Danska je večeras savladala Rumuniju 25:22 i tako ostavila Srbiju u igri za drugi krug na Evropskom prvenstvu u Skandinaviji. Za to će biti potrebno da Srbija savlada Rumuniju u trećem kolu, sa tri (ako Danska savlada Španiju) gola ili sa minimalnom razlikom, ako Špankinje, kojim slučajem, naprave iznenađenje pa savladaju Dansku pred osam hiljada njenih navijača.
Da se razumemo, takva pobeda bi se definisala kao čudo i pre polaska za Alborg, pa je teško naći odgovarajuću reč, šta je sada, posle svega viđenog u 120 minuta igre Srbije na EURO 2010? Verujemo da su mnogi već opredeljeni oko našeg naslova u kome smo koristili i "nadu" i "mučenje". Kako god, ostaje nam da budemo uz reprezentaciju do poslednje sekunde poslednje utakmice na svakom velikom takmičenju, jer je reprezentacija svetinja i krajnji zbir rada svake rukometne zajednice, ma koliko god ko večeras bio nesrećan,gnevan ili bilo šta drugo, posle dva poraza, u kojima su pobede, čini se, bile nedostižne, već posle par uvodnih minuta. A to ovih dana "ubija" sve ljude, kojima je reprezentacija na srcu, i koji ih čekaju četiri godine.
Upravo završena utakmica između Danske i Rumunije, pojačala je, još više, utisak razočaranog rukometnog gledališta sa meča između Španije i Srbije. Kao da je bilo reči o utakmici nekog školskog prvenstva – punoj početničkih, ne samo, tehničkih grešaka i nelogičnosti, u kojoj je pobedio, onaj, koji je bio manje uplašen. To vrhunski sport ne trpi. Španija, daleko od igre sa kojom je osvojila srebro, a Srbija, daleko i od ekipe, koja je pre dve godine upisala tri poraza u Makedoniji…
Za prosečnog gledaoca RTS2, koji se sa rukometom sreće svakog decembra ili januara, ovo je bilo veče obeshrabrenja i njega smo već u najavi izgubili za subotu, kada će moći da se podvuče crta – žuta ili crna – ostaje da se vidi.
Photo: Uroš Hočevar
