Pet utisaka na „prvu loptu“
Danci – Sistem koji melje sve pred sobom
Četvrtfinale Srbija – Poljska
Turisti iz Slovačke
Ponovo „pun“ Pionir
Beograd "centar rukometne Evrope"
POLJSKA
Reprezentacija Poljske u Beograd stiže bez Slavomira Šmala i Marčina Lijevskog, dvojice heroja tamošnjeg rukometa, koji su od 2007. godine sa svetskim srebrom, a dve godine kasnije i bronzom, doprineli da Poljaci s pravom dobiju status rukometne „velesile“. U međuvremenu, njihovi reprezentativni „ispisnici“, Bielecki i Tkačik nisu više ono što su bili. Tu su još, samo prosečna braća Jurecki, uz tek dva igrača, koji su imali polusezone za primer – Bartolomeja Jašku i Kšištofa Lijevskog.
Godinama su važili za reprezentaciju bez pravog srednjeg beka, a sada su ga i dobili u sazrelom pleju Fukse Berlina. Na njihovu žalost, bekovi više nisu, ono što su bili, osim Kšištofa Lijevskog, koji važi za jednog od najbolji desnih bekova na planeti. Povratak pojedinaca u Vive Targi Kilce i svakodnevni rad sa selektorom, Bogdanom Ventom, nije doneo neki vidljiviji napredak. Može se reći da je većina igrača i izgubilo, neigranjem jake lige na nedeljnom nivou – Bundeslige…
TRENUTAK: Nerv velike reprezentacije ostaje, čak i kada rezultati nisu na nivou. Zato se Poljaci na ovom EP nadaju da mogu daleko. S obzirom da su jednom nogom u olimpijskim kvalifikacijama, to breme neće nositi, što svakom timu može biti samo prednost. Mnogo toga će zavisiti od uvodnog meča sa Srbijom, koji mnogi vide i kao četvrtfinale, s obzirom na kvalitet rivala iz niške grupe. Ako krenu pobedom, teško će ko Poljake zadržati do polufinala osim Danaca. Šveđani i Nemci, em slabiji, em ekipe, koje „duguju“ Poljacima za domaćinske poraze prethodnih godina, ne bi trebalo da predstavljaju problem ekipi Bogdana Vente…
ADUTI: ISKUSTVO – BEKOVSKA LINIJA
ŠANSE: BORBA ZA POLUFINALE
DANSKA
Danska dolazi u Beograd kao favorit broj 2. Teško je posle četiri vezana zlata Francuza, reći da neko ima i prednost u odnosu na njih, ali ako neko može da im pomrsi račune, to su Danci. Danska je, uostalom, poslednja reprezentacija, koja je uzela zlato u Norveškoj 2008. godine, pre ere „Eksperata“. Taman kada su pokazali zube u Švedskoj i nagovestili da su ravnopravni Karabatiću i drugovima, Ulrika Vilbeka, zadesilo je par povreda, koje su poremetile planove u olimpijskog godini. U zavisnosti od toga, koliko će biti spremni Spelerberg (izgleda da je istisnuo Boesena)i Knudsen, zavisiće i učinak Skandinavaca. Ako budu u fullu-praktično samo bez Nedesboa, Danci su „viđeni“ u borbi za medalje, a što reče Lase Boesen i „sve osim finala, bilo bi katastrofa“.
ADUT – SISTEM, BRZA KRILA, HANSEN I LANDIN
TRENUTAK: Danski rukomet je u ekspanziji. Pokazali su da dišu za vrat Francuzima. Imaju dva najbolja mlada igrača sveta, Hansena i Landina, a toga su svesni. Odgajali su ih od starta olimpijskog ciklusa, istrpeli ih, a oni su za tri godine izrasli u najperspektivnije igrače na planeti. Danci imaju četiri izvrsna krila, majstora od selektora, sve što im treba…
ŠANSE: FINALE
SLOVAČKA
Jedini autsajder na EURO 2012. Svaki bod bi Kukučki, Stranovskom i ostalima bio „kao kuća“. Imaju par igrača u Bundesligi i ostalim jakim ligama, ali daleko je to od protivnika u grupi. Dolaze sa tri golmana i tri pivotmena, samo šest bekova. Osim časnog otpora svima, Slovaci neće moći ništa više.
ADUTI – KUKUČKA I STRANOVSKI
TRENUTAK: Slovaci polako prave kontinuitet učestvovanja na velikim takmičenjima. To govori o jednom nivou koji postoji. Nisu imali sreće sa grupom, ali ko je pa ima na EP.
ŠANSE: SVAKI BOD KAO PREMIJA
SRBIJA
Svi u srpskoj reprezentaciji znaju „šta moraju“. To se znalo i 2008. godine, kada je domaćinstvo EURO 2012 dobijeno, i kada su krenule priče da će zlatna kadetska generacija 86 u Beogradu biti u zenitu, potpomognuta nekim iskusnijim snagama. Od tada, imali smo tri selektora, tri koncepcije, mnogo igrača, bilo je i uspona i padova, a najviše proseka. Kada nemate kontinuitet rada sa jednim čovekom, onda je teško napraviti sistem, a njega realno i nema. Za 20 meseci mandata Veselina Vukovića, mnogi iskusni reprezentativci poput Anđelkovića, Kojića, Stojanovića, Pejanovića, Bojinovića i Nikolića ostali su bez svog mesta u državnom timu, a sada važni šrafovi (Čutura i Manojlović) debitovaće u 37-oj, odnosno, 32. godini. Takve stvari ne mogu da hrabre, ali su produkt gore pomenutog nepostojanja kontinuiteta. Domaćinstvo je jedina šansa da se „prevari“ Evropa, ali i donese „mir“ za neko vreme buduće, u kome bi moglo da s
e radi „natenane“.
ADUTI: DOMAĆINSTVO – EUFORIJA
TRENUTAK: Srbija nema „suvi kvalitet“ za medalju, ali u Beogradu, u ovakvom žrebu, uz publiku i bez saplitanja od sudija, „Orlovi“ mogu do polufinala. Brine forma pojedinaca, ali hrabri atmosfera i kreirana svet da se „piše istorija“. „Kada, ako ne sada?“, svakom je na usnama. Ovo nije samo bitka za medalju, ovo je bitka za naš sport.
ŠANSE: BORBA ZA POLUFINALE
