Šta reći posle ovakve utakmice, nego, odlično, fenomenalno…Kada ovo kažem, ne mislim samo na rukomet kao igru, već na rukomet kao zabavu, kao priredbu, kao spektakl, počevsi od igre pa do publike i ambijenta.
Prvi dan, nervoza i mala stegnutost, a ova druga utakmica je pokazala naše pravo lice, dobra odbrana sa, opet, odličnim Stanićem i mnogo strpljivji napad sa raznovrsnijim rešenjima. Opet smo dali malo golova ali ne smemo zaboraviti da smo danas igrali protiv jedne mnogo bolje i ozdiljnije selekcije. Protiv Danske, protiv koje smo uvek imali problema i ne smemo zaboraviti da smo primili samo 22 gola. To je potvrda jedne odlične i požrtvovane odbrane na čelu sa Stanićem.
Prvo poluvreme smo imali kontrolu nad danskom levom stranom, Mikaelom Hansenom i Nikolajem Markusenom, ali probleme nam je zadavao Kasper Söndegaard na desnoj strani. Prolazio je , šutirao je i pravio je penale. Mali pad doživljavamo pred kraj prvog poluvremena kada Danci odlaze na tri razlike ali gol Toskića u zadnjim sekundama nam vraća snagu i volju za jedno dobro otvaranje drugog poluvremena.
Drugo pluvreme krecemo odlično i već posle pet i po minuta smo u rezultatskom egalu, a vec u devetom minutu preuzimamo dirigentsku palicu. Danci počinju da budu nervozni. Sve kockice se slazu u našu korist. Publika nas diže jos više , a Danci sve vise gube ritam i kocentraciju. Wilbek menja i Landina i to je znak da nesto ne štima u njihovoj igri ili su, možda, zatečeni atmosferom. Sigurno je da Danci nikad nisu igrali pred ovakvom publikom i ovakvom atmosferom, pred publikom koja zna da nosi i digne svoju ekipu iz teških situacija, a bilo ih je u toku utakmice.
Sve ovo sto je bilo lepo, pokvarila je Vučkova povreda, ali se nadam da nije ništa strašno i da će uskoro na teren, jer nam treba.
Sada, da , sada nam predstoji ono glavno , sacekati medju grupu hladne glave i sa obe noge na zemlji i polu finale je tu.
Poljaci su odigrali onako kako se i očekivalo. Poleli su loše ali su se uozbiljili pred kraj prvog poluvremena i doveli utakmicu u one tokove kako su želeli. U tome im je pomogla bleda i neorganizovana Slovačka. Po njihovoj klupi se vidi da nemaju ni volje ni želje, a verovatno ni kvaliteta za ovakve protivnike, što se odražava i na igru. Kako bi se reklo u žargonu – TANKI SU-.
U ” B ” grupi opet drama koja se, nažalost, zavrsava na štetu Makedonije. Opet isti scenario kao protiv Švedske, ali ovoga puta Kiro Lazarov i družina nisu imali sreće, a možda ni snage za još jedno iznenadjenje. Svi ti promašaji na kraju su samo potvrda da Makedonija ima mali fond igrača i da su im falile rotacije glavnih igrača.
Švedska je uspela da se vrati u život pobedom nad Česima. Sada ce Švedska biti opasan protivnik u glavnoj grupi. Švedjani, kao i uvek sa jakom odbranom i dobrom kontrom, mogu da iznenade svakog. Treba ih shvatiti ozbiljno.
Pozdrav!!!
KOS
