Možda će ljubiteljima rukometa u Srbiji biti lakše od večeras, posle gledanja finala Kupa Srbije u fudbalu, koje je prekinuto zbog nezadovoljstva suđenjem, a kasnilo iz istog razloga, kao i ono u Jagodini prošlog vikenda – problema navijača. I da ne bude da su nam navijači problem, jer su oni nešto, za šta se bore sportski delatnici na brdovitom Balkanu, a njih je u Jagodini bilo i više nego dovoljno, tek, njihovo postojanje, donelo je trvenje i haos, koga nije smelo da bude. Možda je sportska Srbija imala i sreću da termin finala ženskog Kupa Srbije između Jagodine i Zaječara, bude poklopljen fenomenalnom pobedom Đokovića nad Nadalom na šljaci, pa između gemova, oni, koji su šansu hteli da daju i rukometu, nisu imali vremena da spoznaju razmere zavrzlame, koja je prevazišla sportski teren „JASSE“ i poduprela najnegativnije glasove, koji kazuju da u ovdašnjem rukometu ništa ne valja.
A puno toga je valjalo u Jagodini. Posle dve godine apsolutne dominacije Zaječara, osetila se prijatna, sportska tenzija pred finalni meč, a pitanje „šta očekuješ“ , kolalo je po dvorani i oko nje u satima pre početka. Ispostavilo se, možda više iz želje da se vidi egal meč, nego iz pogleda na sastave timova. Zaječar, napravljen da bi bio najbolji u nacionalnim okvirima, i pored katastrofalnog poraza u Evropi od Oldenburga i problema, koji su kasnije usledili, sa puno motiva je ušao u poslednji meč sezone, toliko, da je to prijalo svakom čoveku u hali, bez obzira za koga navijao. Sa druge strane, Jagodina, koje je imala odličan drugi deo prvenstva, iskočivši iznad ostatka superligaškog društva, posle debitantske sezone, u kojoj je, kao uostalom i Zaječar godinu dana ranije (2008/2009), lutala, smenjivala i postavljala trenere i igračice, dostigla je nivo igara, koji je pred domaćom publikom, mogao da garantuje kvalitetno finale.
I dok smo na terenu dobili pobednika, oko njega smo svi izgubili. U ratu dve uprave kluba ili bolje rečeno, dva gradonačelnika, nije bilo pobednika. Nisu to bili Jagodinci, koji su, slepo se držeći zakona, pokušali da spreče ulazak bubnjara – navijača Zaječara u halu, obaveznog dekora svih bundesligaških mečeva i šire, kao ni gosti, koji su dozvolili da zbog desetak ljudi, utakmica kasni 45 minuta, a teško dobijeni termin na RTS-u, koga toliko kritikujemo, bude potrošen na ružnu sliku o nama…
„Visok rizik“ nije bio pravi termin za halu u kojoj se okupilo 1700 gledalaca, uz puno rukometnog sveta iz čitave Srbije, koji je došao da odgleda jednu kvalitetnu utakmicu. Ljubitelji sporta u Jagodini ne pamte da je u poslednjih deset godina, na bilo kojoj sportskoj manifestaciji u gradu, došlo do problema i fizičkog razračunavanja na tribinama. Suparnike, svakako, niko nije mogao da nađe u miroljubivim i organizovanim navijačima Zaječara, koji su upotpunili kolorit i u polufinalu, kao i dan kasnije. Uostalom, setimo se meča od pre dve godine za ulazak u Super ligu između ove dve ekipe u istoj hali, kada je na tribinama bilo hiljadu navijača više, a nikome dlaka sa glave nije falila.
Dakle, kriv je onaj, koji je u palicama za doboše, prepoznao oružje, koje će biti upotrebljeno u samoodbrani ili napadu, kao i neko drugi, koji je u dobošima video razlog za ucenu. Kao da su oni srasli uz kožu ljudima, koji ih nose i kao da nisu, uz malo dobre volje, mogli da ostanu u autobusu, a sve u cilju da se izbegne haos, koji je nastao?
No, i ovaj, kao i prethodni gafovi, brzo će biti zaboravljeni. Toliko brzo, da će nam, sa jedne strane, prijati, što ih više neće biti na stupcima, dok će sa druge ta zaboravnost doprineti, da oni opet postanu aktuelni, kada nam to najmanje treba…
