.jpg)
On je najbolji na svetu i igra u najboljoj reprezentaciji na svetu. Posle osvajanja svetskog zlata, jedine medalje koju nije imao do svoje dvadesetipete godine, Nikola Karabatić je sa osmehom odgovarao na pitanja novinara u miks zoni zagrebačke „Arene“.
Pala je Hrvatska u paklenoj atmosferi „Arene“. Šta je bilo teže, osvojiti OI ili SP?
– Bilo je teže osvojiti Olimpijske Igre. Bilo je puno presije na nama tada, jer je to bilo nešto što Francuska nikada nije osvojila. Znali smo da svi očekuju pobedu. Sada je psihički bilo lakše. Znali smo da je Hrvatska većeras bila pod većim pritiskom od nas, jer su igrali pred punom halom u Zagrebu, ispred Hrvatske. Trudili smo se da održimo koncentraciju, igrali inteligentno. Nismo se nervirali. Njima je bilo teže nego nama.
Kako si reagovao na pritisak publike na tebe?
– Znao sam šta me čeka. Bio sam spreman i sav taj pritisak pretvorio u motivaciju.
Dugo se pre finala pričalo o suđenju. Onesta je izjavljivao da se boji deljenja pravde u finalu. Nakon finala, jesi li zadovoljan suđenjem?
– Uvek se bojiš, uvek je teško. Nije lako igrati protiv domaćina pred 16 hiljada ljudi protiv tebe. Teško je i za sudije. U prvom poluvremenu su sudili malo više za Hrvatsku, a na kraju, bili su fer, tako da je sve na kraju bilo ok.
Da li u rukometu najbolje odbrane osvajaju zlata?
– Ne samo odbrane. Hrvatska igra čvrstu odbranu sa mogućnošću brze kontre. Ona ne igra moderan rukomet, kao što to rade, recimo Nemci sa brzim napadima, koji odmah kreću u realizaciju. Mi smo modernizovali našu igru, ubrzali je. Pre smo bili fokusirani na dobru odbranu, ali smo eto sada, ubrzali i napad. Pokazali smo da je taj moderni rukomet u prednosti u odnosu na ovaj stari.
Sada imaš sve – Evropsko, svetsko i olimpijsko zlato, uz Ligu šampiona. Koliko ti to znači?
– Baš sam srećan i ponosan na ono što smo napravili kao ekipa. To je super za karijeru, ali sada imam još više želje da nastavim da pobeđujem i ponovo, da pobeđujem. To je toliko lepo kada vidiš kako se tvoji prijatelji sa kojima igraš, raduju. Kada vidiš tu sreću na terenu. To je najlepša stvar u kolektivnom sportu. Zbog toga se borimo svaki dan, i zbog toga ginemo na terenu. Hoću sve da ponovim, jer je to najbolji osećaj na svetu.
