Još desetak dana je ostalo do početka regionalne lige za muškarce. Ono o čemu smo dosadili i “Bogu i ljudima” u prethodnih nekoliko godina, spominjući u svakom intervjuu, u svakom tekstu, praveći analize i poređenja regiona sa ostalima, ono čemu smo posvetili ime i misiju sajta, neophodnost organizacije “Regionalke”, kao jedinog načina da se sačuva nešto vrhunskog kvaliteta i profesionalizma na prostorima od Triglava (biće i to jednog dana) do Gevgelije (mislim da je ovo 567 put da pišem ovakvu ili sličnu rečenicu), postalo je vladajuće mišljenje. Da se kaže “Uspeli smo”, još je rano, Još malo pa da krene, a mi ne znamo gotovo ništa. Ni koje će televizije prenositi utakmice SEHE, ni ko su sponzori, ni kada će sajt Lige krenuti, nešto što je osnova svakog rada u sportu današnjice, ništa osim verovatno sudija, koje su se najbolje organizovale, spremne da skupljaju nadoknadu za svoje usluge od Skoplja do Prešova. Moj lični stav je da je Balkan-Handball svojim delovanjem umnogome pomogao da se više “ne gleda preko nišana”, pre svega mogućnošću da “svi sve znaju jedni o drugima”, da se razbiju barijere i da region počne da živi jednim rukometnim životom. Svaki početak je bio težak, pa i naše insistiranje na regionalnoj ligi. Neće ni njoj biti lako da opstane, s obzirom na broj trustova uključenih u njenu organizaciju, ali svi trustovi, ovakvi ili onakvi, sada znaju, da je ona jedini put…
Ono što se otelo kontroli i što ne može da spreči stidljiva organizacija i nedostatak informacija u medijima, to je polet i motivacija klubova – budućih učesnika SEHA lige. Poslužiću se naslovom i reći “Mobilizacija je uspela”, bez namere da pravim aluziju na ono što nas je rastavilo sa sportskih terena pre 20 godina. Kako je SEHA objavljena, tako su i klubovi, ušuškani u svojim nacionalnim titulama i dominacijama, počeli da razmišljaju – šta sada? Neki da se ne obrukaju, drugi da potvrde svoj renome i budžete u regionalnim okvirima, krenuli su da rade i to rade dobro.
O popunjenim igračkim sastavima, sve je već napisano. Pored verovatno neprikosnovenog Zagreba, hit leta su Borac iz Banja Luke i Metalurg, a tu je i Zvezda sa potpuno izmenjenom ekipom u odnosu na prošlu sezonu. Stabilni Partizan i Nexe su dodavali šta im treba, ali o tome više u nekom drugom tekstu. Ono što bih želeo da istaknem to je konačno rođena svest klubova o neophodnosti rada sa medijima. BH kao glavni elektronski medij i praktično osnova za informisanje mnogih drugih elektronskih medija “opšte prakse”, tome svedoči i raduje se. Konačno se vidi da je klubovima “stalo” do toga, da li će se i kako pojaviti u medijima. Godinama smo se mučili da pronađemo informacije na sajtovima klubova, ako ih je uopšte i bilo, a mejl, kao sredstvo komunikacije, nije bio ni korišćen, a i ako je bio, zaobilazio je naše sanduče.
Svi su krenuli da rade ili skoro svi. Nexe je sredio sajt, kupio kameru i napravio svoju televiziju. Svaka dva tri dana, u našem INBOX-u osvane neko saopštenje, vest ili izveštaj sa utakmice, što je za svaku pohvalu. Metalurg je na sličnom koloseku. Dobro se radi u Skoplju “van terena”, sajt je ažuran, a i stalna su podsećanja da ga posetimo, kao i komunikacija. Za razliku od njih, Vardar se u tome ne trudi, pa onda i ne čudi nesrazmeran broj vesti o dva najbolja makedonska kluba na sajtu. Crnogorci su, nažalost, u nekom svom svetu, a informacija gotovo i da nema. Partizan ima svoju ustavljenu medijsku politiku i solidan sajt koji im omogućava da pozitivna slika u crno-belima ode u svet. Zvezda je godinama bila primer “kako ne treba”, ali novo leto je donelo i novu verziju sajta, pa se nadam da će ažurnošću u Ljutice Bogdana, doprineti da se veličina brenda Crvene zvezde prikaže u pravim razmerama. O Slovacima ne bi trebalo trošiti reči. Sajt je ažuran i “skockan” već godinama, čisto kao primer protivnicima u SEHA ligi. Tri kluba iz Bosne i Hercegovine imaju dobre prezentacije već duže vreme, ali ništa ne škodi malo jače aktivnosti na komunikaciji. Najgori, a najbolji, klub koji nervira svojim pristupom sopstvenom imidžu u “virtualnom svetu” je RK C.O Zagreb. Trebali bi ljudi iz Zagreba da pogledaju malo sajtove ostalih ekipa, koje pokušavaju da pobede u Ligi šampiona već godinama. Kada ih budu videli, onda će i shvatiti, zašto su tako blizu, a tako daleko. Nažalost, kako je elektronska sudbina SEHA lige dopala šaka te iste ljude iz Zagreba, onda i ne čudi što već odbrojavamo sitno do početka, a sajta nema. Sa njim nema ni zvaničnih sastava ekipa, ni tabela, statistike, livescore-a. Po pogledajte samo sajt NLB lige ili bilo koje Lige i nemojte da slušate priču kako nema para, ni vremena, jer i jednog, i drugog, naravno da ima. Da ga ne bi zvali “sportom seljaka na brdovitom Balkanu” i da ne bi “mučeničkog smrću umrla umrla još jedna odlična ideja”, apelujte, svi vi, predsednici Saveza, klubova, treneri i igrači, koji čitate ovaj tekst, na zdravu pamet i drugu deceniju XXI.veka…
Naravno, ta pasivnost povlači i našu mobilizaciju. Na BH-u je da napravi stranicu na kojoj će ljudi moći da čitaju o regionalnoj ligi, pronađu izveštaje sa utakmica, analize, tabele i slično. Bez pune pompe, preko naših leđa, samo 10, 20 prstiju i dobra volja.
