Odlične partije na Svetskom prvenstvu u Nemačkoj, još jednom su stavile do znanja kakva je igračina Jovanka Radičević. Kapiten crnogorske reprezentacije vodio je svoju selekciju do sedmog mesta na planeti, što se mora smatrati uspehom u svakom slučaju.
Ono, međutim, što je iznenadilo i ne bi smelo da joj se dešava kao javnoj ličnosti i istaknutom sportisti, to je izjava objavljena na socijalnim mrežama u kojoj je deo javnosti koji je kritikovao crnogorski sastav posle poraza od Japana nazvala „miševima“.
Biti dio ovog tima je cast i privilegija… Hvala na 23 prelijepa dana ,bilo je emocija,smijeha suza…. Mozda smo mogli korak vise ,ali sam PONOSNA NA VAS,i VELIKO 
❤️… Hvala svima na podrsci i kada smo pobjedjivali i gubili,i veliki pozdrav za sve koji su nas kuci poslali posle Japana i nazivali nas L od lavica,a ove djevojke nisu lavice nego Lavovi za MISEVI ostaju MISEVI ….
Svako u medijskom prostoru ima pravo na kritiku i osporavanje. Ne pamtimo ovakvu reakciju kapitena ni jedne reprezentacije u bilo kom sportu. I ne bi trebalo da je pamtimo, jer kritika je bilo i biće ih, to je „privilegija“ anonimnih kritičara po raznim forumima i portalima, a svako novo takmičenje je priča za sebe i šansa za novo dokazivanje svakog sportiste.
2 komentari
Nije kriticare nazvala misevima, nego novinare poltrone koji se uvlace Adzicu i placu za njim jer dok je on bio selektor placani su im carter letovi i karte za svaku utakmicu, F4, prvenstvo itd. Sad kad Adze nema, svi su ostali u CG i jedva su cekali da ih popljuju i potajno se nadali da ce ispasti iz grupe. Isti ti novinari konKretno jedan vas kolega koji ucestvuje u ovim vasim izborima za najbolje igrace Nikola Nikolic iz Vijesti, je prvi koji pljuje. Nakon svetskog u Brazilu popljuvao je sve redom od igracica, trenera Adzica, predsednika Saveza itd. Nakon toga je misteriozno prestao da kritikuje Adzica i gle cuda bio na svakom F4, na svakom prvenstvu, u avionu sa timom, i kad su gubile nije smeo ni rec da progovori vec je hvalio odbranu a one gubile I OCAJNO IGRALE.
Прво велика подршка Радичевићки. Велики борац одличан играч иако крило понекад носи целу екипу. Женска варијанта Чупића например. Кад је нису позивали ћутала одбијала понуде других савеза, никад пљувала свој савез или одбила позив или водила штрајк ( а могле су Мара Јовановић, она и још пар) него чекала нови позив и кад га је добила играла из све снаге. У Вардару кад изгубе она иде пред новинаре а кад победе иду „звезде“. Никад плаћала новинаре као што је случај и у Црној Гори и у Србији, нажалост. Овде је ПР свих укључених у рукомет зависан од тога да ли га плаћаш а не какав имаш резултат. У Србији су бронзе зато сјајније од Сребра, они без медаља успешнији од оних са медаљама, насилници штрајкачи инцидентни играчи су легенде а вредни поштени успешни потпуно јавности сакривени и из рукометних вести одстрањени. Па и овде су новинари више „волели“ Аџића него своје из истих разлога као доле. Он је добар тренер увек је имао добар тим али то пта су судије за њега радиле ниједан новинар никад није поменуо. Нек им је на савест и душу. Јованка браво из Србије.