Veselin Vuković je akter najvećih uspeha jugoslovenskog rukometa osamdesetih godina prošlog veka, a 26 godina kasnije je dočekao da i kao selektor, vodi reprezentaciju Srbije do jedne od medalja. Srebro je u džepu, svi srećni, svi zadovoljni, ali ostaje i večito pitanje, šta bismo mogli protiv Danaca u finalu, da smo imali i Žarka Šešuma:
Nisam želeo to da pričam pred inostranim medijima, da ne bi ispalo kao neka vrsta opravdana, ali nam je mnogo falio Šešum. Nisam hteo da kažem da nam je neki idiot uzeo zlatnu medalju. Izgubili smo dve razlike, ali nismo bili blizu. Videlo se da smo izgoreli, nismo imali rešenja u napadu. Pokušali smo da rotiramo, falio nam je sveži bek u reprezentaciji. Bez Šešuma teško…
Stizali ste na gol…
– A tada smo pravili faulove u napadu, ispuštali lopte. Momci su bili emotivno mrtvi. Sa Hrvatskom je za nas bilo finale, ovo smo deklarativno tvrdili da možemo. Znali da je to gotovo nemoguće da ih pobedimo dva puta u 10, 15 dana. Pogotovo ovakve tvrde, ružne utakmice odlučuje suvi kvalitet, a on je na strani Danaca…
Ipak, Vuković „zna“ šta znači evropsko srebro…
– Napravili smo mnogo, izuzetno sam srećan i zadovoljan. Nas par budala je verovalo da možemo dovde. Nešto smo napravili, atmosferu, tim. Ni momci nam nisu verovali. Do sada smo imali skup pojedinaca, a na timskom duhu smo radili i izgradili medalju. To je najveća dobit od svega. Koliko će to biti teško ponoviti, teško je reći. Po starom običaju, mi znamo da poletimo, a onda, eto nas dupetom o ledinu…
Šta sada…
– Dobro ću se odmoriti. Trebao sam već sutra ići na odmor, ali neću moći do srede. Onda ću da razmislim šta i kako dalje, u svakom smislu.
Na šta tačno mislite?
– Ima mnogo stvari koje mi se nisu svidele, bez obzira na rezultat. Imali smo svojih stvari, čoveka koji nam je izbacio igrača iz stroja. Lepe stvari preovlađuju i imamo razloga da slavimo. Igrali smo finale posle 26 godina.
Šta ste rekli igračima?
– Rekao sam im pre utakmice, vi ste za mene šampioni. Po nekom suvom kvalitetu, po rejtingu, nismo u dve ili tri reprezentacije. Videli ste gde su završili Francuzi, pa Španci, Poljaci, Nemci. Najdraže mi je što je škola sa ovih prostora dominirala, bez obzira na pobedu Danske. To je najveća dobit ovog prvenstva. Rejting srpskog rukometa i regiona će rasti.
Pozdravio vas je i Predsednik Boris Tadić posle utakmice sa Danskom. Šta vam je poručio?
– Predsednik nam je čestitao u svlačionici, Šešum je sedeo sa njim. Hvala svima. Rukometnom savezu Srbije, državnim organima i navijačima. Stvarno smo imali izuzetnu podršku. Predsednik je rekao da smo šampioni. Hvala i medijima. Bili ste korektni.
Srbija je osvojila dva zlata i srebro u nedelju…
– Daj Bože da nam je i zemlja tu gde nam je sport. Mi smo 186. po bruto dohodku, a srebrni i zlatni u dva, tri sporta. Ako je sport ogledalo društva, malo nam je iskrivljeno ogledalo – nasmejao se na kraju, Veselin Vuković.
