Darko Stanić je još jednom izrastao u junaka utakmice, ali manirom timskog igrača nije želeo da priča o svom učinku posle meča.
-Drago mi je što mogu da pomognem tim momcima koji se tuku na terenu, koji izgaraju, izubijani, u modricama i povređeni. Njima treba da zahvalite, ja sam samo jedan šraf. Ne mogu da govorim u svoje ime, čitava ekipa tako funkcioniše, ja sam samo jedan njen deo.
Vratili ste se iz minusa?
-Kada smo gubili u prvom poluvremenu i kada bi mnogi pomislili – evo Danci će nas slomiti, ja sam mislio -ne smemo im dozvoliti, iako vode, moramo imati snage jer jedino se tako pravi rezultat. Pokazali smo da vredimo i da možemo napraviti veliki rezultat. Vratili smo se iz minusa, ne protiv bilo koje reprezentacije, vratili smo se protiv Danaca, i priveli utakmicu kraju kako treba.Pobedili smo jednog od svojih najvećih protivnika. Nama je Danska previše teška i nije nam nikako odgovarala. Jako je bitno što smo tu psihološku blokadu probili i idemo dalje.
Polufinale je sve bliže, ambicije rastu?
-Sami sebi smo stvorili idealne uslove za polufinale. Ukrštamo se sa grupom iz Niša koja je realno slabija od ove u kojoj smo sada, ali opet su to sve ozbiljne reprezentacije. Ovo je evropsko prvenstvo i nema lakih utakmica, svaka je najvažnija. Ali zašto ne – medalja nam je u mislima, treba da je uzmemo.
Mnogo puta si podigao publiku na noge, što odbranama, što gestikulacijama ?
-Ja sam taj koji ima vremena da komunicira sa publikom(osmeh). Igrači trče, imaju obaveze i zadatke, dok ja imam malo vremena da animiram ljude. Ljudi vole kada nešto radiš iz srca i tako trošiš svoju energiju. Mogu odraditi 100 treninga bez problema, ali jedna utakmica mi istroši svu energiju i emocije koje imam.
