Nenad Vučković je izrastao u heroja u prethodne dve istorijske nedelje za srpski rukomet. Odlična igra, poklopljena teškom povredom, koja je pretila da ga izbaci sa Evropskog prvenstva već posle dve utakmice, povratak i suze posle izgubljenog finala, koje su izazvale i suze na tribinama, na kraju, završili su se osmehom u miks zoni i srećom zbog osvojene medalje – istorijske za srpski rukomet:
– To je bio odraz trenutnog stanja – komentarisao je suze u očima nakon poraza od Danaca:
– Svaki poraz jako teško pada, pogotovo u finalu. Imali smo veliku šansu, ali je utakmica sa Hrvatskom ostavila veliki trag. To se i videlo. Probali smo se da se vratimo. Publika je bila tu, mi smo bili tu, ali je uvek nešto falilo. Malo koncentracije, malo i sreće. Pogotovo pri kraju, kada smo se dobro branili, a neke lopte ulazile nesrećno u gol. Podbacili smo u napadu, ali smo ih sveli u napadu na 21 gol. Napad je podbacio, ali šta je tu je. Dali smo sve od sebe. Davaćemo i u buduće. Imamo sada recept. Hvala svima koji su bili uz nas. Nadam se da ćemo se radovati u budućnosti.
PETAR NENADIĆ: "HVALA SVIMA"
Svoj doprinos finalnoj borbi dao je i Petar Nenadić:
– Svaka čast momcima i stručnom štabu, kao i svim ljudima koji su bili uz nas svo vreme. Veliki uspeh za srpski rukometa. Šteta što nije zlato. Danci su bili bolji, godinama igraju u vrhu. Zasluženo su osvojili zlato. Dali su maksimum. Hrvatska nas je iscrpela i fizički, i emotivno. Važna je medalja. Ljudi koji nisu verovali u nas, sada počinju to da čine…
