Ostala je još samo jedna utakmica do ostvarenja svih snova ljudi iz i oko srpskog rukometa. Borba sa Dancima (nedelja, 17 časova) za zlatnu medalju na Evropskom prvenstvu u našoj zemlji počinje u nedelju od 17 časova. Jedini čovek, koji zna kako se osvajaju zlata u srpskom timu je selektor Veselin Vuković:
– U finalu može da odluči i igrač koji ništa nije igrao čitavo prvenstvo. To je posebna priča. Pokušaću da im objasnim da idemo u utakmicu, kao i do sada, kao što smo došli ovde, da se niko ne opterećuje. Timskom igrom i požrtvovanjem, pokušaćemo da pariramo Dancima do poslednjeg momenta. Oni su u ovom trenutku svežiji od nas. Videćemo kakva je situacija sa Manojlovićem i Vučkovićem. Nikčević je na terapijama, Šešum je u bolnici. Pokušaćemo da ovu šansu iskoristimo…
Da li sada psiha odlučuje…
– Verovatno, ali sada je ono „srce hoće, a „ono“ klokoće“. Moramo da se nosimo sa velikim brojem povređenih, ušivenih, itd. Čujem da je i Hansen nešto povređen. Ne radujemo se da bilo ko fali u protivničkoj ekipi. Gledam sportski, uvek je veći motiv kada je protivnik kompletan. Oni su jedna ozbiljna reprezentacija i sigurnije je kada su svi kompletni i maksimalno našpanovani.
Osvrnuo se selektor i na loš početak polufinalnog duela sa Hrvatskom…
– Ušli smo impresionirani u prvo poluvreme sa Hrvatima. Tri,četiri igrača su bila toliko impresionirana da su bili spori u odbrani, primali smo lake golove. Uspeli smo da se smirimo na poluvremenu, zaigrali odbranu, dobili i Stanića, koji funkcioniše odlično uz dobru odbranu. U prvom poluvremenu, platili smo cenu efektu polufinala. Nismo imali iskustva igranja takvih utakmica, ali sam im rekao da su naša polufinala bila i Poljska, Danska, Nemačka i Švedska. Nemamo iskustva finala, ali to smo sinoć odigrali, naše prvo. Za to jedno finale smo iskusniji…
Pritisak na „Orlovima“ neće biti veći, a sa druge strane, podrška gotovo da ne može biti bolja u odnosu na meč sa Hrvatskom…
– Brine me eventualna emocionalna ispražnjenost. Da smo bilo koga drugog pobedili u polufinalu, lakše bi nam bilo. Na ovim prostorima pobediti Hrvatsku, nešto je posebno. To je bilo veoma veliko emocionalno pražnjenje. Da li ćemo ući u utakmicu kako treba, da ne dozvolimo Dancima da se odlepe, pitanje je. Iznenađujuće je bilo da smo u prvom meču posle -3 ostali mirni i odigrali sjajnu završnicu.
Do sada je tajna uspeha bila u odbrani. Najviše smo primili 22 gola…
– Nešto mi ne pišete više kontranapadi, brzi centri, igre sa krilom. Igramo najbolje šta možemo sa timom koji imamo. Dali smo najviše golova od svih ekipa u polufinalu. Treba napraviti najviše iz onog što imamo. Shvatili smo da imamo i najviše igrača za rotaciju na srednjim pozicijama u odbrani. Znate da smo Manojlovića čuvali do 15. januara, jer smo znali da nam treba. To je način na koji smo funkcionisali. Možda sutra sa nekim našim Hansenom ili Kristijansenom, budemo igrali drugačije…
LAUGE KAO "NOVI KARABATIĆ"
Umesto Hansena, kome nije išlo, protiv Španaca je preokret doneo mladi Lauge sa šest golova..
– Tog malo smo videli. Oni su ga projektovali da bude nivo Karabatić. Čak imam utisak da u nekim kretnjama i kopira Karabatića. Da li je to neki nacionalni projekat ili ne, ne znam, ali klinac ima srce, talentovan je i jak. Fali mu par centimetara da bude zver na terenu, ali definitivno velike nade polažu u njega. I mi se nadamo da ćemo posle ovog uspeha, imati šansu da biramo i selektiramo kako valja…
Oterali ste danske bekove u „Pioniru“ na 10, 11 metara, Stanić je branio, to je donelo uspeh…
– Prvo poluvreme smo imali problema sa pivotmenima. To je recept. Imamo golmana koji izuzetno brani spolja, kada ima pomoć odbrane i bloka. Imamo pristojnu visinu, dosta vremena smo posvetili nameštanju odbrane. Uigravali smo dosta tandeme po sredini i došli do toga da to možemo najbolje da odigramo. Protiv Danaca ćemo zbog nedostatka rotacije u napadu, biti prinuđeni da menjamo odbranu, s vremena na vreme, iznenadimo nekom drugom odbranom osim 6:0.
