Današnja utakmica je bila borba, ali borba u velikom grču, koji nam nije omogućio da osvojimo oba boda. Kada se igra stegnuto i sa grčem, to se uvek najviše oseti u fazi napada. To se desilo protiv Nemaca, za koje uvek kažem, Nemci su Nemci, jer oni mogu da se vrate u igru kada to niko ne očekuje. To ih karakterše celo ovo prvenstvo. Pre par dana, posle utakmice sa Češkom, niko nije verovao da će oni danas imati ped bodova na svom kontu.
Vec četvrtu utakmicu zaredom igramo odlično u odbrani, a bez pravih rešenja u napadu. Još jedna velika predstava Stanicća i centralnih igraca u odbrani, koju mi ne uspevamo da pretvorimo u pobedu. Imali smo šansi da zatvorimo utakmicu ranije, ali smo razbranili Hajnevetera, koji je bio njihov najbolji igrač. Upali smo u njegovu šemu, ušli u verbalni rat sa njim, a to njemu paše, tada brani najbolje.(kada mu se da šansa za priču i provokaciju)
Odbrana je bila odlična, a kada je odbrana tako dobra, onda je logično da treba biti i više lakih golova iz kontre, mi to nismo imali. Zato smo morali da se mučimo i iscrpljujemo pozicionom igrom u napadu, gde nismo imali pravih rešenja protiv fizički jakih Nemaca. Danas nismo imali mnogo raspoloženih igrača u fazi napada. Imamo M. Ilića koji igra odlično u prvih četrdesetak minuta i u jednom periodu Ivana Stankovića, koji preuzima ulogu realizatora. Da bi se dobili, i ovi Nemci, potrebno je više pucački raspoloženih igaca. Falio nam je Vujin iz Vesprema, Šešum iz Rhein-Necker-Lovena, Rnić iz Göpingena i …
Imali smo 15-8 pa 16-10 i onda ulazimo u neki anti ritam gde dozvoljavamo Nemcima da se vrate u život za samo nekih sedam , osam minuta. Tada se oseća umor kod nekih igrača i možda ih je trebalo odmoriti, osvežiti i dati poverenje igračima sa klupe. Grešimo mi, a greše i suduje, prvo Norvežani ne sude igranje nogom od Rogischa ( lopta je išla Stojkoviću koji je bio sam na liniji) , što je normalno 2min. To omogućava Nemcima da postignu lagani gol iz kontre preka Pfala. Ipak, zadnja četiri minuta imamo nekoliko sjajnih šansi, ali ih ne koristimo. Ne koristimo i čoveka više, jer se odlučujemo za komplikovana rešenja. Ta nasa loša rešenja u napadu koristi i Rogisch, i postiže dva gola, kojh će se sigurno dugo, dugo sećati, jer i on ne pamti kada je dao dva gola na jednoj utakmici. Kristoferson, igrac sa nemačke klupe je stavio pečat na ovu utakmicu u igri sedam na pet i to u zadnjoj sekundi utakmice. Tipično za Nemce, ne predaju se NIKADA.
Pet bodova, ODLIČNO , dobiti Švedjane( koji su u mentalnoj i igrackoj krizi) i Makedoniju (koja neće imati za šta da se bori) u zadnjoj utakmici i veliko polufinale je tu.
Jos jedna drama u reziji Makedonije. Napeta i neizvesna utakmica do samoga kraja. Imaju loptu, siguran bod i 10 sekunda da taj bod pretvore u dva boda ali najboli igrač Makedonije K. Lazarov se odlučuje na sut prerano ( 5 sek pre kraja) sto je srećnim Dancima bilo dovoljno da daju pobedonosni gol. Mozda se trebalo čekati na završni šut do zadnje sekunde, ali kad neko ima sreću, kao što su imali Danci ,( da se lopta odbije pravo njima i da R. Toft iz ležeceg stava uspe da prosledi loptu dalje do Lindberga i on sigurno realizuje zadnju sansu), tu ne pomaže ništa.
Makedonci po scenariju iz predhodnih utakmica, vode i kontrolišu utakmicu i na kraju gube snagu a sa tim i koncetraciju sto omogućava Dancima da sa super raspolozenim M.Hansenom , B.Spelebergom i H. Lindbergom preokrenu, i uz mnogo sreće dobiju, faktički izgubljenu utakmicu.
Ovo je bila utakmica dobrih napada, a losihi i mekanih odbrana. Ovo je bio meču meču , K.Lazarov protiv M. Hansena.
Ova utakmica je jos pokazala da Danci nisu oni Danci sa SP iz Svedske, da su samo bleda senka onih Danaca.
Poljska – Švedska, mnogo čudna utakmica. 20-9 i 9-20 dva sasvim različita poluvremena. Dominacija i odlična prestava Švedjana u prvih 30 min i katastrofalni pad u drugih 30 min samo govori da u švedskoj reprezentaciji ne štimaju mnoge stvari. Nema onog švedskog elana, tvrde odbrane i organizovanog i disciplinovanog napada. Ujedno nema pravih i pravovremenih odluka sa klupe.
Sve je nekako raštimovano i anarhično kod Švedjana. Nemoguce je da jedan flaster može da poremeti toliko igru jedne ekipe nao ovom nivou. Sada su to uradili Poljaci Švedjanima sa flasterom na Kimu Anderssonu, a pre neki dan Dancima na M. Hansenu i vratili se iz mrtvih u obe utakmice. Da li je to loša priprema na takticko-tehničkom planu, los izbor igrača , loše vodjenje ili loša psihološka priprema za ovo najteže reprezentativno takmičenje?
Pozdrav!
Kos
