Pivotmen reprezentacije Srbije, Rastko Stojković (31), ni na terenu, ni van njega, ne ostavlja mesta za podpitanja. „Omiljeni sagovornik“, složile bi se kolege – novinari, uvek otvoren za razgovor i priču van klišea, a sada posebno zanimljiv, zbog svega što je napravio u zemlji – prvom i najvažnijem protivniku Srbije na EHF EURO 2012, Poljskoj.
Prošlu godinu, zaključili ste porazom u meču sa Rumunima, koji je trebao da donese talas samopouzdanja, pred ono što vas čeka za desetak dana…
-Utakmica ko utakmica, ne vidim ništa tragično u porazu, niti nešto bajno u pobedu. Išli smo na mnoga takmičenja sa svim pobedama, pa ništa nismo uradili. Stručni štab je imao nameru nekoga da proveri, nekome da da još jednu šansu, tako da to ništa nije zabrinjavajuće.
Koliko si puta radio pričao o EURO 2012 za poljske medije u poslednjih šest meseci, od kada se znalo da otvaramo upravo sa njima?
– Puno puta, njihovo interesovanje je veliko. Gotovo 1000 navijača stiže na ovo EP. Poljaci vole rukomet, odmah posle fudbala je to sport broj 2. Oni dolaze spremni i željni da pobede u toj prvoj utakmici.
Poljaci su u padu, jedna generacija je na zalasku…
– Oni jesu u padu, zadovoljili su se uspehom koji su ostvarili u Nemačkoj i Hrvatskoj. Možda nemaju toliku želju za uspehom, ali ako se „sastave“, mogu svakome da naprave problem. Stvar je dana, motivacije, ako im se poklope stvari. Ako oni napadnu lagano, super. Dobiješ utakmicu dva razlike i puna kapa.
Igraš u timu koji predstavlja bazu poljskog nacionalnog tima, a trener Bogdan Venta je i selektor…
– Sve što oni igraju, igram ja i Kilceu. Prednost može biti što ću moći da kažem, ako bude interesovanja, šta mislim, šta je ideja i filozofija njihove igre.
Kako su te ispratili iz Poljske, da li si dobio neku poruku?
– Ništa specijalno, jako su bili korektni. Jedino mi je predsednik poručio da mi želi da postignem 15 golova, a da Poljska pobedi.
Da li se plaše da bi neodlaskom na OI mogli da ugroze razvoj tamošnjeg rukometa…
– Nemaju strah, oni su ubeđeni da će igrati u Londonu. Veruju da če Danci osvojiti EP, a oni tako, kao osmi na svetu izboriti mesto. Čak i da tako ne bude, veruju da će osvojiti to mesto, kao zlatni ili po plasmanu u Srbiji.
Po toj logici, čak i osmo mesto može da vodi u OI kvalifikacije, to može biti i naša računica…
– Nama se dovoljno puta namestilo, pa nikada nismo napravili rezultat. Matematika me ne interesuje. Najviše bih voleo da odem na Olimpijske Igre, ali u ovom trenutku, razmišljati o kvalifikacijama je samo nepotrebno opterećenje. Ideš na EP da napraviš najbolji mogući rezultat, a matematika je nebitna. Idemo na maksimum, pa ćemo videti, dokle ćemo..
U ozbiljnim si godinama. Da li smatraš da je 2012. godina može biti vrhunac tvoje karijere?
– U svojoj glavi još nisam raskristio koliko godina imam, tako da je to malo teško reći. Verovatno ću se 2017 2018, vraćati i praviti retrospektivu…
Čovek mora da bude svestan trenutka…
– Imam drugačije razmišljanje. Nikada ne želim da izgubim, makar danas igrao fudbal na treningu. Zbog tog poraza iznerviram se isto, kao i posle poraza od Rumuna. Ne dam da me neko pobedi. Tom filozofijom vođen, ne dam da me niko pobedi ni u 2012, 2013-toj, nikada. Ako shvatim da gubim redovno, okačiću patike o klin.
Da li misliš da će se „velike“ reprezentacije čuvati za London?
– Olimpijske Igre u rukometu su radničko-sportske igre. Imaš osam ekipa, polufinale i to je to. Čuvanje za OI je nerealna priča, jer imaš osam ekipa, praktično, tri, četiri ozbiljne utakmice. Sa jednom utakmicom si u borbi za medalje. Nema razloga da se čuvate za to, plus što se sezona završava u maju, ne bi li se svi spremili za OI. Što se rukometa tiče, OI je najlakši turnir…
Kako vidiš svoju ulogu u reprezetanciji. Često se povede priča oko toga da igraš samo napad, da si slabiji u odbrani…
– Svojom se ulogom ne opterećujem. Ako mi neko odredi šta treba da radim i bude zadovoljan s tim, super. Ako nije, Bože moj, niko nije kupio mesto u reprezentaciji. Na kritike se ne obazirem. Klupski sam se ostvario, imam ugovor, cene me. Prošle godine sam bio najbolji sportista regiona, ove godine sam treći. Nemam razloga da sumnjam u sebe i svoje kvalitete. To što je neko u klubu procenio da ne treba da igram odbranu, jer mu trebam za neke druge stvari, a neko drugi prihvatio, to je stvar koncepcije. U Nemačkoj sam igrao odbranu, od Zvezde, preko Fulingena i Nordhorna, godinama. Igrao sam odbranu u najboljoj ligi na svetu…
"DA NAM DECA NE IGRAJU SAMO ODBOJKU I TENIS"
Zašto je Venta tako odlučio?
– Zato što ne
ma drugog pivotmena. Ima realan problem da ne može da me zameni u napadu, kada se umorim. Čuva me, štedi. Kada igramo poljsku ligu, odigram i napad, i odbranu, ne 60 minuta, jer treba izdržati celu sezonu, tući se. On je tako procenio i sada su svi to prihvatili. Super, neću da ispravljam krive Drine i nekoga ubeđujem u suprotno. U Nordhornu sam tri godine igrao napad-odbranu, u petoj ekipi u Bundesligi, sad odjednom, ne znam da je igram. Ne pravim se pametan. Ko mi šta da zadatak, trudim se da ga ispunim. Ako postoji neko bolji, rado ću ustupiti mesto i radovati se medalji i afirmaciji mog sporta. Da nam neka nova deca igraju rukomet, a ne samo odbojku i tenis. Tenis je postao nacionalni sport….
Kakav si na golu?
– Veliki sam, pogodiće me neka – završio je sa osmehom Stojković.
