Balkan-Handball.com

Velimir Petković za 40×20 o „uspavanom medi“: Disciplina i Šiškarev najveći kvaliteti Rusije

Hit Svetskog prvenstva 2021 je Rusija. „Uspavani medo“ kako ga je selektor Velimir Petković nazvao u razgovoru sa Žikom Bogdanovićem za sedmi broj magazina Zajednice trenera Rukometnog saveza Srbije „40×20“ bio je glavna tema intervjua. Čovek koji je posle 30 godina rada u Nemačkoj promenio adresu i uputio se tamo gde u velikoj većini ne uspevaju treneri – stranci, „,majku Rusiju“, dao je interesantno viđenje svega onoga što je uradio po stupanju na novu dužnost…

  • U razmišljanju šta ću i kako da radim posle odlaska iz Berlina, dobio sam pozive od Meškova iz Bresta, Melsungena i reprezentacije Rusije. Bio sam najbliži Melsungenu, to je moja rukometna zemlja i govorno područje, ali oni su nudili saradnju na samo godinu dana. To sam automatski odbio. Imao sam razgovor i sa Meškovom, ali u toj situaciji mi je najinteresantniji bio taj „uspavani medo“, ruska reprezentacija koja je uvek bila tema na seminarima i u dugim noćnim razgovorima kakve vodimo mi treneri prilikom naših druženja. Šta se to događa u Rusiji, zašto je propao rukomet, onaj od koga smo puno učili, čekali svako novo takmičenje da vidimo nešto novo? Zašto ga više nema, zašto se gasi? Kontaktirao sam mnoge moje prijatelje Ruse, obavio sa njima razgovore, tražeći njihovo mišljenje o ovom fenomenu. To su sve bivši vrhunski igrači, osvajači medalja, imali su dobre evropske trenere. Od svih sam dobio iskrene odgovore. Bilo mi je čudno zašto je takva razlika između muškog i ženskog rukometa. I shvatio sam da je to neka evropska priča. Ako imaš dobre mecene, nije bitno da li je muški ili ženski rukomet u pitanju, napreduješ. Ulagali su u Zvezdu, Rostov, Ladu. Za mene je Trefilov jedan od najboljih svetskih trenera, simpatičan čovek, pun humora. Jako ga poštujem, i kada kažem najbolji, ne dodajem „u ženskom rukometu“. Rekao mi je da nikada neću naučiti ruski dok ne odem kod njega i ne popijem flašu votke. Nisam još uvek imao priliku, ali jezik učim redovno. Pomaže mi sada i rad u CSKA, ostane svaki dan desetak reči, nije naš toliko različit. Rekli su mi govori srpski sa greškama i to je ruski. Najviše prijatelja Rusa mi je rekla da su problem tamošnjeg rukometa treneri. To me je zaintrigiralo, šta to znači, jer se sećam Maksimova, Jeftušenka, Spartaka Mironoviča, Trefilova i drugih. Onda sam ovde nastavio da postavljam isto pitanje. Nije bilo novca u muškom rukometu. Treneri su se posvetili stvarima van rukometa jer su morali da prehranjuju porodice. To je jedna verzija zašto je stagnirao rukomet.

Nedostatak novca implicira i slab kvalitet u tamošnjoj ligi…

  • Pre neki dan kada smo pobedili NEXE sa 12 golova razlike, novinari su me pitali kakva je razlika između evropskog i ruskog rukometa? Ogromna je. Igramo i rusku ligu i to se ne može porediti sa onim što sam imao u Nemačkoj. To bih sada ja mogao da igram, to se ide peške, ne trči niko, nema razmišljanja u igri, nema ničega. Može li biti CSKA osvajač Lige Evrope, bilo je drugo pitanje. Rekao sam „može, ali za 4-5 godina“. Ogromna je razlika, razočaran sam sa kvalitetom. I moja supruga gleda utakmice ruske lige i kaže „Petko, pa to je katastrofa, kao da je treća nemačka liga“. I stvarno je tako. Moja prva utakmica na klupi CSKA počela je serijom 9:2 u uvodnih devet minuta. Posle devet minuta svi moji igrači su tražili izmenu. Svi do jednoga, a imaju sve uslove, fitnes trenera, glavnog, pomoćnog trenera. Radim puno s njima. Locirao sam problem i pokušavam da usvoje novine.

Dugo godina je reprezentacija Rusije funkcionisala kao „klub-reprezentacija“ u Čehovskim medvedima…

  • Baš je Trefilov rekao da neće biti lako sa ovom reprezentacijom napraviti rezultat. Sa reprezentacijom bi trebalo raditi kao sa klubom. Moj prvi korak je bio da odem u Čehov i popijem kafu sa Vladimirom Maksimovim. Prihvatio me oberučke, iako su me odgovarali i govorili da će mi zabiti nož u leđa. Rekao sam „Ne, to je moje poštovanje prema svemu onome što je on napravio i dao rukometu“. Dao je puno. Tamo se i dalje radi po istom sistemu od pre 20 godina, ali pre dve decenije bilo je puno centara poput Krasnodara, Astrahana, Volgograda. Bilo je više kvalitetnih igrača. Danas se ruski rukomet suočava sa nepripremljenošću i neshvatanjem modernog rukometa.

MORAŠ DA SE PRILAGODIŠ NOVOM VREMENU

Niste prvi koji pokušava da napravi iskorak u ruskom rukometu što se tiče stranaca. Uglavnom su se ti pokušaji završavali neuspehom. Da li ste shvatili njihov mentalitet i način na koji funkcionišu?

  • Prvi čovek Berlina Bob Haning mi je rekao da pre mene nikada u životu nije sreo čoveka sa takvom empatijom i sposobnošću da veže ljude. Tri meseca sam obilazio gradove, centre, upoznavao ljude po Rusiji. Imao sam veliku pomoć legendi Andreja Lavrova i Sergeja Budanova, koji su bili otvoreni i mnoge stvari mi govorili o Rusima. Imam u klubu Vinogradova, koji će napraviti veliku karijeru. Došao sam na trening kod Kulešova koji je bio pre mene u CSKA, a on i ne igra na dva gola, 14. igrač, ne trenira, ne razgovara ni sa kim. Pozovem ga u reprezentaciju, dečko se po prvi put smeje na treningu. Da li sam provalio mentalitet? Jedan nemački trener Jung Andreas, koji je Kaufmana i Hajnefetera napravio, rekao je da je najveći problem starijih trenera prilagoditi se mladim igračima. Uspeo sam. Pa, ne mogu da radim onako kako sam radio u Banjaluci pre 30 godina ili prvih 5-6 godina u Veclaru i sada u ovo vreme na isti način. Ne može isto. Zadrži ti svoj sistem, školu, ali odnos sa ljudima i komunikaciju moraš da prilagodiš. Igrači danas znaju sve, nemaju više tajni, ne možeš da ih foliraš i moraš iskren da budeš.

RUSIMA OSTALA DISCIPLINA

Da li su Rusi zadržali neki segment koji bi mogao da ih vrati u vrh?

  • Može se to napraviti, imaju disciplinu koja ne može tako brzo da nestane. Nije istina da se autoritet trenera izgubio. Fokin, Vinogradov, Atman, svi dolaze iz Volgograda. Momci kažu da se nikada nisu nasmejali na treningu i da je trener galamio od prve do poslednje sekunde. Nikada nije stajao sa strogošću, ali je napravio igrače od njih. Tako se autoritet stvarao. A sada, kako ih učiniti zadovoljnim, a izvući maksimum, e to je umetnost moja i mlađih trenera. Zato sam i uzeo jednog mlađeg trenera uz sebe, da ide po Evropi, da uči i gleda. Rusi su basen koji uvek daje nešto novo. Lavrov diže Stavropolj, počelo je da se radi u centrima. Pričao sam sa predsednikom Federacije da, kao mi nekada, plaćamo profesore po školama. Nekada smo davali po 100 maraka profesorima fizičkog, pa su onda gurali rukomet kao primarni sport. Konkurencija je velika, nudi se košarka, odbojka, nemaš više toliki broj ljudi koji dolazi na rukomet.

Predsednik Federacije Sergej Šiškarev je najbogatiji čovek u svetu rukometa, čovek na Forbes listi multi-milionera. Koji motiv ima da ulaže u rukomet i šta želi od vas?

  • Čovek je poslao avion po mene kada smo igrali sa Ukrajinom, onda možete da prepoznate šta treba očekivati ako pomerim rukomet napred, barem i malo. Zaljubljenik je u rukomet, ima puno rukometaša prijatelja. Ministar odbrane i predsednik CSKA je jedan od njih i on želi da mu pruži zadovoljstvo kroz ulaganje u rukomet. Pokušao je da vrati rukomet u Moskvu preko Spartaka, ali čim je promenio ime sve je drugačije. Želi jedno veliko zadovoljstvo da napravi svoj prijatelju, a uz to se zaljubio u rukomet. Bio sam bolestan 10 dana, svaki dan je slao doktore da me prate. Posle pobede nad Nexe-om poslao mi je poruku „Ne smeš više nikada da budeš bolestan“. Svi bi trebalo da budemo srećni sa takvim ljudima u rukometu – rekao je, između ostalog, Velimir Petković.

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *