Ako kojim slučajem PSŽ narednog maja osvoji EHF Ligu šampiona, skromne zasluge bi mogle da pripadnu i Balkan-Handball.com. Da me ne shvatite pogrešno, nisu moje, jer one idu na račun velikog prijatelja našeg sajta, izvesnog X.Q, koji je posle meča u Istanbulu uzeo izjavu od Noke Serdarušića – pravi “breaking news” u svojoj srži. Tako vam je to u novinarstvu. Biti na pravom mestu, u pravo vreme, pa naleteti i na nervoznog kouča, koji se Francuzima ne može obraćati na francuskom, ali može na srpsko-hrvatskom, i to veoma rečito, kako to na maternjem ide, smisleno i sa porukom, koja više ne obilazi svet ko Šekularčevi golovi iz Čilea 1962. godine, telegrafom, već u par sati.
Reče Nikola Karabatić:“Hteo je da nas udari u ego i uspeo je”.
Kolege iz Francuske su tražile prevod svake pojedinačne reči kako bi uhvatile smisao jer “nema ništa” na desnom beku i levom krilu znači da oni zlatni francuski momci, poput Onrubie i Barašea, jesu za bacanje u podeli karata velikih. Ona je zazvučala i kao jeres, s obzirom da je reč o ekipi koja je, evo, deset puta skuplja od Celja, a skoro duplo od jednog Kila.
No, prođe par nedelja od tog Bešiktaša, a PSŽ sve bolji, dovoljno dobar i za “nikada bolje” Celje. Ako su imali strpljenja sa Gardenom koji je svima išao na živce od prvog dana, sa Nokom tek neće biti problema. Mostarac će imati vremena da napravi ekipu kakvu želi sa Genshajmerom, Stepančićem i ko zna s kim još, pa i sa ovom “feleričnom” teško da će moći ispod Kelna.
Rukometni vikend iz snova u Celju i Zagrebu u ova dva dana je bila prava prilika za energetsko punjenje. Skoro 16.000 ljudi na tribinama, puno dragih ljudi, puno novih informacija i pogleda iz različitih uglova na rad Balkan-Handball.com, koji su uvek dobrodošli, kako bi se poboljšali i napredovali.
Dokaz da PPD Zagreb radi pravu stvar je i 10.000 ljudi protiv Visle, koja nije protivnik zbog koga će ljudi trčati u halu. Poenta je da su došli zbog svog kluba. Celje je rukometna institucija. Svom prijatelju Slavku Kolaru, jednom sjajnom rukometnom zaljubljeniku, rekao sam da ako moram da biram između Celja i Vesprema, klubova koji su po mnogo čemu slični, a najviše po halama – blizancima, ostajem u žutom. Možda je glasnije u Vesprem Areni, ali je lepše u Zlatorogu, prirodnije, svetlije, a i nema onog legendarnog mađarskog “najavljivača” koga ništa ne razumemo, a koji svojim kreštanjem izaziva klaustrofobiju.
Šalu na stranu, naravno. Važno je da su hale pune i da uživamo u rukometu.
