerske udruge i savetničke pozicije. Ne mogu da kažem da je najbolji hrvatski trener u istoriji, ali najtrofejniji jeste i mnogo će vode proteći Hrvatskom da to neko stigne i prestigne. Jednog dana, koji god to bude, kada ode sa selektorske pozicije, kada budete pričali o Linu moraćete da ustanete, jer ono što je on doneo hrvatskom rukometu nije niko i nemerljivo je.

Minčo (24): Zdravo Balkan-Handball, volim rukomet, vi ste mi omiljeni sajt i čitam vas svaki dan, samo tako nastavite. Moje pitanje je da li se slažete da treba opevati rekvijem za makedonski rukomet ili makedonski rukomet treba opevati u desetercu? Nadam se da me razumete. Hvala.

Balkan-Handball: Sjajno pitanje i drago mi je da tako mladi čitaoci mogu da naprave jednu takvu postavku cele situacije, žao mi je samo što ste u manjini. Ja sam lično uvek za deseterac tipa:

Mili bože, čuda velikoga,

kad se sleže makedonska vojska,

vojska velikih rukometaša,

u toj vojsci petnaest igrača,

i šesnaesti skopski car Lazarov.

Mnogo je radosti rukomet doneo makedonskom kolektivnom sportu i dragi prijatelji to ne smete zaboraviti. Možda i najviše. Svi makedonski treneri ugradili su sebe u prethodne uspehe i neuspehe pa ne bi bilo pošteno da se neizvesna budućnost pretvori u rezultat samo jednog, ovog trenutnog. Makedonski rukomet je u problemu, kao što smo već pisali, a i ne treba biti puno pametan i sabrati dva i dva. Svaki nacionalni rukomet počiva na klubovima i proizvodnji igrača u njima. Igrač se postaje u klubu, reprezentacija je ta koja te nadogradi i dodatno ispromoviše. Ako Eurofarm, kao sad možda i najzdraviji klub Makedonije ne uradi nešto na promociji nekih novih domaćih igrača loše vam se piše. Ne isključivo oni, svaki MKD klub mora da ima istu funkciju. stvaranje i promocija nove generacije makedonskih rukometaša kadrih da u kontinuitetu vode Makedoniju na velika takmičenja. Jednostavno znam da je to tako i ne može, barem u našim uslovima biti drugačije. Pa neka vam dobar primer bude poslednji sastav reprezentacije Srbije u kojoj je na jednoj utakmici bilo čak 10 igrača koji su prošli obuku kroz jedan srpski klub. Nije njih sadašnji srpski selektor obučio da igraju, on ih je ubedio da mogu i objasnio im kako, a drugi su prolivali znoj sa njima tokom procesa zvanog stvaranje igrača. Dugotrajan je to proces, neko ga plati ovako, neko onako, ali je jedini ispravan i daje rezultate.

Dragi Balkanhendbolovci, hendbolaši ili sebe nazovite kako hoćete, svi vi koji nas čitate, bodrite svoje nacionalne timove i kada im ne ide, a ne po starom dobrom običaju dizati u nebesa pa bacati blato i nazad u roku od nekoliko meseci, čuj mene dana-meseci. Bodrite svoje, ali bodrite i komšije pa ne može nam Egipćanin biti bliži nego Makedonac ili Bahreinac nego Hrvat.

Jedna divna narodna srpska pesma “Dušanova ženidba”, koja je himna nacionalnom ponosu, u desetercu, na samom kraju poentira stihovima: “Teško svuda svome bez svojega!”

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *