Od ove kalendarske godine član stručnog štaba beogradskog Partizana postao je i Petar Žujović (42). Nekadašnji član kluba sa Banjice gde se afirmisao, a posle i vratio u sezoni kada se igrala EHF Liga šampiona 2012. godine (igrao je i u dresovima Dukasa i Paneliniosa), okačio je patike o klin prošlog leta u dresu Obilića. Iskusni internacionalac koji je igrao u Grčkoj, Norveškoj, Kataru, na poziv svog nekadašnjeg kluba pridružio se u ulozi pomoćnog trenera stručnom štabu kluba iz Humske 1 koji predvodi Dario Krželj.
- Napravio sam pauzu pola godine kada je došao poziv iz Partizana. Bavim se nekim drugim poslom po završetku karijere, ali rukomet je u krvi. To svi znamo ko je bio u njemu. Proradile su emocije i prema bivšem klubu. Zato sa zadovoljstvom i velikim entuzijazmom idem posle regularnog posla svaki dan na treninge. Najveća satisfakcija mi je da mladi igrači nešto usvoje od toga što im pričam. Kada im nešto pokažem, a oni to urade na terenu. To je paralela sa onim kada kao igrač postigneš gol. Ceo život sam u rukometu, ne znam ništa drugo da radim tako dobro. Svako van terena može da te prevari, ali na terenu si riba u vodi. Na svako igračko pitanje imam odgovor. To mi uliva poverenje da mogu da budem dobar i u ovom poslu.
Imao si dugu i interesantnu karijeru koja te vodila preko Kipra i Grčke do Katara, Norveške, raznih domaćih klubova. Završio si je u 41. godini…
- U životu ne možemo da predvidimo šta će da nam se desi. Nekada život te odvede u jednom pravcu, a ti si želeo nešto drugo. Hoćeš u Španiju, a završiš u Norveškoj. Put sportiste nije zapisan. Uvek je moglo i može bolje u životu. Volim da kažem da su neki mnogo bolji igrači prošli gore od mene, a neki koji su bili lošiji napravili su bolje karijere. Ne kajem se ni zbog čega. Naravno, uvek je san svakoga da igra za reprezentaciju, to se nije ostvarilo.
Kako je došlo do novog početka u Partizanu?
- Dobio sam poziv od predsednika Perkunića u januaru da pomognem svojim prisustvom i idejama momcima na neki način. Ekipa je izuzetno mlada sa ekstremno talentovanim momcima kojima je svaki trening i utakmica veoma bitni. Video sam šta fali, uvek ima nešto da se ispravi, naravno, u saradnji sa celim stručnim štabom. To daje rezultate, igramo bolje, imamo pomak u igri i individualnom razvoju. Partizan uvek ide na pobede, momci igraju mnogo bolje sa svakih novih 50 ljudi na tribinama, a publike je sve više na Banjici. To im je ogromna motivacija i nadam se da će igrati iz kola u kolo sve bolje. Drago mi je da su se te lepe stvari poklopile sa mojim povratkom u klub. Nadam se da ćemo tako nastaviti.
Drugi deo polusezone Partizan je krenuo pojačan sa iskusnim igračima poput Lazovića, Šotića, itd…
- Dobili smo na iskustvu, to nam je i falilo. I u razgovoru sa ljudima iz kluba, kada se povela priča o tome da li možemo da budemo konkurentni, svako je dao neko svoje mišljenje. Sale Blagojević to dobro zna da prepozna, Vuk je neko ko je od velike koristi i donosi kvalitet stavom, savetima i iskustvom. Mladen je imao tu neku situaciju u Španiji gde nije bio zadovoljan, iskoristili smo priliku. Mogu slobodno da kažem da je pokupio i neke fazone u Španiji koji nam daju dodatno na kvalitetu. Veoma je bitan igrač za ekipu u oba pravca. Sve se nekako poklopilo, svi imaju neke možda i previsoke ambicije, ali rekao bih da smo konkurentni svima u ovom trenutku.
U kratkom vremenskom periodu dva puta ste savladali Metaloplastiku, Vardar u SEHA ligi. Vojvodina je prvi favorit za titulu, šampionu se ne preti, ali gde je Partizan u toj trci?
- Šampionima se ne preti. Realno je da momci daju svoj maksimum, a znamo svi da se takmičimo sa ekipom koja ima najveći budžet. To svi znaju. Ništa to novo nije, ali nikada nije novac presudan ni u čemu. To je borba 6 na 6, lopta i 40×20. Ako budu bolji, čestitaćemo. Verujem da je nebo granica ovim našim momcima kada su maksimalno motivisani i skoncentrisani. Za sve je potrebno vreme. Oni dobijaju svakog novog dana. Vojvodina je kvalitetna i iskusna, a Partizanovi aduti mogu biti mladost, polet, navijači…
Dobru seriju prekinuo je ubedljiv poraz od Zvezde. Šta se desilo?
- Neiskusan sam u trenerskom poslu. To podrazumeva da kada pomisliš da je sve dobro, onda se desi utakmica kao što je bila protiv Zvezde. Onda kreće analiza, šta smo propustili u trenažnom procesu, zašto se desio pad. Desio se taj šamar, a to je i proizvod mladosti koja je nepredvidljiva. Nisu bili spremni na pritisak stalnog pobeđivanja, naišli su i na motivisaniju ekipu. Poraz od Zvezde se desio u pravom trenutku, da se osvrnemo, da postanemo svesni i na terenu i glavama da se ne živi od stare slave već da moraju da budu konstantni. To im se stalno postavlja. Ne postoji minuli rad, svaka utakmica je priča za sebe, na taj način utičemo na njih.
Kakvi su profili Kojadinović, Zečević, Petrić….
- Ne bih nikoga izdvajao. Sada gledate Petrića, Zečevića, Kojadinovića, Trnavca, a znam da postoje i još neki veći talenti za koje će javnost čuti. Tu je jedan mali, Vesković, koji je isto sjajan, i mnogo očekujem od njega u budućnosti. Dolaze novi momci, to je najveći kvalitet Partizana, da izbacuje kvalitetne igrače, da se prepoznaju i da se kvalitetno radi sa njima. To je interes Partizana, srpskog rukometa i reprezentacije na kraju krajeva.
Bilo bi lepo i neophodno i da se sastav sačuva i sve ode na viši nivo u budućnosti.
- Mislim da su svi igrači pod ugovorima i da će neko ko radi sa njima imati kontinuitet. To je sa jedne strane dobra situacija, a s druge je teško zadržati nekoga ko postane interesantan tržištu, a jasno je da je nekoliko njih to postalo. To je jedan prirodan proces u sportu. Neko kod odskoči ide dalje – jasan je na kraju razgovora za Balkan-Handball.com, Petar Žujović.
FOTO: ARKUS liga
