Hrvatska je doživela kraj kakvom se nikako nije nadala – peto mesto pred praznim tribinama zagrebačke arene. Velika su bila očekivanja domaće javnosti, pa je veliko i razočaranje, čega je svestan i iskusni čuvar mreže Mirko Alilović.
-Apsolutno razumem frustraciju navijača, ali sigurno da je nama igračima najteže. Oni su ti koji na terenu daju od sebe i žive za to da naprave što bolji rezultat. Pukli smo protiv Francuza u prvom poluvremenu. Odigrali smo katastrofalno. Ali glave nam je došla ona utakmica protiv Šveđana u Splitu. Treba gledati napred, imamo mladu ekipu, dosta potencijala. Moramo stvarati tim za Tokio – počinje hrvatski golman razgovor za Balkan-Handball.com
Gde su bili problemi u igri?
-Realno, bilo je problema u svakoj utakmici. Nikako nismo uspeli pronaći taj balans, mogu reći da smo samo protiv Norveške uspeli da izbalansiramo i odigramo odličnu utakmicu, najbolju na turniru. Ogroman pritisak protiv Fracuza nam je došao glave. Mi smo tu sami sebe dobili, nisu nas oni pobedili.
Kako u budućnost?
-Naše je gotovo, ja sam završio reprezentativnu karijeru. I pre prvenstva sam razgovarao sa dosta ljudi, vratio sam se na nagovor Lina Červara. Šta je tu je, nikako nisam želeo ovakav oproštaj. Niko od nas nije. Imao sam užasne scene, kamenovali su kuću moje tašte tokom prvensta. Ne trebaju mi takve stvari. Doneo sam puno medalja ovoj reprezentaciji, uvek sam davao sve od sebe, srce na terenu je ostajalo svaki put. Nije uvek bilo idealno, i najbolji greše. Bilo bi nam lepše da smo malo više cenili te medalje koje smo donosili kući. Ovako, nadam se da ovaj trend bez medalje neće potrajati, da ne bi počeli da se hvatamo za glavu i previše cenimo bronzane medalje.
Realno, Hrvatska više nije deo velike četvorke svetskog rukometa…
-Tako je, moramo biti realni. Ako gledamo poslednja tri takmičenja, imamo samo bronzu iz Poljske. Sada treba odlučiti, da li dati šansu mlađim igračima ili i dalje verovati starima, to je stvar struke. Ali veseli me da imamo dobre mlade igrače, samo im treba dati pravu šansu da se kale, u klubovima ili u reprezentaciji na velikim takmičenjima. Videćemo šta će se žrtvovati od ta dva.
Červar je završio svoju misiju,, da li Hrvatska ima trenerski potencijal za željene rezultate u budućnosti? Da li je vreme za stranca?
-To je teško pitanje. Imamo mi dosta trenera koji su u evropskim klubovima. Ne znam šta da kažem po pitanju stranca, neke reprezentacije to rade, možda bi i to bilo rešenje, nisam sigurna, ali možda treba probati sa strancem. Čisto da vidimo da li to funkcioniše po internacionalnom sistemu. Međutim, ovo je hrvatska reprezentacija, mislim da će uvek imati prednost domaći treneri, ako ispunavaju uslove za vođenje reprezentacije – zaključuje Alilović.
