Cvetković: Sa ovakvim zalaganjem i dalje verujem…

Trideset godina pratim rukomet od vremena sjajne Metaloplastike. Normalno, najviše reprezentativne susrete na evropskim i svetskim prvenstvima. Mislio sam da ne možemo da postignemo kvalitetan rezultat pre svega i iznad svega što selektori nisu dorasli svom poslu. Sada posle ove utakmice sa Švedskom, radikalno menjam svoj stav. Nisu problem selektori, već igrači. Treba se za sva vremena zahvaliti našim vrsnim bekovima Šešumu, Nenadiću, Vujinu, Zelenoviću. Umesto njih ubaciti nove i sveže snage poput Jovanovića, Obradovića, Vorkapića…forsirati Đorđića…mlade ne istrošene koji imaju želju i samopouzdanja da se pokažu na ovakvim mečevima i koji ne drhte ni pred kim. Sramota je primiti gol u trenutku kada švedska ima četri igrača u polju ili ne dati gol kada je ista situacija. I sad će neko reći, kriv je Cvetković ili neko treći…
Identično postupiti u ženskom rukometu. Zahvaliti se za sva vremena Lekićevoj, Tomaševićevoj i Damjanovićevoj.

Nije lako Cvetkovicu. Rukomet u Srbiji izumire. Lako je bilo selektorima representacije SFRJ. Jaka liga. Rukomet i klubovi u svakom selu po Vojvodini, Srbiji…. jaki klubovi. Izabres najbolje i bacish im loptu i oni razvaljuju protivnike. Da Cvetkovic ima neke nove Kaline, Vujovice, isakovice, Jurine bio bi prvak Evrope sedeci na klupi sa rukama u dzepovima. Na zalost ima Nenadice i slichne likove. Zbogom rukomet. Bilo je za uzivanje onomad davno.