Organizacija Eropskog prvenstva bio je korak ka najvišem stepeniku na kojem je ikada stajao makedonski ženski rukomet. Sledeći, međutim, neće biti ka novoj visini. Naredni korak, kako stoje stvari u ovom trenutku, odvešće jedinog makedonskog šampiona, Kometal Đ. P, a sa njim u paketu i žensku reprezentaciju, ili ako hoćete celi ženski rukomet na jedno ne toliko "veselo" mesto. Makedonski rukomet je uhvatio siguran kurs ka ambisu i pitanje je samo koliko je još vremena preostalo.
Šuškalo se jođ davno da će projekt EP biti zadnji iza koga će stati finansijski tvorac ženske reprezentacije i Kometala, do juče i predsednik Makedonske rukometne Federacije, Trifun Kostovski.
Tako i bi. Povukao se, i to još pre početka prvenstva. Koga nema, bez njega se može, ali situacija se nije poboljšala po završetku EP-a. Prvenstvo nije donelo očekivanu injekciju. Nije donelo nikakav pomak u rukometu, veće interesovanje sponzora. Dešava se sasvim suprotno. Mesto sponzora, plus, odlaze i oni koji su i dosad davali, koliko-toliko. Svetska ekonomska kriza došla je kao sasvim dobar alibi da se ne daju pare za sport. Povlačenje u ime globalne recesije.
Koliko je situacija ozbiljna, govori i fakt da je došao red i na idejnog tvorca kluba da se povuče. Osnivač i predsednik kluba, Ivan Bojkov, spreman je odreći se svoje omiljene kreacije, svog životnog dela, spreman je otići iz Kometal Đ. P-a.
Uputio je javni apel, objavio konkurs. Ko je spreman, neka izvoli, Kometal Đ. P. je sada dostupan, i to ne samo kao mogućnost sponzorisanja, već upravljanja. Ko da najbolju ponudu, imaće kompletnu vlast u klubu.
Ovim je uskratio alibi svim potencijalnim sponzorima, koji su ulazak u klub uslovljavali upravljačkim paketom, znajući potajno da je to praktično nemoguće. Sada će istina na videlo. Saznaćemo, da li je to bio samo alibi da se ne da lova.
Dok se to rešava, panika polako počinje da hvata igračice i sve koji rade u klubu. Pobeda na startu nove 2009, nad prvakom Evrope, zvenigoroskom Zvezdom, bio je poslednji pokušaj rukometašica da skrenu pažnju javnosti i sponzora na stanje u klubu. Ne reši li se ova situacija uskoro, neće biti više Kometal-a. Za par meseci, nekad ponos grada i države, otići će u brzi zaborav.
