Balkan-Handball.com

OLIMPIJSKA KOLUMNA: Bojanini krugovi

Jedini predstavnik Ex-YU regiona na Olimpijskim Igrama u Tokiju biće ženska reprezentacija Crne Gore. „Zlatne lavice“ napravile su vrhunski rezultat i, ako hoćete, podvig izguravši olimpijski ciklus od Rija do Tokija uz lagano osipanje igračkog kadra i sve lošije rezultate nukleusa celog projekta crnogorskog rukometa – ŽRK Budućnost.

Uz najmanju bazu igračica koju imaju u Evropi i ne tako berićetnu naturalizaciju kao u prošlosti s obzirom da su profile kao što su Popović, Bulatović, Đokić, zamenile igračice nešto slabijeg ranga poput Batinović ili Pletikosić, crnogorski uspeh se može nazvati fenomenom i nastavkom najuspešnije priče kada je ženski rukomet u pitanju na ovim prostorima.

I treći put u nizu olimpijska crnogorska priča zavisiće od jedne od najboljih rukometašica svih vremena, Bojane Popović.  Nekadašnja Srpkinja koja je pre 15 godina svoju budućnost zavetovala Crnoj Gori, povukla je svoj nacionalni tim do najvećih mogućih visina, finala olimpijskog turnira u Londonu 2012. godine, gde su sestre Bonaventura „odradile posao“ u korist Norveške i osramotile naš sport na najvećoj sportskoj smotri. Posle neverovatne klupske karijere, Bojana je svoj reprezentativni potpis stavila na tom turniru na kome su iskusne Crnogorke merkale pobedničko postolje ipak iz „drugog reda“.

Četiri godine kasnije, Popovićka je bila žrtva svog super ega pomislivši da i posle nekoliko godina pauze sa par nedelja treninga može biti ono što je bila. Tu njenu suludu nameru u kojoj nije bilo nikoga da je zaustavi, platila je reprezentacija debaklom u Brazilu, a posredno i Dragan Adžić. Sjajnog stručnjaka, čiji je mandat bio ovenčan sa dva trofeja Lige šampiona i evropskim zlatom u Beogradu 2012. godine, zamenio je ubrzo Šveđanin Per Johanson, koji je Crnogorke i doveo do olimpijskih kvalifikacija.

Na Olimpijske Igre, međutim, otišle su sa Dancem Kimom Rasmusenom. Interesantna figura u svetu ženskog rukometa, koji je odigrao dva čudesna polufinala Svetskih prvenstava 2013 i 2015 sa Poljskom, potrajao u Vardaru ni mesec dana, a onda osvojio Ligu šampiona sa ĆSM Bukureštom, izgubio je posao u Podgorici iako je napravio ono što je trebalo. I više od toga.

Kako i šta je svlačionica i RSCG zamerio čoveku koji ih je održao u orbiti, ili je samo bio unapred planirana žrtva i neko ko je trebalo da postavi crveni tepih pred dolazak glavne zvezde Bojane, ostaje u domenu špekulacija.

Ono što se zna da će olimpijska sudbina Crnogorki opet biti u rukama rođene Nišlijke. Bez iskustva kada je u pitanju vođenje reprezentacije na velikim takmičenjima i sa slabijim rosterom u odnosu na London i Rio, ali nakon solidne sezone radeći u Budućnosti, Popovićka je krenula u novu avanturu gde bi mogla hrabro da pogine, ali s druge strane da vetar u leđa svojoj karijeri i zaleči rane iz Rija kada je napravljen debakl.

Grupa sa Holandijom, Norveškom, Južnom Korejom, Angolom i Japanom ne garantuje mesto u četvrtfinalu, iako se za olimpijske turnire zna da je teže doći do njih nego napraviti nešto na njima. Sve osim jedno od četiri mesta u grupi bila bi katastrofa, a sve iznad četvrtfinala čudesan rezuiltat.

Bojanini krugovi su spremni…

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *